СВЕДОЧЕЊЕ НИШЧЕГ

БЛУДНИ СИН

Дужан Богу и људима

Обретох се у лудима

Лутах лево, десно, криво

Све по својски нечастиво.

Неразумним срцем варан

Страшћу гоњен и разгаран

Множих души грешна дела

Сав посивех од пепела.

Далек Оцу живех блудно

У грдилу грдех грдно

Сад се грешан Оцу враћам

Задужено двапут плаћам.

Распињем самога себе, раслабљујем и обеснажујем оног старог грешника и пишем књиге покајничког, песничког лелека. Многима остаје непознато шта ја то радим многи су луди, слепи и глуви дејством злодуха времена. Књига ми се налази у једној важној библиотеци  на другом континенту а ја је продајем испред зграде суда у свом граду. Не полакомих се да пишем за награде, дужан сам да служећи Богу пишем за казне. Десет година двадесет и неколико килограма мање и неко милионче црвених крвних зрнаца мање, праведна казна којом осудих себе, али казна благодатна, крстоносна, просветљујућа, тако да више не ходам у мраку него у светлости Истине. Шта је ова пролазна казна у поређењу са оном планином грехова које ми Отац Небески опрости. Трампим грешну нечисту крв за дух Истине, побожност заиста јесте велики добитак. У овом свету гонитеља и гоњених благосиљам своје гонитеље и не кунем, зашто бих клеооне који ми проклетство греха скидају са леђа и товаре на своја, благослови Господе непријатеље моје и ја их благосиљам и не кунем.

Не могу се начудити чудом, како то, многи огњем посољени под налетом светске поплаве осташе погашених огњева неслани и бљутави и зађоше у таму коју више не осветљавају огњевима вере него већином. Како се од једног Богу верног и у међуљудским братским односима поузданог и искреног рода у оволиком броју претворисмо у род неверни и покварени. Ко нас то и на који начин поквари и на крив пут невере заведе.  

Дете се од првог разреда наставним програмима пројектованим у светској лабораторији душа оптерећује непотребним гомилама знања преобимним за његов дечији мозак, тако да ниједно не може да га усвоји у целини. Родитељи уместо своје деце раде домаће задатке а учитељи оцењују децу уместо родитеља. Онима из владајућих структура виртуелног друштвеног живота више а простим слугама ''нове раелности'' ниже. Неумесно је да учитељ да лошу оцену доктору или судији али је зато на месту да је да раднику. Дете се у школи поред оваквог накарадног образовања васпитава и за живот у групи кроз такозване одељенске заједнице у којима доминирају деца родитеља на вишој лествици друштвеног ''живота'' и доводи у положај зависности од групе. Група којој дете треба да преда себе није Хришћанска група напротив то је група која не бира средства да се докопа циља, група будућих грабљиваца. Кварење започето од малих ногу наставља се током целог живота кроз некаква удружења, партијске странке и разна обезглављена тела, већа и тд.И тако од малих ногу улазимо у свет намештаљки у коме постајемо намештеници на местима која нам други одређују или изопштеници због верности личном ставу.

Сведоци смо да дипломе посташе ауторитети уместо Јеванђеља а крст непотребан терет за живот у свету. Зашто да неко деценијама мукотрпно прерађује себе и стиче крстоносна знања уз гоњења, кад може да за неколико година стекне диплому без гоњења и без промене себе. Тако ври овај србски лонац побрканих лонаца шаблонкиња и шаблонаца који себично грабе терани паролом дај шта даш и живе оном народном куд сви Турци ту и мали Мујо.

Ако начинимо историјски осврт око себе и иза себе, запазићемо да сви ништа нису урадили за све, да су сви готово увек себично грабили за себе док су ретки, Богом изабрани појединци, били ти који су се за све жртвовали и стражили на будној стражи, како над својом душом, срцем и умом тако над душама свих.

Тако је било, тако јесте и тако ће бити. Сви јуре у себичној светској трци за бољим местом, луксузом лакшим животом, лакшим путем од оног стешњеног, трновитог,  крстоносног.

Две су супротстављене памети у свету и две лудости Божија и светска. Ко хоће да буде мудар у свету нека полуди каже Бог а свет на то каже да је Бог једна стара и превазиђена бајка. Свет свој систем вредности постави мимо Бога, на научне темеље, све што је науком потврђено је реално и изван тога ничега нема.

Вирус поквареног човека и покварене државе, антидржаве пренесен је на наше просторе из модерног света који је низом револуција срушио богоподобне власти и на њихова места успоставио владавину човека над човеком. Двополно зло капиталистичког запада и комунистичког истока један је и исти инкубатор у коме се легу две супртне мрачне стране људске природе гурнуте у борбу биолошког опстанка. На једној страни бахата моћ капитала а на другој терор казнених државних институција претварају људе у међусобно супротстављену плеву коју државни ветар врти и расипа. И једно и друго зло успевају да маргинализују Цркву и да је подвласте тако да расулу нема ко да се супротстави.

.

Боље упућени од мене кажу да се Русија убрзано мења на боље, дела ће показати који је стожер тог бољег, Бог, или пара. Индустријализација која је захватила све земље као једно од чеда прогреса, срушила је стара традиционална друштва у земљама истока и на њихова места поставила профанизована малограђанска, бирократско радничка друштва упућена на слепу послушност држави.

Лакши живот који је град са својом индустријом нудио био је мамац који је многе одвукао са вековног прага и имања у неизвесност сиромашних градских радничких четврти. Како је човек створење које жуди за сигурношћу постаје лак плен онога који нуди сигурност у замену за слободу. Промена којом се придошлица из села у град суштински трансформише у грађанина дуг је и мукотрпан процес кроз много трња, патњи и одрицања.

За разлику од суштинског, формално грађанство се остварује самом променом места боравка, на брзу руку стицањем некакве дипломе и укључивањем у нову заједницу. Познато је да се још у старом Риму статус римског грађанства куповао и да се та пракса кроз историју наставила све до наших дана. Грађанин без запослења, исто што и домаћин без земље тако да је куповина радног места први корак и први степеник у убрзаном процесу стицања формалног грађанства. Ова нечасна работа, један је од метода кварења једног доброг народа што многима данас може да послужи на част а обавља се уходаним путем добрих веза које воде до главног фактора одлучивања у свим пословима градова и републике партијског и државног врха. Тај процес створио је и на истоку од већине једну незаинтересовану заведену руљу која се слепо покоравала наређењима једнопартијске државе јединог монополисте над хлебом. Слепо послушништво партијском и државном врху обећавало је опстанак, свако противљење и покушај живота својом главом и по својој савести кажњавало се од препуштања глади до обезглављивања.

Кад се на истоку партија породила и на свет донела више партија тркачи уместо већег избора добише више трчања у истом кругу корупције. Тад се у трку за опстанак све више укључују и западне коруптивне вредности које су у једнопартијској држави биле у великој мери законски санкционисане. Западни материјализам руши у источним земљама друштвену својину која је била у рукама недодирљивог политичког врха једнопартијског система и препушта га черечењу оним нарођеним партијама и собом инсталираним тајкунима. И партије и тајкуни само су фиктивни обртници политичке моћи и капитала док истински моћници остају у сенци.

Ово је она толико извикивана корупција о којој свакодневно слушамо из уста оних који њом доспеше ту где јесу и одатле је спроводе даље. Све оцем лажи заведене индивидуе које учествују у овој нечасној пометњи позивају се на некакву своју културу створену на неком мамоновом потрошачком култу где се све мери са имам и где је срамота немам, где нема места Христовој Истини и Хришћанској култури, јединој истинској животоносној и животодавној култури. Ова мамонова култура стиснутог срца и надувене главе има своје кровне институције изван којих и изнад којих се не може.

На атомизираног појединца намећу се и умножавају егзистенцијалне бриге и државни терор од чега га једино држава може ослободити под условима које она намеће. Ово је посебно успешно ако до овог ослобађајућег процеса од егзистенцијалних брига и државног терора има више путева и путића, јавних и тајних. Тад започиње неправедна и са свих страна потенцирана себична трка у којој је свака подвала дозвољена. Годинама спровођена миграција у време инустријализације на релацији село град даје данас своје горке плодове..

Држава се од некадашњег чувара приватних добара претворила у неприкосновеног господара џунгле створене извртањем Божијих датости, џунгле контролисаног хаоса у којој не владају јачи искренији и паметнији него слабији, бројнији, глупљи и покваренији. Џунгла рода неверног и поквареног уздиже своје господаре, банкаре уз помоћ војне силе која Бога не моли, у искључивог власника и управитеља туђим добрима којима располаже по свом личном нахођењу и личној добити оствариваној партијским програмима. Свака послушност доноси нове привилегије а свака непослушност неприкосновеном антидржавном ауторитету кажњава се избацивањем из система остваривања прихода и расхода, побуњена савест остаје у самоћи последња карика ланца исхране препуштена да буде храна свим зверима само са  јединим пријатељем Богом.

Mодерни становници планете Земље, у већини случајева не остварују се у свесне појединце Духом Светим кроз крстоносни Пут Истине и Живота, остајући на нивоу природних створења која се лако дресирају за себичну трку економских животиња у људској џунгли. Оваква већина лако се претвара у војску послушних предатора, извршитеља жигосаних савести држави препуштене личне иницијативе. Зверски терачи и морачи запоседоше и прве и последње редове живота а човека избацише изван окола. Пара руши земље и градове, комерцијализује охладнелу љубав, оправдава злочин лични и колективни. Пара је највећи непријатељ Крста и Духа Истине а све је затворено под њену диктатуру.

