Јуче, 2. јуна удостојих се присуства једном сасвим несвакидашњем догађају. У месту Лозница код Чачка, у храму Светог Николаја Мирликијског, у организацији Епархије Рашко-Призренске у егзилу, одржан је Молитвени Сабор Србске Православне Цркве, отачком предању верног Народа србског.
Овај, Духом Светим вођени, Небо-земни догађај, представља најновију светлу тачку у страдалној судбинској тами наше окупиране и распете Србије.
Преосвећени Владика Артемије Свети човек, клица Божија и стуб Православног СветоСавског Хришћанства, светилник Божији овог смутног времена кад тама господари, јесте камен који одбацише глобалистички зидари светског екуменистичког логора, јесте истинити Пастир Добри који свој живот полаже за своје овце. Њега, по ко зна који пут, потврди Бог који својим Духом сабра Србе и Србкиње од Бога рођене да Христовим путем Истине и Правде крену за својим Пастиром. Догађај достојан сваке пажње, догађај у ком се Небесни радоваху са земним и земни ликоваху са Небесним.
У свези савршенства нераскидиво сабрани Добри Пастир који свој живот несебично полаже за своје љубљене и Богом предане овце и његово верно стадо које добровољно полаже своје душе и тела под жезло Правде љубљеног Пастира.
Ова свеза љубави јесте то Небо које се јуче у Лозници радошћу Небеском огласило на земљи кроз овај нераскидиви загрљај љубави.
Дакле, нит је стадо без Пастира нит Пастир без стада, како неки србомрзитељи свим силама желе и чине да буде. Свака залутала овца окупа се радошћу нађена и дозвана од Пастира и то истинитог, Јеванђелског Пастира који изгубљене тражи и налази и болесне лечи.
Клица Хришћанске Слободе србског Крстоносног народа сабра јуче, многе, непоклекле Србе са свих страна Србије на Молитвено Саборску прославу Светог Цара Константина преко кога нам Свевишњи Бог и дарова Слободу савести и вероисповести.
Крстом Христовим ослобођени за слободу, у једно се сабрасмо и да кажемо не издајницима слободе и свога Бога и СветоСавског рода.
После Свете Литургије, која је исијавала Васкршњим благодатним силама, и узносила анђеоским гласовима, одржана је Духовна Академија посвећена делу Равноапостолног Цара Константина и Царице Јелене. Уз владику и монаштво, сабраном народу су се обратили и други, угледни учесници из отаџбине и расејања.
Говори учесника Духовне Академије односили су се на Равноапостолно ослободитељско дело Цара Константина са освртом на данашњу принуду која се безалтернативном силом намеће пред слободу вере и савести покореног србског рода. Са Сабора је административном врху С.П.Ц. упућена Саборска Посланица са јасним захтевима по питањима новачења вере и отимања Косова.
По ко зна који пут у људској историји потврдише се истините речи Господа Христа; ''Блажени прогнани ради праведности јер је њихово Царство Небеско''. Јуче, у Лозници Царство Небеско надземаљском радошћу објави себе и показа свим гонитељима правде да им је узалудно ''против бодила праћати се''.
На Сабору, по неким проценама, узе учешће две, до две и по хиљаде душа, у сваком случају више од хиљаде, што је сасвим довољно да се Небом осоли ова злим временом обљутавела земља Србинова.
Јер кад би све у ручку била со, ко би могао појести тај ручак, и кад би све у хлебу био квасац, ни од хлеба земаљског ништа не би било.
Углавном, било нас је из свих крајева Распете Србије од Косова до Јадовна, од обезглављене Шумадије до распамећене Војводине, од заблуделог и осиромашеног села, до разблудне србске престонице... Састасмо се у име Божије Небом се просветлисмо и осолисмо да бисмо и ми сами могли да осветљавамо и осољавамо згуснуту таму у својим помраченим срединама. Духовно састављени растасмо се за време, да се што скорије, поново састанемо у још већем броју и на још већу радост у Сабрање Љубави и Правде Бога Живога. Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља.
