Док нам интернационални отимачи отимају Косово и Метохију део државне територије, наша власт се бави хапшењем домаћих отимача пара.
Ови отимачи некадашње друштвене својине нису самоникли коров већ политичком злоуопотребом произведено и легализовано трње трновог венца Србиновог.
Уместо да брани државу од спољашњег непријатеља наша власт проналази за ову прилику произведене унутрашње.
Док се привидни ''прогони'' унутрашњих отимача пара спроводе јавно пред укљученим ТВ камерама, дотле се мировни преговори са страним отимачима државне територије воде иза затворених врата.
Шта се стварно дешава са онима пред камерама привођеним на саслушања тамо где не допире камера нека свако нагађа по своме.
Наш народ је у свом мудријем делу за ово имао изреку '' На вука вика док лисица једе месо''.
Ово се зове политика промашеног места и времана, присутност на погрешном месту у погрешно време.
Нормално је да мање зло које на изборима изаберемо нема снаге ни воље да се ухвати у коштац са великим злом и да нам због тога баца прашину у очи бавећи се мањим злом.
Излаз из овог зачараног круга малих и великих зала могућ је само кроз једна врата а она се се зову Господ Исус Христос.
Нема коментара:
Постави коментар