И та пара дође и доведе собом џунглу и звери и на наша врата. Руши све оно што вековима градисмо оним јединим стешњеним, трновитим, Крстоносним Путем Истине и Живота. Окрете све што се дало окренути и купити за Јудине сребрњаке и потера у мучки рат против једнокрвне браће. Отима нам наше даје својим послушницима нашим непријатељима. Користољубиво зверско глобалистичко братство светске џунгле запливало у крв крвног братства, пије и опија се до бесвести. Од сиромаштва србске већине расту империјални дворци антисрбске мањине, глобалистички зверови се надимају а србске овчице тање и нестају у мраку џунгле. Своје хипнотисане жртве ови окрвављени подивљали зверови хипнотишу и анестезирају изумима индустрије кварежи. Спортисти, певачи и сви остали  забављачи  постадоше главни национални јунаци са којима се радо друже и сликају водећи политичари и црквени владари. Док се Космет черечи све су очи упрте у Ђоковића, кошаркаше и одбојкаше. Спортско славље заглушује плач косметских мученика којима светска и домаћа звер покушавава да отме оно најдраже од предака наслеђено.

Транзиција је за Србе наставак Косовске битке у процесу рушења старог господара, Господа Бога и постављања на његово место новог господара Мамона. После Тита Мамон, после човека који се издигао изнад Бога, пара која се издиже изнад обезбоженог човека. Разградња крова иде им солидно, много је труле грађе у данашњој кровној конструкцији Србије. Међутим како покушавају да сиђу низ зидове сведоци смо да се овај богоборни пројекат полако заглибљује. Камен темељац на којем је наша србска државна кућа сазидана јесте Господ Исус Христос а око Њега камена од угла, наши Свети Немањићи,  Свети Мученик Кнез Лазар и неизбројива војска србских Мученика и светитеља све до Николаја и Јустина. Није ни чудо што су се овде у Србији сви досадашњи освајачки легиони грабљивог светског поретка џунгле заглибљивали. Освајачки поход гоњен потрошачком грозницом још није остварен ни половично а грозница почиње да јењава. Слепи прогледавају, виде живо блато  у које су уведени да их прогута. Звери погледују своје зверске трагове овековечене у историјском блату како се стврдњавају и пеку на сунцу. Безумља многих постају видна свима. Обелодањују се многи тајни договори између домаћих безаконика и страног завојевача. Људи гледају и чуде се, слепи извршитељи још увек извршавају наређења надређених им слепаца. Сусрећу се онај који вара и преварени и једном и другом Господ просветљује очи. Посвађани туђим парама са провалијом између себе погледују се попреко онај који вара и преварени. Извршитељи још увек извршавају наређења.

Хвалим Бога што Србија није зидана трбусима нагрнулим за крухом као Америка. Њена зидарија зидана је кроз многа гладовања, уздисања, погибељ и сузе. Србија је Богочовечанска творевина дејством Духа Светога кроз Свете Божије људе од темеља па до крова. Безброј пута Мученичком крвљу окупана од многих србских грехова. Србија није своја него Божија а Бог још није рекао Своје. Милостив је Бог, даће да и овај трули кров променимо па да нам наша србска државна кућа заблиста старим сјајем.

Здраво србско језгро које на Космету брани вековна огњишта од спољњег завојевача и унутарњих безаконика биће она СветоСавска луча која ће се проширити Србијом.

 ''Србија је велика тајна не зна дан шта ноћ кува нити ноћ шта зора рађа, не зна грм шта суседни грм сања нити птица шта се догађа између грања... У тој земљи ни зечјој стопи непријатељ веровати не сме, ни трагу воловских копита. Договори су можда тајни и жетелачке песме и удари шумских секира и успаванка уз колевку скрита''.

ЖАР ПТИЦА
Духом свезан ја ништавило
Претурам трезан пијано правило
Од злобне мрзости љубав ми већа
Чело ми зари милости свећа.

Културне масе уз таламбасе
Призивљу крв на децу и на се
Небо се стеже поганим кругом
Земља се клета не љуби с дугом.

Поносом јачим од глади и жеђи
Тврдињом вере до печене глеђи
Пребирам речи живота пуне
Ноћ ме заводи а дан ме куне.

Певаш у мени ја Твој сам писар
Свештеник вечни и времни клисар
Жар птица света кроз сва столећа
Од пећине скромне све до распећа.

Рајица М: Решеност на решеност

Рајица М: Решеност на решеност

ДРВО ПОЗНАЊА, ДРВО СМРТИ

Бог, чије је једно од имена Ја јесам створио нас је и дао нам могућност да будемо причасници његовог јестаства, да будемо послушни Божијој заповести која је била кратка и јасна са сваког дрвета једите само са дрвета познања не једите и да будемо заједничари његовог благословеног живота. Благословио нас је благословом рађајте  се и множите и напуните земљу. Кад кажем нас, мислим на наше прапретке чији смо ми биолошки наставак. Супарник Божији и непријатељ људски навео је Еву на неверство према Богу и мужу и Адам је по њеном наговору окусио са забрањеног дрвета познања, познао грех и смрт. Ово је сами почетак борбе супарника Божијег против Бога и човека преко дрвета познања. Људско ја јесам, које се добијало благодатним присаједињавањем са Богом, протоком историјског времена и непрестаним брањем са дрвета познања бива фалсификовано и преименовано у ја као да јесам. То је онај фарисејски квасац учењаштва за који Господ Исус Христос напомиње да се од њега чувамо. Господ Христос каже својим ученицима Апостолима Јакову и Јовану не знате каквога сте ви духа чиме назначава могућност злоупотребе Јеванђелске науке благе вести по људе у још непреображеном духу и души Апостола. Знање које није праћено одговарајућим душевним преображајем благодаћу Светога Духа може бити на штету и онога који га носи и оних који се за тим знањем поводе. У рукама супарника Божијег дрво познања постаје највеће оружје за преокретање Божије творевине у свету и претварање света у сатански циркус побрканих лончића. Дрво познања постаје дрво лажи са кога се генерације и генерације хране сатаном смишљеним лажима и трују њима преостали људски род, стварјући пометеност у односима Божијих датости и промисли Божије. Данашњи конторлори дрвета познања уједно су и власници највећег дела светског богатства. Они по ђавољем наговору пројектују свет за потребе умножавања сопственог капитала и моћи. Наштампаним доларима без покрића врше отимачину свих Богом даних богатстава а самим тим приграбљују потпуну концентрацију власти над Божијом творевином у своје, смртне, људске руке. Дрво познања постало је дрво лажи, дрво глупости, и дрво смрти са ког се хране корисне будале великог капитала, несвесне слуге пакла. Сва институционална знања само су бербе гњилог плода са дрвета познања док једино истинито знање расте на дрвету живота и њему се прилази искључиво променом људског духа и душе, Божијом Речи и Светим и Животворним Духом Истине. Овај свет као да јесам срушио је досадашњим револуционарним делатностима свет Ја јесам и на место  помазаника Божијег Монарха поставио са дрвета познања гњилим плодом нагутану његову карикатуру председника. Ова јадна карикатура, лутка владара прича као да јесте а дела као да није ни причала ни делала. Прича духом лажи и даје лажана обећања народу, обећања чије испуњење не зависи од ње, док делима служи господару великог капитала који се против Бога и народа бори. Парламентарна монархија била је облик власти који је могао да у највећем обиму успостави владавину Божије Правде и Истине на земљи. Монарх је био Божији Очински принцип на земљи чија је реч била прва и последња. Парламент је био народни принцип и место одлучивања народног представништва одакле је народна воља излазила пред краља да да последњу реч.
Дух и време парламентарне монархије данас је за нама. Нашим животима не влада монархистистички очински принцип, нити Божији Дух Истине. Револуционарним насилним превратима и лажним револуционарним наукама, силом капитала и топова, владајући светски дух претворен је у демократски  курварски дух. Велика вавилонска блудница седи на многим водама и заводи народе да блудниче са њом. Овај несвети матријархат развратне блуднице прожима људско друштво од врха до дна. Од појединачне људске личности као најмањег атома преко породице, све до државног светског врха све је отровано лажљивим духом блуда као да јесам. Мајка дрветом познања и полном равноправношћу постаје владајући принцип у породици за њом су на њеној и њом успостављеној хијерархијској лествици деца чијом подршком одржава унутар породичну доминацију, отац постаје последња рупа на свирали чија је обавеза да донесе и принесе. На највишем државно светском нивоу распоред моћи је готово идентичан. Председник, лутка првог и последњег, постављен вољом вавилонске блуднице и већинским избором обманутог народа, потписује од стране велике вавилонске блуднице  издиктиране и корумпираном скупштином изгласане законе на штету народа који је истог председника и скупштину већинским изгласавањем изабрао. Парламент је слика размажене деце која уживају у својим привилегијама добијеним од лажљиве мајке, вавилонке, за издају Оца Небеског и братског народа. Да би се ова државна карикатура демонтирала и да би држава повратила своју стварну намену неопходна је промена духа у свакој појединачној личности а самим тим и у целој држави. Основна карактеристика овог постмодернистичког света чији је извор дрво познања а који се зове као да јесам јесте тај да носилац принципа као да јесам никад није оно за шта се представља да јесте. Његово као за јавност није  у сагласности са његовим јесам пред последњом тајном Бога и човека. Његов живот се у исто време одвија паралелно на два нивоа на јавном и на тајном нивоу. Један на животној друштвеној сцени а други у интими. Витез у јавности испод друштвене маске скрива тајног издајника Бога Оца и брата, дакле јуду. У овом свету паралелно егзистирају ,као, писци, као, дисиденти, који су у исто време и ,као, академици у интелектуалном друштвеном систему против кога се ,као, боре. Овај свет, несвет затворен у непрестани сценски наступ и неискрено глумиште треба демонтирати неустрашивим Духом Истине. Божанску власт треба вратити монарху оцу државе и породице а сви се требамо понизити под силну руку Божију и вратити у оквире Божијих датости. Нема више простора за себична надимања, пред нама нема неких бројних  могућности избора, остаје нам само два избора, покајање или пропаст.