Овај, Духом Светим вођени, Небо-земни догађај, представља најновију светлу тачку у страдалној судбинској тами наше окупиране и распете Србије.
Преосвећени Владика Артемије Свети човек, клица Божија и стуб Православног СветоСавског Хришћанства, светилник Божији овог смутног времена кад тама господари, јесте камен који одбацише глобалистички зидари светског екуменистичког логора, јесте истинити Пастир Добри који свој живот полаже за своје овце. Њега, по ко зна који пут, потврди Бог који својим Духом сабра Србе и Србкиње од Бога рођене да Христовим путем Истине и Правде крену за својим Пастиром. Догађај достојан сваке пажње, догађај у ком се Небесни радоваху са земним и земни ликоваху са Небесним.
У свези савршенства нераскидиво сабрани Добри Пастир који свој живот несебично полаже за своје љубљене и Богом предане овце и његово верно стадо које добровољно полаже своје душе и тела под жезло Правде љубљеног Пастира.
Ова свеза љубави јесте то Небо које се јуче у Лозници радошћу Небеском огласило на земљи кроз овај нераскидиви загрљај љубави.
Дакле, нит је стадо без Пастира нит Пастир без стада, како неки србомрзитељи свим силама желе и чине да буде. Свака залутала овца окупа се радошћу нађена и дозвана од Пастира и то истинитог, Јеванђелског Пастира који изгубљене тражи и налази и болесне лечи.
Клица Хришћанске Слободе србског Крстоносног народа сабра јуче, многе, непоклекле Србе са свих страна Србије на Молитвено Саборску прославу Светог Цара Константина преко кога нам Свевишњи Бог и дарова Слободу савести и вероисповести.
Крстом Христовим ослобођени за слободу, у једно се сабрасмо и да кажемо не издајницима слободе и свога Бога и СветоСавског рода.
После Свете Литургије, која је исијавала Васкршњим благодатним силама, и узносила анђеоским гласовима, одржана је Духовна Академија посвећена делу Равноапостолног Цара Константина и Царице Јелене. Уз владику и монаштво, сабраном народу су се обратили и други, угледни учесници из отаџбине и расејања.
Говори учесника Духовне Академије односили су се на Равноапостолно ослободитељско дело Цара Константина са освртом на данашњу принуду која се безалтернативном силом намеће пред слободу вере и савести покореног србског рода. Са Сабора је административном врху С.П.Ц. упућена Саборска Посланица са јасним захтевима по питањима новачења вере и отимања Косова.
По ко зна који пут у људској историји потврдише се истините речи Господа Христа; ''Блажени прогнани ради праведности јер је њихово Царство Небеско''. Јуче, у Лозници Царство Небеско надземаљском радошћу објави себе и показа свим гонитељима правде да им је узалудно ''против бодила праћати се''.
На Сабору, по неким проценама, узе учешће две, до две и по хиљаде душа, у сваком случају више од хиљаде, што је сасвим довољно да се Небом осоли ова злим временом обљутавела земља Србинова.
Јер кад би све у ручку била со, ко би могао појести тај ручак, и кад би све у хлебу био квасац, ни од хлеба земаљског ништа не би било.
Углавном, било нас је из свих крајева Распете Србије од Косова до Јадовна, од обезглављене Шумадије до распамећене Војводине, од заблуделог и осиромашеног села, до разблудне србске престонице... Састасмо се у име Божије Небом се просветлисмо и осолисмо да бисмо и ми сами могли да осветљавамо и осољавамо згуснуту таму у својим помраченим срединама. Духовно састављени растасмо се за време, да се што скорије, поново састанемо у још већем броју и на још већу радост у Сабрање Љубави и Правде Бога Живога. Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља.
Нема коментара:
Постави коментар