Оче благослови!
На Видовдан 1389. године крштени народ Христов, народ Светитеља Симеона и Саве дочекао је свој велики дан, дан великог испита верске зрелости кроз Крсно Глоготско страдање.
Предвођен Часним Кнезом Лазаром и вођен неустрашивим витезима Часног Крста Србски народ је положио свој велики судбински испит и заслужио своје место у Небеском Царству Божијем. Тог великог Голготског Србског дана Видовдана, ношен Вером Христовом Србски народ је изабрао Првородног, безгрешног Сина Божијег а одбацио Адамов првородни грех. Тог Голготског судбинског дана Видовдана Србски народ је трампио пролазно земаљско за Вечно Небеско Царство. Скинуо је са себе старе кожне хаљине од праоца Адама наслеђене које су заударале свим људским гресима и обукао се у нове и чисте, сјајне хаљине Христове. Крстом Христовим и Духом Бога Оца Србски народ је издигао себе из мора првородним грехом упрљане крви Вазневши се на Небо. Од тог велоког дана Србског Видовдана па све до наших дана и овог предстојећег судбинског нам Видовдана у Србији има Срба верних Србском СветоСавском и СветоЛазарском Завету. Има и оних других Адамских и земаљских који за пролазно земаљско продадоше своје Небеско па би да продају и наше. Хоћемо ли им то дозволити и не дао Бог одбацити СветоСавски и СветоЛазарски Завет не зависи од њих него од свих нас Срба који у Бога верујемо и Завете заветоване Богу држимо.
ЉУДСКА И БОЖАНСКА СЛОБОДА
Приметио сам једну чудну склоност многих површних Хришћана да велики значај придају својој слободној људској вољи, тачније речено наопакој самовољи. Из редова ових регрутују се дефетисти који оглашавају некакав земаљски пораз Хришћанства, као да је све то већ решено и обављено слободном људском вољом, заборављајући притом да се Бог ради давања слободе људској вољи никако није одрекао своје слободне Божанске воље. Живи смо сведоци да се у пословима овог света много више питају светски пролазни и смртни људи и њихове пролазне институције него бесмртни и вечно Живи Бог. Својом разулареном и бесном слободом грешног тела људи мисле да укину Божију слободу. Која глупост мора да овлада смртним човеком да се усуди да овакву глупост сања и да га она жедног преко воде проведе кроз сан живота до ништавила небића из ког је створен у биће. Небивали сањари сањају небивале снове а Бог их драги гледа и призива изгубљеној памети.
Нема коментара:
Постави коментар