ПСОГЛАВ

Ви који се буните против неправедних државних и црквених власти бранитељи сте Христове правде која је од стране узурпатора власти и њихових псоглава угрожена. Тајном делатношћу ових поробљених и застрашених кукавица у многим људима се руши Божија заповест Буди Слободан и Храбар. Као замена за слободу и храброст нуди се социјално збрињавање покореног роба. Овај светом и светском државом покорени роб, потпуно подржављен, неспособан за самостално промишљање и делање а самим тим и за зарађивање насушног хлеба, псећи верно надређенима служи, спреман да кидише на сваког на кога га надређени напујдају. Овај псоглав, на ланцу издаје, припреман је дресуром од малих ногу којој је био подређен од самог сусрета са овим обезбоженим светом. Мржња из његове неслободе и немоћи проистекла из наметнутих антихришћанских вредности и ставова који овог псоглава воде на псећем ланцу одлично су оружје против слободног човека. На место поробљене слободе овај антихришћански псоглав демонстрира непостојећу слободу заслужену лајањем с ланца. Зли газда сваке године одреши псоглаве с ланца да се макар недељу дана годишње усликају слободни и храбри и да те слике продају истим таквим псоглавима до следећег пуштања с ланца у слободу и храброст.

Рајица М: Без Краља не ваља

Рајица М: Без Краља не ваља

ИЗЛАЗАК

Ослобађање изласком из ропског сатанског система, непослушношћу свету ради послушности Богу. Дуго већ уместо државе имамо њену карикатуру нацртану руком светске сатанске владе. Ову карикатуру треба срушити изласком из ње. Не треба јој служити ни телом, ни умом, ни духом и ово царство греха пашће као кула од карата. Изађи народе мој из Вавилона Великог. Овај лажни рај проклетих и обманутих обмањивача, палих на гори кушања, виртуелног је садржаја и одржава се само народним безверјем а руши се истинитом вером која побеђује свет. Изласком из ропства глобализованог Мисира прилази се Христу. У Мисиру лажни Христоси глуме Христа а истинити Христос своје верне ослобађа за слободу и изводи их из Мисирског ропства.

МОДЕРНА СРБСКА ДРЖАВА

Модерна србска држава све више је модерна а све мање држава. Подизање Србије из вишевековног пепела мукотрпно је обављено несебичним, личним жртвама национално надахнутих Срба. Кад су несебични, уз малу припомоћ себичних, изумрли, на њихово место заседоше себични. Како се себичлук умножавао држава се смањивала. Кад се себичлук развио до страсног порока, претворио је државну политику у коцкарски сто. Са великим светским играчима игране су велике партије за зеленим коцкарским столом на ком су народ и држава постали талон. Играчи су сви добијали само се талон смањивао. Све што се за зеленим столом изгубило, наплаћивало се топовима. За топовима је ишла исторјиска писанија победника и брисала крваве трагове. Овај успешни, тајни, процес развлашћивања Србије и овлашћивања оног победника за зеленим столом спроводио се и спроводи се далеко од очију јавности. Оне су увек биле усмераване на погрешну страну.

ПОБЕДНИЦИ СТВАРАЈУ ИСТОРИЈУ

Да победници стварају историју сви знамо а како је стварају не знам да ли знају баш сви. Зато пишем овај текст да бих једним делом одужио дуг према неправедно страдалим мученицима и према њиховим прећутаним жртвама а другим делом лични дуг према мученички пострадалом деди, оцу моје мајке. Други светски рат је на унутрашњем плану био промена владајућих структура а то се једино могло обавити грађанским ратом. Рат је као и увек једнима био рат а другима брат, или, да будем прецизнији, друг. Шумадија је у другом светском рату била верна својој шумадијској војсци Четницима Драже Михаиловића све док силом и преваром није била принуђена да промени веру.  Та силом промењена вера и дан данас влада Србијом и черечи Србе. Ово што тврдим поткрепићу цитатима из књиге “Под облацима Србије” великог националног борца и истинитог сведока из другог светског рата у Србији и Шумадији, господина Миодрага Бељаковића.

Из ове, по свему вредне књиге верног сведока истине, намеће се утисак да је иста сила која је у наше дане , Шиптарима дала Косово , својевремено још , !944.те године ,  почела да  државну власт предаје партизанима.

“Због честе погибије Немаца и колаборатора у околини Крагујевца 26. новемра 1943. године, дошло је до њихове освете четницима. Тога дана смо, као и обично, на углу код Великог парка слушали добошара, када је из града наишла група од тридесетак Немаца у пуној ратној спреми, скренула у нашу улицу и упутила се прама Бојаџићевом млину. Нико од нас у том тренутку није знао да су код Бојаџићевог млина била подигнута вешала. Једна дугачка греда, са подупирачем у средини, на којој ће бити обешено десет људи, била је постављена са леве стране пута, куда се излази из Крагујевца; а нешто ниже, преко пута млина, друга, за још десет.Двадесет осуђеника, већином четника, које су добровољци похватали у околним селима-Нови Милановац, Десимировац и Опорница – довежени су камионом из градских затвора. Немци су их поређали на клупе и намакли им омче око врата. Пре него што су им клупе измакнуте испод ногу, неки су пркосно узвинули: “Живео краљ!”, “Живели савезници!”.
Сутрадан смо нас неколико отишли да их видимо. Напољу је био мраз и тела обешених су била залеђена. Из уста су им висили језици. Поред њих су стајала два немачка војника, не обазирући се на лелек мајки и жена које су грлиле смрзнуте ноге својих синова и мужева. Целе следеће ноћи нисам могао да заспим збој језивости овог призора. Тек после четири дана општина је обешене заједно сахранила на Метином брду, одакле су их рођаци ископали и однели на своја гробља, да их поново сахране. У народу је о томе остала песма
Аој Краљу и Краљице
Да дођете до Сушице,
Да видите Србе своје
Обешени како стоје!
О вешању ових двадесет четника није записана ни једна једина реч у историји коју су комунисти писали. И у Крагујевцу се о томе ћути – као да се то није ни десило. Међу обешенима су Милентије Павићевић и Љубе Павићевић из Новог Милановца, Миљко Мијаиловић и Мика Мијаиловић из Десимировца, Алемпије Живковић из Опорнице”.
Овом списку из књиге господина Миодрага Бељаковића, додаћу и име свог деде Милића Живковића из Жировнице, који је био затворен у Заставином подрумчету, како се та, некад полицијска зграда, данас зове. Скинут са вешала довежен је на Метино брдо одакле су га браћа ноћу украла и сахранила у Жировници. Имао је само двадесет седам година и за њим је остала моја четворогодишња мајка. Крагујевачки политички нојеви и дан данас скривају главу у песак и прећуткују ово четничко страдање од стране фашистичког окупатора. Знам да је господин, професор, Звонко Марковић из Крагујевца, активним крагујевачким, политичким нојевима на власти, нудио рукопис своје књиге о овом фашистичком злочину а нојеви су га игнорисали и чак му се подсмевали. Што је најчудније рукопис књиге, за коју је материјал мукотрпно годинама и деценијама скупљао, нестао му је из куће. Ово написах из дуга према свом деди и осталим србским четницима, мученицима у нади да ће се неко од полтичких нојева на власти постидети пред људима и уплашити пред Богом.

НЕПОКОРНОСТ НЕ МОРА ДА БУДЕ НЕПОСЛУШНОСТ

Непокорност србског духа не мора да буде и непослушност. Коме покоран томе и послушан. Богу се треба више покоравати него људима. Ми Срби нисмо непослушни Божији синови, на против послушни смо Богу у Тројици. Жудимо за миротворачким блаженством и Божијим усиновљењем. Послушни смо богоугодном човеку, али нисмо покорни никаквој сили која не долази од Бога. Клањај се Господу Богу своме и њему јединоме служи дубоко је уписано у срцима правих, изворних, Срба. Понизите се под силну руку Божију а успротивите се ђаволу и побећи ће од вас. Принципијелни смо, саздани од Принципових принципа који извиру из закона Божијег који нам је написан у уму и духу. Добро је бити принципијелан у свако време на прави начин. Свему има време и начин и само нам ваља ускладити начин са временом. У одлучним тренуцима кад се брани слобода лична и национална, лично и национално достојанство, лични и национални идентитет, кад се одлучује јесмо или нисмо, у нама проговори Бог кроз једно од својих имена  које гласи Ја јесам и каже: Ја јесам спреман да за своју личну и националну слободу, верски и национални идентитет и дам и узмем живот. Ми смо крајишници, граничници, срца и ума, нисмо средњаши, трпимо док нам не пукне трпило а онда ком опанци ком обојци. А да трпило ваља да нам пукне тек онда кад од квасца Божије истине набубри свенародно тесто, занамо и трпимо. Шта је друго Видовдан, него, камен међаш Неба и земље и крајеугаоник србске покосовске историје. Ја јесам, ја јесам Божији, ја јесам слободан и то нико, сем Бога не може да ми одузме. Ја јесам је, бити или не бити србског народа, преведено, трудићу се да сваког тренутка свога живота будем оно што јесам. Ја јесам Србин а не безлични роб Турске империје или данас глобалног Вавилона. Ја јесам учесник вечног сапостојања србског националног бића кроз вечну вертикалу. Ја јесам вољом Божијом ово што јесам и ја јесам задовољан том Богом успостављеном вољом. Ја јесам син и отац одговоран и пред оцем и пред сином шта ми је предано и шта ћу му предати. Ја јесам потомак витезова и хајдука који јесу и убијали и гинули за своју веру и своју државу а ивер не пада далеко од кладе. Ја јесам кроз векове био поробљаван спољашњом силом али кад сам се очистио од унутарњег, свога, зла, ја јесам унутар себе слободан чекао своје време и бирао свој начин.

