ЗАГЛЕДАН У СЕБЕ

Родио се за муку, за опстајавање и истрајавање на оном страшном месту где се живот и смрт непрестано укрштају и преплићу. 
Све што га је хтело неким чудним дејством није му се дало и све што је пожелео, истим чудним дејством, измакнуто би му било. 
Сласт му се свака у горчини губила, тонуо животом ко по води, давио се и испливавао из дана у дан. 
Лаконоге године вешто су му бежале, месеци га душмански саплитали, све док од умора није пао.
Уморен стигнутим и нестигнутим, жељеним и нежељеним, одмора жељан, склупчао се у прашини.
Ту у прашини, под небом сам, по први пут у свом животу загледао се у небо начичкано сјајним звездама.
Упијао се очима у небо све док га није обузела нека чудна вртоглавица.
Први пут у животу доживео је потпуно разабирање своје ништавности до њених крајњих дубина.
Да чудо буде веће ово га је сазнање уразумљивало и ослобађало а није га поражавало.
Осокољен по први пут удахнутом слободом скочио је на ноге одморан и чио.
Није ни слутио да је ово био тренутак његовог судбинског преокрета.
Није слутио али није ни сумњао да је удахнутом слободом осетио, дотад непознату и ничим упоредиву сласт живота.
Његове трке за одбеглим годинама постале су на једном смешне и сасвим обезвређене. Дојучерашње жеље и хтења остале су покопане у прашини док је он удисао дах слободе.
Овај га је дах водио да понире у себе све до оних крајњих дубина оне понорнице у којима беше разазнао своје ништавило.
Уместо некадашњег трчања за светом свакодневно је силазио у себе ослобођен духом слободе.
Из дана у дан у њему је овај дух растао а жеље за светом се смањивале. Дух слободе га је научио многим знањима непознатим свету. И поред тога намера му није била да постане светски зналац. Више је волео да остане онај који духом слободе проучава и изучава себе.
Спознао је себе и свој живот у животу света као хитац испаљен туђом руком који се, хтео он или не, мора зауставити у циљаној мети. Спознао је да су све наше радости и среће записане у путањи тог зрна животног хица.
Мучен овим сазнањем учио је даље све док није спознао да се овог јарма судбинске предодређености може ослободити једино несебичним крстоносним служењем другима.
Спознао је да се судбински запис обеснажује Часним Крстом и да Крстоносни живот ослобађа окова судбине.
Решио је, да благодатним силама Божијим раскине судбинске окове проклетства и да бар оним преосталим делом живота заживи благослов уместо клетве.
Дух слободе је растао обузимао му дух и надрастао га, и носио, из вере у веру из дана у дан, учио га ненаученом, откривао сакривено, све док му није открио највећу тајну људског живота, тајну разликовања духова.
Ова тајна доступна само онима који успеше да силама Божијим преобразе себе и своју судбину отвори му се као пролећни цвет поред кога многи прођу не приметивши његову лепоту. Остао је рекло би се сам, загледан у себе, повремено бацивши поглед на духове који су га окруживали.