Моћ, и како је се дочепати, вечита преокупација посветовњаченог људског створа од земље сазданог и земљи преданог.
Стечена моћ омогућава закривање лица маском добротворства. Главно је стићи до моћи свим начинима и свим путевима.
Моћ обезбеђује виђенија места на друштвеној позорници и отвара нове могућности земаљских уживања, оних чуваних за доказане моћнике и зато је треба грабити.
У сва времена економска моћ је лако и често прелазила у политичку, готово исто као и политичка у економску.
У корену сваке моћи крије се умна недовршеност и духовна незрелост, са овог корена џикља себични и полакомљени грабљивац жељан самоуздизања и празног величања.
У том себичном и полакомљеном грабљивцу крије се ископлексирано ниско створење неуспело да се издигне на виши духовни ниво људског битисања, на оно макар и мало брдо са којег се даље и више види.
Моћ је мора оних свим својим габаритом укалупљених у сав тај нормалан свет а који и поред тога претендују на изузеће па и без личне изузетности.
Жеља за моћ је оно Јеванђелско зло дрво које засађено у долини седам смртних грехова даје своје зле плодове.
Да се којим случајем ово несрећно створење које жуди за моћи издигло на висине бића не би јурило пролазну моћ и лажну светску славу за прослављање грешног створа којим је заробљено и коме служи свим својим грешним мегаломанским амбицијама.
Сазнало би да је биће слава по себи и од Бога и не би свим наопаким средствима од смртних тражило потврду никад досегнуте славе.
Моћ је ноћна мора робова лажи и греха као што је слобода дар Божији оним ретким ослобођеницима Духа Истине.
Звуковном денунцијацијом празног у празнини одзвањају светски моћници и њихови следбеници.
Нема коментара:
Постави коментар