Али на жалост увек је било међу нама и оних који су више волели да се допадају него да буду, ови су себе представљали у лепшем, лажном светлу од онога у којем заиста јесу, а и сами смо почесто то бивали у разним животним ситуацијама. Такви су, смо,  скретали са пута благодатне Истине и сапостојања са јединим Богом Истине и застрањивали на неку своју страну. Ако их, нас, они верни Истини нису благовремено враћали на прави пут што је дужност сваког хришћанина, постајали су њихови, наши, таоци пред Богом, таоци њихове, наше, лажности. Грешници су производили кривицу а они који се нису супротстављали грешницима постајали су и сами грешници и невољно увлачени у ковитлац општег греха. Ако сам ти данас згрешио, ти ми данас реци да се исправим док ми још има времена. Сутра је нови дан и ко зна шта ће донети.

Истина у нама није од нас него од Бога, дар Божији кроз благодат Божију и отварајући врата својих уста да кроз њих истина слободно изађе, ми пуштамо Бога у свет а прећуткујући је, ми Богу затварамо врата срца и света. Где се Богу затварају врата на која он куца ту се Бог повлачи а лаж се умножава. Умножавањем лажи умножава се грех, проклетство потискује благослов, живот се зауставља а смрт окоштава. Истина се проређује лаж се умножава и повезује, преузима власт од истине и почиње да јој пресуђује и да је гони. Неправедне судије суде праведнијима од себе истина се обара на улици да не смета владајућој лажи. Заборав савлада грешне људе па забораве ко је вечни и врховни судија, који нема никог изнад себе ни државу ни плату, који суди по правди и није поткупљив. Тајнознанац који зна сва срца и све тајне и чија је вечност, тако да не жури са осудом чекајући грешника да се покаје и да му се врати. Он пресуде времена потврђује или одбацује, у Њему сви ми дишемо и мичемо се и јесмо а изван њега је ништавило.

Ово унутрашње зло умноженог ништавила једног народа као магнет привлачи спољашње зло других народа који долазе као савезник умноженом унутарњем злу и казна оној умањеној и прогоњеној истини. Ропство постаје неминовност истина сведена на малу бројку опкољена са свих страна лажима које затискују уши и затварају очи пред њом, Истином. Истина прича без одјека, али и поред тога не сме да умукне и да своју дужност препусти камену и дрвету. Тек бол, који се  јави као последица цеђења суве дреновине силом полакомљене руке лажи, дрма сањивог роба из стања ропског мамурлука и таме и болови постају искре просветљења.  Кад се човек просветли боловима и усправи и подигне главу у њему нестаје страх од оних који убијају тело, оно тело, које је он већ намучио добровољним примањем просветљујућих болова и почиње да мисли о спасењу душе. Телесних захтева ради, човек који је пао под утицај злих страсти а преко њих у слабост и ропство, бригом за спасење грешне душе прихвата телесне болове и казне којима се ослобађа из канџи злих страсти и њиховог ропства. Схвата да су зла страст унутар њега, његовог народа и зла страст споља истог порекла и истог узрока, да им је отац ђаво а узрок отпадање од Бога. Коме покоран томе и послушан каже себи и ставља свој живот у живу службу Богу. Не може се служити Богу и мамону сабира се у себи и одбацује мамона да би се присајединио Богу. Не може се служити Истини и лажи говори себи док се удаљава од лажи и призива Духа Истине. Не може се служити врлини и греху, грди себе кад се затекне у грешним помислима... Овде почиње буђење и активно, свесно живљење по Христовим умом облагодаћеном разуму.

Стање богоотпалости кривица је лична и свенародна. Нису сви подједнако криви у исто време и на исти начин, али је свако скривио у своје време и на свој начин, тако да невиних нема. Неки су својим деловањем у прошлости припремили терен за ово стање у садашњости, па се у садашњости покајали, други својим тренутним неделима служе богоотпадништву тако да сви згрешише и сви су затворени у кривицу. Сви смо ми грешни и свакодневно много грешимо. Свеопште признање кривице и свеопште покајање и помирење једини је исцелитељски лек који Бог налаже за излаз из ове свенародне болести. Ја јесам отпао од чистоте Православља и застранио за својим људским безумљем признајем пред Богом и пред својим Светим прецима, кајем се и молим скрушено, одужи ме од зла у мени и изван мене Господе и Боже Мој. Ја не могу да будем изван онога што ја јесам а јесам Србин, јесам СветоСавац, јесам православац и то ћу остати по цену свога живота. Ја јесам једно са својим прецима и то ћу остати по цену свог живота. Ја јесам Христовим доласком, животом и науком ослобођен за слободу и ја ћу Христом ми предану Слободу бранити својим животом. Сви који јесу пољубили папу у шапу нека се покају пред Богом и народом, пред Богочовеком Христом Исусом.

СМИСЛИШЕ ЗАМИСАО КОЈУ НЕЋЕ МОЋИ ДА ОСТВАРЕ

Звер новог светског беспоретка, она што интернационализује свет тако што руши националне државе  и од цигала са тих рушевина зида једну националну државу Израел, почиње да се заглибљује у песку либијске пустиње. У немоћи да сломи дух либијског народа Звер Нато Пакта разара стамбене зграде и убија цивиле не би ли масакром невиних сломила народни дух. У исто време, “побуњеници”, плаћеници Нато Звери нису више у стању да ратују због неисплаћених надница за злочин. Ко са ђаволом тикве сади на крају му се о главу разбију, како рече наша народна мудрост а што заборави наша Нато елита. Ово клонуће Нато Звери подићи ће Гога и Магога за бој последњег времена. Муслиманство једним делом, оправдано љуто, а другим овим делом ближе Европи надувано силом капитала и светске моћи потражиће пукотине у области Звери у покушају да успостави доминацију властите силе. Све је ово увод у  у рушење џамије Ал Акса и зидање Соломоновог храма увод у ратни вртлог који ће прогутати многе и од кога ће мало њих економски профитирати. Многи маневришу тражећи, за себе, што боље место у предстојећим догађањима. Политичари свих земаља храњени из исте руке, воде некад свој народ у апокалиптичке дане терани личним добитком.

Самоуправни социјализам, систем у ком смо живели у бившој виртуелној реалности, беше успостављен да би срушио традиционални живот на просторима Србије. Виртуелна економија покретала је виртуелну индустрију и сви живљаху срећно и задовољно(под сви сматрам већину). Између “два посвађана блока” у миру се башкарило аутистично острво среће, оаза братства и јединства, културе и просперитета. Југословенски простор беше идеално тржиште за међусобни пласман роба и капитала свих република чланица федерације. Лакоћа беше живети у овом земаљском рају, и није чудо да о томе постоје и песме “ал је леп овај режим плата иде а ја лежим” “радио не радио свира ти радио” “никад не могу да ме мало плате колико ја могу мало да радим”… Ова лакоћа живота намами многе Србе да напусте село и да мучни сеоски рад од јутра до мрака замене фабричком лагодом. У Крагујевцу, граду аутомобила, свакодневно се додавао број новопридошлица, који на брзу руку, преко тромесечних курсева, постајаху радници, за почетак фабрички а каснијим политичким радом и озбиљни друштвени делатници. Свакоме беше баш све доступно, за кеш или на кредит, ко те пита. Заставина возила продаваху се диљем Југославије, како лепо отпева, бесмртна народна забављачица, лепа Брена, од Вардара па до Триглава, братским узвраћањем љубави ми Срби куповасмо машине за прање Горење, радио апарате Искра Крањ, радио индустрије Загреб и тд. Братсво наших народа и народности цветаше рајским цвећем и рађаше рајским воћем све док највећи син и отац наших народа и народности беше жив. Живесмо боговски, као што данас живе, они међу нама који имају некаквог донатора из иностранства, неку тетку или стрица, ако не оца и мајку или ММФ. Такве су све рајске утопије у времену, од времена до времена а онда буђење.

Буђење које однесе лагоду оног вишедеценијског сна у коме се многи уљуљкаше па још сањају Тита и Брионе. Питања ко је био Тито, ко је био његов инострани донатор и како му је успевало да између “два посвађана блока” деценијама одржава југословенску оазу братства и јединства, сви они што лепо живеше немаху коме ни да поставе, пошто човек једино себи може да поставља искрена питања и на њих сам проналази истините одговоре а ови себе искрене заувек изгубише у социјалистичкој утопији.

После вишедеценијске утопистичке владавине самоуправног социјализма, посвађаше нам се републичке политичке централе, за њима новчаници, расцепи нам се једна комунистичка партија на више партија а једнопартијски систем на вишепартијски.

Поделише се центри моћи и започеше самостална престројавања за утапање у новој утопији на ширим, европејским основама. Као што мафијаши за сваки случај оверавају већ убијеног тако се и утопијска друштва већ убијена оверавају и заливају крвљу. Извођачи ових радова, углавном беху најамници тајних полицијских служби посвађаних републичких центара моћи и они лаковерни који спонтано пођоше у добро изрежиране ратне маневре са бојевом муницијом верујући да бране своје не загребавши ноктом испод површинског слоја вештачки створене слике. Икона звери, власништво свих грађана Србије, РТС, бљувала је отров омразе двадесет четири сата дневно, пустошећи ратним страхотама већ начете мозгове.

Надзорни органи међусобних ратова посвађаних републичких централа били су разни лордови чланови полутајних комитета олимпијаца. Нато Пакт беше последња инстанца убеђивања у рукама ових олимпијаца, у случају да се неки национални јунак превише занесе и опије ратном славом. Тако се братство и јединство разбрати и разједини, раселише се хиљаде породица из бивших југословенских република у Србију за увек. Али сва ова ратна траума пројектована беше за извесно време, и ево сведоци смо да данас глумци, писци и остали друштвени радници, од угледа, успостављају нови, за почетак културни југословенски простор. Неки кажу да је из академије рат и кренуо па зашто неби и помирење.

Шта остаде Србину од самоуправног социјализма и постсоцијалистичког ратовања? Остадоше празне штале и обори, полусрушене и опустеле фабрике а он на усијаном асфалту, ником потребан и дезоријентисан да не кажем луд и збуњен. Остаде му на врату јарам безбожнички, онај који опљачка његову имовину и раздели међу својима, онај који њега некад слободног човека претвори у државно власништво. Остаде му глупост и поквареност на највишим местима, остаде му забава разуларене руље и покварена власт која подилази тој руљи и заводи је наводно јој угађајући. Остаде му истина великих бројева, истина руље, два комунистичка лажна сведока и три лоша што убише Милоша. Остаде му изокренута црква под патронатом државе СВЕТСКЕ А НАШЕ и Светског Савеза цркава. Осташе му на грбачи они који од нас изађоше, али не бејаху од нас, јер да бејаху од нас остали би са нама, али да се покаже да нису сви од нас издигоше се изнад нас да владајући нама послуже туђину.

Обезбожен, попартијашен, навико да други мисли за њега, трчкара Србин од партије до партије не би ли га која усвојила и упослила, макар тамо где се ништа не ради а прима се плата. И усвајају партије људе постављају им партијске главе уместо својих, претварају их у гласачки механизам а за узврат им дају хлеб насушни.И расте та гласачка машина, покретана забавом, расте штета са буџета, док се радници из заустављених фабрика истерују на улице. Расте Београд престоница лажи и греха, мамац за све вреле крви које му дају неопходну трансфузију на жалост старих Београђана. Ови му дају врелу крв усијану грешним страстима њима други, за то задужени, дају духа распиритеља усијаних страсти и тако у круг, из круга у круг пакла.  Новобеограђани успеше да у експресно кратком року од белог престоног града направе највећу селендру на Балкану. У овој виртуелној селендри све расте само се човек и његове људске слободе смањују док зверске и нељудске расту.

Позабавих се овим краћим освртом на минуле дане да бисмо лакше сагледали, где смо данас, ко нас води  и куда. На раскрсници или на крсту, уосталом као и увек у досадашњој историји. Подељени на фарисеје и садукеје ко некад Јевреји пред први Господњи долазак. По једнима, фарисејима, сви путеви воде у Рим, док се садукеји лажно опиру тим свим путевима. Фарисејска и садукејска секта поделише србско друштво на неискрено за и против безалтернативне европске уније у којој бисмо имали почасно место светског контејнера, на самом дну масонске пирамиде.

У међувремену гласачка машина европске уније, у шта се, нажалост, претвори Народна Скупштина Републике Србије, изгласава мноштво антихришћанских закона, све по диктату а под видом обећања будућег благостања у европској унији. Лаж постаде легитимно средство политичког, јавног, друштвеног и личног живота, цемент корупције учвршћује све односе у друштву. После самоуправног социјализма који разараше србско друштво и Србску Православну Цркву, дође на ред, тоталитарни глобализам и верски екуменизам. “Православни” се опет љубе са католицима и муслиманима, пале свеће по синагогама ко да васкрсе ујединитељ свих народа и народности Тито, па заједнички прослављају обесмрћеног оца братства -јединства. Верске комисије поново оживеше само сад из више политичких центара и централа, тако да има и свештеника и владика партијски добро поткованих. И да се не постара Бог, који једини мисли на сиротињу рају, били бисмо као овце без пастира, између многих међусобно посвађних, озверених, бесних и крви жедних вучијих чопора. Изнад фарисеја и садукеја, изнад свих римских путева, стопама Христовим, путем СветоСавља, загледан у Јустина ћелијског и Николаја жичког сија исповедник, Крстоносни Владика Артемије. Изнад самоуправљања, изнад демократије, све до Свете Небеске Србије Светих Немањића, одакле, са тог Светог виса, дозива; пробуди се душо Србинова, пробуди се срце Србиново, пробуди се савести Србинова, устај и понеси одар свој, устани и ходај, умиј се и прогледај и понеси Крст свој. У ком се броју рађаш Србине у коме умиреш. Шта ће бити са децом коју ти даде Бог за слободне, не за робље. Пробуди се Србине и стани поред свог Светог Владике, чврсто на своју Свету земљу Србију, и буди то што јеси, свој на своме са својом и Христовом главом на раменима, са Добрим Пастиром изнад крвожедног вучијег чопора, изнад издаје плахих и лакомих, изнад себичних трвења и омраза, под барјак Светога Саве у исповедничко Православље, изнад трулих компромиса светских.

СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА ТЕСВИЋАНИН И СВЕ ЈЕЗАВЕЉЕ

Свашта видех за време пролазног живота свога под сунцем, да није до брзих трка, нити хлеб до мудрих, нагледах се свакаквих зала под сунцем, али једно ми се учини најгорим. Има неки човек коме други обезбеди све да ужива под сунцем, али му то уживање прекрати змија коју сам унесе преко прага. Бог му даде да буде глава светла под сунцем а змија га превари да јој буде тело потамнело од злобе. Свашта видех за време пролазног живота свог под сунцем. Видех како се курварски дух у лепој жени лако остварује у свем свом проклетству и лепа курва и поред тога, остаје и лепе душе иако је курварски дух води. Остварена као курва она остаје човекољубац, воли мушкарце и спремна је, увек кад је неразумна љубав према њима обузме, да ускочи у сваку авантуру. Она живи срцем и ако промени дух може да постане светитељка као Света Марија Магдалена, Света Марија египћанка и многе друге. Али не дао ти Бог да паднеш у канџе жене латентне курве, која уз курварски дух није добила и потребну лепоту да би своје проклетство иживела и превазишла. Ова живи озлеђеним, искомплексираним, поквареним, умом а не простим и топлим срцем. Њене су руке окови, њен је језик отровно зло које трује све око себе а највише своје укућане. Од ових жена постају мрзитељке мушког рода који им одбијен њиховом ругобом не омогући курварском духу у њима да се оствари и иживи. Од ових жена најпознатија у Светом Писму је жена Језавеља чији су леш растргли пси по пророштву Светог Илије тесвићанина, кога је она гонила.

Кажу стари да су стару Србију срушили неки секташи звани Пицимољци. Ови су, кажу, по женидби уз жену добијали кућну богомољу и кућног бога пред којим клече и коме служе. Тај њихов бог носи сукњу и више је бабарога него бог. Још кажу да их је наш народ од милоште звао пицмољи. Кажу стари а ја им верујем на реч, јер се тада реч још увек поштовала.

ВРЕМЕ ЛОШЕ ЗА МИЛОШЕ

Време лоше за Милоше, наклоњено лошима, издајницима. Како уз минимално остваривање општег добра оставрити што већу личну корист питање је сад и увек за све оне који распеше Господа славе. Радници жедни преко воде преводе се преко ауто пута у беспуће, оствариће своја права чим уђу Европску Унију, како им поручује ЛДП Крагујевца. У међувремену једино их воли градоначелник који вероватно из свог џепа покрива трошкове пута до престонице. Престоница лажи у својој надмености, чуваној кордонима униформисаних плаћеника, бахата и недодирљива наједном попушта пред истрајном решеношћу синдикалних лидера и градоначелника на страни својих грађана. Филмски заплет у коме идилична љубав и брига градоначелника побеђује драмску бахатост престоничке лажи. Ударцем у центар, путем децентрализације који води у незаобилазну Европску Унију са папом на челу. Да није тужно било би смешно, да није политикантско шибицарење, било би језовито, пошто се ради о људима ускраћеним за право на рад и живот. Али кога је данас брига о људима, данас кад су многи опијени елитистичком самобитношћу. Шта су пар хиљада преварених радника и њихових породицама у поређењу са налогом европске уније за регионализацију Србије. Шта значе пар хиљада радника сутрашњем Обор Кнезу и господару живота и смрти. Ништа. биле некад неке фабрике, били некад неки радници, Оружари, били некад а више их нема. Синдикалци ће за обављену услугу добити боље плаћену глумачку ролу, градоначелник ћа да постане Обор Кнез а Србија ће се удавити у Европској Унији. 
Не дај Боже!

ДРЖАВА ИЛИ ИСПОСТАВА

Случајности не постоје ни код Бога ни код ђавола. На велики хришћански празник Свету Педесетницу илити Тројице у Београду ће самит одржати сила која Бога не моли Нато пакт. Овај силеџијски сервис за демонтирање суверених држава и наметање, из редова својих плаћених послушника,

 државних амдинистратора за постмодерне капое окупираних и улогорених феуда у сврху легалне пљачке. Злочинац долази на место злочина да још једном потврди једном наметнуту силу. Уочи овог забадања трна у месо српском делу српског народа, ухапшен је симбол, српске одбране, српски генерал Ратко Младић зато што је радио оно што му је била дужност, бранио српску, личну и војничку част. Генерал Младић који није пао као жртва наметнутог неправедног рата од стране Нато пакта, паде као жртва наопаког политичког система који без иједног испаљеног метка наставља акцију Милосрдни анђео и искорењује све што је српско.

Наопаки систем вредности који слави издајнике а руши верне, прогласи част љагом а издајничку љагу чашћу и однесе у смрт још једног Србина без испаљеног метка. Смрт није метафора с обзиром на године генерала Младића, на праведност хашког трибунала а и на сам изглед генерала.

Генерал изгледа поприлично биљно, тако да сва ова логорејична прича око његовог хапшења постаје магловита и нестварна да би икоме могла да уливала поверење. Тамо где поверење бива пољуљано јавља се сумња и уместо прихватања здравог за готово започие са логичким промишљањем, присећањем и стварањем претпоставки. Претпоставимо дакле да је генерал Младић стварно ухапшен јутрос. Одмах нам се намеће питање где је био кад је преживео три шлога и  и два срчана удара и где се од ових удара лечио. Вероватно није код неке бабе врачаре или код још раније ухапшеног доктора Дабића. Претпоставимо да онај лажов, који је с генералом наводно радио на грађевини, није од режима подметнути лажов и да говори истину, значи да је лажов с генералом радио после три претрпљена шлога и два инфаркта, иначе како другачије објаснити да је с генералом радио а да га није познао. Ако се даље препустимо претпоставкама да је генерал у селу Лазареву живео, преживео три шлога и два инфаркта, радио на грађевини и да га нико није видео ни препознао то онда очито говори да смо ми Срби постали слепци и да није никакво чудо што слепо следујемо слепцима који нас воде.

Пошто је овакав какав је свет у ком живимо револуционарном делатношћу подземних духовних сила саздан као обећана земља и рајски врт за физичка створења, могуће је да све ове приче пролазе кроз уши физичких створења без осујећених умних удубљивања. Револуционарна делатност заробила је Христа влашћу првосвештеника, књижевника и фарисеја а затим га предала руљи односно оној народној већини, која од тад мало, мало распиње истину на демократским народним изборима. Свако је добио право гласа којим виче распни га распни, подстицан лажним обећањима и шићарџијским себичним рачуном. То је демократија од чије силе данас дрхти свет, то је звер с којом не може нико ратовати. Генерал Младић био је један од ретких и највећих који се тој звери супротставио и то веома успешно и због тога је морао бити кажњен за пример свима другима којима нешто слично падне напамет.

Ако ли своје предпоставке усмеримо на другу страну на страну сумње у пласирану невероватну причу запазићемо да

Генерал подсећа на некога ко је годинама био на мукама и који само чека да се домогне кревета да се одмори па макар и у хашкој тамници. Његово лице и његов поглед подсећају на исељену кућу отворених врата и прозора која зврји празна на промаји. Кажу да је болестан од поремећаја памћења и да је ухапшен са пуном кесом лекова, могуће да га је неко олободио сећања савременим медицинским средствима. Присетимо ли се 5 октобра 2004те године и још и данас нерасветљеног убиства два војника у касарни у Топчидеру где се по речима увек добро обавештене Карле Дел Понте генерал Младић скривао свашта ће нам доћи на памет.

Дакле може да буде а не мора да значи да је генерал Младић седам година био на присилном третману у некој тајној затворској лабораторији и да је седам година претваран у биљку наркотицима електрошоковима и другим најсавременијим садистичким методима лоботомије. Такав оптуженик на суду не предстваља ни најмању сметњу. Ништа чудно ако имамо у виду да глобализам и нова светска влада баштине многе тековине Хитлеровог Трећег Рајха. Карла Дел Понте је, тек прошле године, из своје завидне обавештености обелоданила и тајну жуте куће у којој су се Србима вадили унутрашњи органи за вавилонско тржиште вечног здравља и младости. Ништа од овога не би било чудно ако се погледа психолошки профил организације Нато пакт. Ово је могуће сваком лаику, који није искључио свој умно духовни апарат, праћењем изјава Нато пакта о наводним разлозима агресија на суверене државе. У тим изјавама гласноговорници Нато гебелсовски безочно и безумно лажу као да су све људе провукли кроз програм брисања меморије. Једноставно, лако и недвосмислено може се закључити да је та војна организација оружана сила за потребе универзалне пљачке националних блага свих земаља света.

Шта је могао генерал сам против Нато кад се цео српски народ национално понижен и политички окупиран сакрио у мишје рупе.

Мишја рупа није за човека него за миша и сад је право време да све оно што је ових година еволуирало из миша у човека, изађе на светлост дана.

Режим који свесно извршава издају националних интереса нема легитимитет да и даље терорише Србију.  Антивласт коју спроводи овај однародовани режим врши нескривени прогон здравих и правих Срба док у исто време штити људе померене памети и услед тога померене етичке, правне и сексуалне оријентације. У Србији влада систематски терор над српским живљем који се није приклонио западном окупаторском антивредносном систему. Нико није поштеђен од овог удара на српску душу који долази са свих страна. Срби непоклекли пред универзалним антивредностима бивају светском обманом економске кризе ускраћивани за радна места док се  окупатору одане режимлије башкаре на по неколико.

Све је корумпирано од врха до дна, управним одборима, плаћеним извршним телима, разним већима, све до судских вештака и порота и све је озверено и напујдано против непоклеклог човека Србина. Увезан сатанским везама овај режим опстајава на себичној нељудској користи и терорише српску савест и част.

Крајње је време да сваки Србин у свом срцу објави гранађанску непослушност овом издајничком режиму у свако време и на сваком месту, да се никад више слугерање окупатора и експоненти сатанског режима не осећају као свој на своме и међу својима, јер нити су они  наши нити смо ми њихови. Они нас гоне, муче, незапосленошћу, нерађањем, немаштином, изгладњују нас док они расипају, руше  државу, успостављају светску владу под празном српском фирмом. Свему има време и мера али има и време кад дара преврши меру па се кантар мора променити. Наши правдољубиви преци нису створили државу да нас у њој интересно склепани режими расипају и уништавају у замену за ћифтинску корист. Режим се претворио у рушитеља државе и Устава окупаторског слугу и унутрашњег окупатора и узурпатора. Режимлије се понашају као ником одговорни богови, ако се изузме сила Нато пакта, Америке и Европске Уније, што је само више имена за једног истог газду, сатану. Пљачкашка инетрнационала универзална силеџијска организација за разбијање људске слоге и Божијег мира на земаљској кугли и успостављање сатанске принуде у свим областима људског живота, пројектује нам и диктира животну свакодневицу која нас све више удаљава од истине и правде. Генерал Младић је наводно јутрос ухапшен, икона звери, РТС, бљује отров целог дана, најављује филм Сребреничка поља смрти. Пропаганда силује мозгове одвикле од слободног промишљања, који ће на наредним изборима још једном изабрати сопствене џелате. Генерал Младић кроз врата светске неправде и вечне правде часно улази у историју као мученик за свој Српски народ а ми остајемо да трпимо срамоту која се поиграва нашим животима.

ВЕРУЈЕМ СРЦЕМ И ИСПОВЕДАМ УСТИМА

Зидари модерне српске куће, светске а наше, месе људску глину и пеку црвене опеке за своју зидарију у светским пећима факултета и универзитета. Ту се, наравно, истежу греде и пеку црепови за кровну конструкцију  српске памети изнад ког се смртнику не може. Ако се зна, ко су зидари и пројектанти модерне Србије која се сазида по пројекту светских кредитора на темељу у сну одсечене главе једног од помазаника Божијих у србском роду, Петровића Ђорђа, шта нас више може изненадити.

На темељу издаје најбољег, парама светских кредитора, може се зидати вавилонска кула најгорих и  зида се. Једни застранише Исавовим путем, други Корејевим, трећи Каиновим, четврти Јудиним...

Зидарија расте опеке се црвене, шепуре у вавилонској кули а самосвојно, аутентично србско камење се од стране светског архитекте одбацује поред пута, да немо крајпуташи и да о смраду времена које га одбаци засведочи тек  с оне стране гроба. Одбачено с ове стране гроба прихваћено с оне и обратно. Наш Бог Творац и Отац даде нам живот не да га трошимо на себе и своје себично величање у свету, него да величамо Њега јединога Бога и да живимо у миру и љубави са свим створењима. Живот наш, дар је од Бога и служба дародавцу кроз послушност његовим заповестима. На нама је само толико да се слободном вољом одлучимо за Бога а он ће учинити све остало. Он је наш врховни учитељ и наставник а Јеванђеље је универзална наука над свим светским универзитетима, наука о повратку Оцу Небеском и оздрављењу и обожењу грехом рањеног човека. Чином покајања, које је лични чин сваког човека, започиње процес људског преображаја. По делима која стварају разликоваће се грешник покајник од грешника који се сматра праведним и коме кајање није потребно. Све што у овом пролазном животу радимо, или је задуживање, или раздуживање.

Ако је раздуживање деламо по  моралном позиву, по диктату савести непотребног слуге Божијег, који се добровољно ставља у службу Богу и роду с циљем  оправдања и разрешења личних сагрешења о Бога и Човека. Овај пут пун је замки и лако се може претворити у ново задуживање, у добро плаћену професију у свету. У том случају искупљење се претвара у крађу дара Божијег у циљу трговине са светом и стицања пролазне светске славе.

Ово време карактеришу паметари пуних глава датума важних светско-  Црквених догађања који постају професионални нападачи и бранитељи и незаобилазни чиниоци у многим питањима. Реш печене и препечене цигле у фурунама света неретко претварају веру у пијачну тезгу и испразни филозофски систем неспојив са њиховим личним животом. Вера је живот а не прича. Крст носити на својим леђима а не о Крсту причати онима који се света и светског одрекоше да би Крст Часно носили. Ловоров венац од света није исто што и трнов, прва места у првим редовима света и данас као и увек припадају фарисејима. Не како ја Оче него како Ти, данас се изокрете. Чаша горчине, не мени Оче, нека је неком другом, ја ћу да причам научене приче. Узалудно спомињање имена Господњег данас врше многи системски обезбеђени платом и изгубљени и нађени у богопротивном систему, тако да њихово тражење хлеба, није тражење хлеба Божијег, него погаче Божије преко хлеба добијеног од богопротивног система, молитве таквих Бог одбацује. Вера предходи знању, знање предходи слави, али две су славе и две срамоте, слава света за многе се завршава у вечној срамоти док се срамота света за многе завршава у слави Божијој. Будале Христа ради, Богом позване да укоревају мудре у Христу, да се не ујалове у мудрости замагљеној светском славом и да не постану луди говорећи да су мудри. Ко има очи, видеће ко прославља Бога а ко себе. Ко прославља Бога биће гоњен у свету као Преосвећени Владика Артемије, од свих оних који славу Божију трампише за славу људску и које због те трампе, Бог предаде у покварени ум. Праведно живљење у Христу подлеже гоњењу у  свету сад и увек и у све векове све до изласка из тамнице векова у светлост вечности.

За разлику од Јеванђеља светска наука спрема за службу себи, свету који по нелажној речи Божијој сав у злу лежи. Сукоб света и Јеванђеља траје од саме објаве благе вести Божије и трајаће до коначне победе Јеванђеља. Нико не може служити двојици господара, тешко је бити праведан у свету и славан међу људима и у исто време праведан пред Богом. Те две славе и праведности сасвим су супротстављене и неспојиве као што се ни време ни вечност не могу спојити. Одрицањем од света и његових задовољстава стиче се невидљива љубав Божија а стицањем видљиве светске и људске славе присваја се за себе нешто што само Богу припада. Овде смо да једни другима послужимо на славу Божију а не да себе прослављамо на срамоту Божију. Некорисне слуге Божије а не они који се окористише Божијом науком. Вера се стиче кроз дела личног страдања  и подношења искушења а не кроз учења о страдањима светих и препричавања тих спасоносних страдања.

Ми не добисмо дар живота да живимо за себе него за Бога, да не тражимо славу себи него Богу и зато нас свет  мрзи, што нисмо од света.Како нисмо од света ми немамо где заклонити главу од мржње света и прогона света. Тешко нама кад људи о нама лепо говоре, тако су чинили и лажним пророцима, ископасмо и ми земаљску јазбину с лисицама и Иродима. И заиста безброј је данас лажних пророка који проричу за плату и наводе воду на воденицу душа док туђинске њиве наводњавају.Међутим, богољубље и човекољубље једина је азбука потребна за читање и писање књиге живота, све остало плод је плотског надимања.

Погледа ли богољубиви читач незваничну и успутну српску историју, кроз књижевну критику на пример, препознаће, веома лако, континуирани процес разградње и разодевања Србина и свега србског. Од шајкаче до опанака и до голе коже у наше чемерне дане, кроз два века издаје. Процес наметнутих богопротивних реформи и модернизације друштвеног и личног морала одвија се активним учешћем одрођене и обезбожене мањине и њима пасивним следовањем незаинтересоване већине. Туђински морал увуче се кроз одшкринута врата помодарства и унесе неку богопротивну слободу у почетку исказану, примерице, обичним фарбањем  косе, која данас, ево, кулминира променом сексуалне оријентације. Буди оно што јеси из дана у дан губи на важности, Божија воља се потискује свим силама света не би ли се пружила могућност Божијим противницима да буду оно што им се прохтело. Човек све више живи за себе, себично, својевољно, по својим жељама а не по Божијим заповестима. Друштвени систем који организује друштвену свакодневицу распаљује машту људске самовоље у свим правцима. Готово нико данас није задовољан оним чиме га је Бог створио, сви теже нечем другом, вишем, бољем, без Бога. Ништа се више не ради у простоти срца, сви се испунише неком надменошћу, многи би да буду Над, без Бога и над Богом. Леш мртве љубави заудара из многих душа, данас ћифтинска корист има највећу снагу да око себе мобилише веће групе. Себична корист постаде темељ многих удружења у злу. Све се купује и продаје на вавилонској пијаци бешчашћа. Имати и надимати себе изнад других богатством, звањем, лажном сатанском моћи смртног земаљског човека, императив је наших дана.Све је испрофилисано, каналисано, одмерено и дозирано, да користи коме треба и да подјармљује кога треба.

Правда и једнакост функционишу по чувеном слогану може а не мора, може мени а не мора теби. Припадност постаде извор свих права ако ниси ничији, никоме не требаш, обесправљен си и гоњен. Удружени у неправедној плати, од њих поражени и њима придружени руше наше зидају туђе.

Демократски систем бирања власти постао је најљући непријатељ србскога рода. Несебично лично јунаштво бива потиснуто себичним личним рачуном а рачун собом раствара и личност.

Друштвеном турбуленциојм сатерани и замандаљени у покварени ум трајемо лажима преварама и свим осталим непочинствима. Норма човечности за многе постаде недостижни сан док хипертрофија нечовештва проширује границе друштвеног зла. Одбачени Христос посматра  како се у разбојничке пећине душа усељавају негативци без броја. Змијски ледене године увијају се у сплетове, дани бљују смртоносни отров. По који жртвени јарац допадне жртвеника, за добро и неометано умножавање зла своје рогате братије. Индивидуалном злоћудношћу до метастазиралог канцера друштва. Зазидани у безизлаз, уморним и изневереним погледима, најређи смо ми који у правцу Бога погледујемо. Небо немо, бар да загрми, севне, унесе мало наде и електрицитета у ову мртвају. Пиони на шаховској табли света, једу нас подједнако и “бели” и “црни”, повремено тек промене стране и боје. Неста способних за разликовање добра и зла. Све је дозвољено ако је корисно, не мари ако другоме штети. Други, то није брат, то је странац коме не дамо визу, нешто апстрактно и небитно. Ми смо конкретни, реалистични и практични.  Са нама или против нас шифра за прављење успешне каријере. Или таленат ставиш на располагање владарској клики, или ће те  принудити да га сам закопаш, у најгорем случају закопаће те заједно с њим.

Бог створитељ творац привременог физичког људског тела и родитељ бесмртне људске душе. Створи нас по свом лику, од материјала собом створеног и роди нас из себе својим Светим Духом. Слободном вољом преступисмо заповест Божију, убрасмо и поједосмо са забрањеног дрвета познања добра и зла. Постасмо смртни и подељени и у себи и међу собом, подвлашћени плодом поједеним са забрањеног дрвета. Из велике љубави своје према својој творевини човеку, Бог шаље у свет свог љубљеног, јединородног, нествореног Сина да спасе смртно оболели род људски. Уласком Сина Божијег у физички свет и доношењем Истините и Животворне благодатне науке Јеванђеља, страдањем Његовог безгрешног тела на Крсту и чудесним Васкрсењем, добисмо могућност излечења од смрти и благодатног преображаја смртног тела за живот вечни. Наш живот од тад се дели на два плана на физичку егзистенцију природног створења и метафизичко бивство умно Духовног бића. Егзистенцијални страхови природног створења у физичком свету ограниченом простором и временом, одвојише многе људске душе од метафизичког бивства у вечном животу и жедне преко воде преведоше у физичку раван постојања. Ја сам Пут Истина и Живот, Ја сам врата за овце кроз која ћете улазити и излазити и пашу налазити, каже Господ наш. Врата између физичког и метафизичког живота, кроз која улазимо с оне стране добра и зла и слободно приступамо Престолу благодати, врата Рајског живота у Богу. Господ Исус Христос Рајска врата, живот по Јеванђељу у Духу Светом, кључ за Рајска врата. Царство Божије које наши прародитељи прелашћени змијом отераше са овога света, дође к нама у лику Сина Божијег Господа Исуса Христа који нам постаде Спаситељ и живот вечни. Одбацивање Царства Божијег свакодневно се догађа од стране многих прелашћених пролазним лепотама овога света. У недостатку Светог страха Божијег човек подлеже несветом, овоземаљском страху физичког створења. Пад вере испољава се кроз дела човека отпалог од Божијих висина, који све мери собом и овим пролазним физичким светом и који се грчевито бори да у овом свету оствари што више. Приземљен, ни мало се не либи да приземним средствима уздиже себе у својој приземљеној егзистенцији. Како ће се уздићи у овом свету, онако како то свет захтева, светском славом, светском моћи, имањем... Стицање ума Христовог издиже палог човека из власти палог света и егзистенцијалних страхова и подиже човека на виши план постојања у раван умно духовног бића. Ми умом  служимо Божијем закону а телом закону греха а ова два се боре један против другог. Бог нам даје своје благодатне силе да бисмо преобразили себе, спутали и победили грех у телу, да му не бисмо били робови него господари. На нама је хоћемо ли прихватити Божији дар или га одбацити, нека је воља Божија да га сви прихватимо.

Амин, да, дођи Господе Исусе.

Ово је болест наше мајке Србије виђена очима простог човека из народа, без славе и титуле, грешног а не непогрешивог, лудог а не мудрог.  Који нема других претензија осим да буде то што јесте, грешник који се каје и по трњу и камењу дела дело личног искупљења са својим Крстом на својим леђима. Болно је гледати како се мајка гуши у духу лажи и преваре, док јој деца постају робље Вавилона Великог, трговца свим парфемима и смрадовима. Али Бог Сведржитељ и Промислитељ који допушта одметништво онима што за себе живе и за себе грабе, даде и лекара онима који се срцем, душом и умом покајаше и определише за Њега, свога Творца и Оца. Преосвећени Владика Артемије и верна, богољубива и родољубива братија око њега, Крстоносни чувари Завета србског рода са Богом, предају Србљу јединог лекара Господа Исуса Христа, Светим Духом Истине. Зато је гоњен и зато су гоњени. Блажени прогнани правде ради јер је њихово Царство Небеско, проклети гонитељи јер себе прогласише праведнима и Правдом у овом неправедном свету. Исус Никог није гонио осим трговаца из храма. Како нисам трговац и ћифта увек ћу бити на страни гоњеног који није трговац, никад на страни гонитеља. Верујем и исповедам да је хришћанство вера слободног, Истином ослобођеног човека а не устрашене гомиле. У то верујем, то сведочим и решен сам да своју веру браним свим срцем, свим умом, свом душом и свом снагом својом.

Рајица М: Застрашивања трна у месу

Рајица М: Застрашивања трна у месу

ОТВАРАЊЕ ЗАТВОРЕНОГ ПРОЗОРА

Како осмислити простор и време вечна је тема за људе омеђене простором и временом. Како је мали број оних станишта људских душа које имају прозор у вечност, оном, великом броју остаје зев и досада. Да би царство баналности имало некакав садржај који буди успаваног из чемерног сна, побринуо се саздатељ овог временског царства. Забава, слатка пилула заборава, као руком односи досаду а на суморно лице враћа осмех. Забављачи звезде неба утопљеног у утопији светле нестварно углачаним сјајем над очајем. Хаос сирових страсти спутаних страхом од физичке казне контролисан и вођен све док се средства контроле не истање а  тад дизгини пукну и хаос се нађе на слободи.

Само крстоносан живот смрти одолева. Крстоносно проклетство страдања и његов благодатни преображај  Васкрсењем у благослов. Смрт природног Адама на Голготи и Васкрсење Духовног Христа актуализује јединствену и непоновљиву слику страдања и Васкрсења Господњег. Наш крстоносни пут много је блажи од крстоносног пута нашег Господа зато је дужи и уместо метрима мери се годинама. Само крстоносно страдање и Васкрсење укида утапање у светској утопији, док утапање у утопији укида проклетство крсног страдања али и благослов Крста.

Јеванђелска наука Господа Исуса Христа дата је човеку на корист душевну и телесну, да се грешна душа очисти од греха и ослободи и душу и тело из греховног ропства. Али грешна душа људска злоупотребама склона и овај, врховни дар Божији злоуотреби на своју пропаст, уосталом као и све друге дарове Божије. Онако, како злоупотреба техничко цивилазицијских достигнућа, изокрете добру Божију намеру у злу последицу по човека, тако се и изокретањем Јеванђеља многи дочепаше пролазног земаљског раја у сатанском царству лажи а одсекоше себе од Божијег Раја и Истинитог Дрвета Живота. Правилна употреба Јеванђеља рађа Духовнике док неправилна и зла употреба Јеванђеља ствара крвнике. Свети Божији Дух добија се искључиво трампом за црвена крвна зрнца а у замену за живот у Светости Истине болест звана пунокрвност. Тако, некако блага вест о Царству небеском функционише с ове стране добра и зла.

Мудраци говоре да мудрима буду јасни док су будале и мудрима и будалама јасне. Али нит су исти мудраци нити будале. Углавном се деле на две основне групе, док подгрупама, нарочито оним подрепашким, ни броја нема. Мудраци и будале дворски и царски у служби двору и цару хране се из цареве руке, за узврат цару и поданицима представљају царев двор и свет у омиљеним царевим бојама. Мудраци и будале Божије, хране се из Божије руке са птицама небеским, буде уснули свет и подсећају га какав би требало да буде. У царском или Божијем крилу ствар је Божије и слободне људске воље. Они први могу бити то што јесу и без Бога, док ови други само с Богом. За оне прве постоје факултети, универзитети и академије за ове друге једна и једина, Крстоносна Истина.

Помирење с Богом кроз Господа Исуса Христа и период светског мира описан у Откровењу као хиљадугодишње царство мира на земљи бива крваво потиснуто револуционарним прогресом. Бунтовништво против Бога напредује и све даље удаљава човека од Бога. Песма евровизије око које су синоћ поред својих кућних икона звери седели милиони људи представила је између осталих израелског представника, полно неидентификовану противприродну појаву по имену Дана. Та полно неидентификована појава која је некад, по Божијој вољи била мушко а данас по свом или сатанском каприцу женско, само је једно од сатаниних лажних чуда из његовог богатог пакленог арсенала. Бели црнац или црни белац Мајкл Џексон који одбацивши Божију вољу постаде својевољни белац, још једна је од звезда утопистичког неба Вавилона Великог. Елтон Џон који се удао и законски усвојио дете још једна људска аномалија у војсци представника надолазећег царства антихриста. Вавилон Велики, мајка је злог порода и већински дебилне интернационале а како и не би, кад живи од разбојништва изасланог на све светске континенте. Угојени вавилонски дебили чији живот пролази у снимању за смешни видео немају искру живог ума да промисле откуд има пада то благостање, из чијих се испражњених тањира пуне њихови. А шта им би са том искром ума, где се она утули питаће се неко. Утули је икона звери која говори и љуљушка своје угодно заваљене конзументе, полусном сведене на подсвесне зомбије. Телевизија својим нападним рекламама подједнако вешто производи незасите потрошаче и серијске убице и то је икона звери којој се свакодневно поклањају милијарде људи на планети.

Човек последњег времена обликоваће се од малих ногу, јарчеви на лево јагањци на десно. Непослушни тврдоглави овнићи избор су Божији за последње дане. Непослушни свету, непослушни школи која их учи послушности наопаком систему вредности. Прототипски човек последњег времена убијаће мислећи да Богу служи зато што у њему неће бити места за Божију Истину јер ће му ум бити окупиран демонима узрочницима седам смртних грехова. Среброљубив самољубив, властољубив и славољубив нити ће кривити нити правдати себе јер ће бити оправдан социјалним окружењем које ће признати вуку вучје право на овцу. Он неће излазити из оквира закона који ће га подржавати у његовој надмености тако да неће долазити у сукоб са законом, тачније биће под законском заштитом, савесни грађанин. Тврдоглави овнићи ће бити роба која ће се богатим купцима продавати у комаду или у деловима по закону кроз законски регулисано донирање органа а за сад су непокорена ловина за коју се разапињу мреже.

Благодат Божија делује у људској слободи и то кроз дубоке душевне и егзистенцијалне кризе кроз најтежа искушења и после кратких периода богоостваљености. Бог тражи људску слободу и са њом се спаја. Роб нема приступа престолу Божије благодати, роб се Богу и не клања него свом телесном господару. Роб овога света мери себе вредностима овога света а то су вредности које препознаје већина коју ствара информативни систем кроз икону звери и жуту и шарену штампу. Човеку последњег времена предстоји духовни рат за ослобођање поробљене свести која је одступила од једине апсолутне Истине Господа Исуса Христа. Две људске мањине и једна већина стварају светску историју и то тако што се ове две мањине боре за наклоност већине. Обе мањине су свесне али на супротним странама, једна је удружена у злу које гарантује добитак и лагодан живот у овом свету док друга жуди за успостављањем Божијих заповести у свету. У преломним тренуцима људске историје Бог сабира изабране своје од четири ветра да врате залутали свет на праву страну. А зна се Божији избор, јер изабра Бог луде да посрами мудре овог света злу проданог и изабра слабе да порази јаке. Господње је небо и земља! Господ подиже и обара!

ЛАЖ КАО ЛЕГИТИМНО СРЕДСТВО ПОЛИТИЧКОГ ДЕЛОВАЊА

Ове недеље путем директног преноса локалне телевизије заседања градске скупштине, грађани Крагујевца добише прилику да се чудом начуде и од срца насмеју људској неискрености и нискости. Председник градске скупштине, који је у исто време и републички посланик, сукоби пред лицем грађана Крагујевца ове две функције образлажући иницијативу своје странке о регионализацији Србије. Овај професор филозофије који своју љубав према истини задовољи у политичкој демагогији обруши се на државу од које, без сукоба интереса, прима две политичке плате изрекавши да је држава левијатан, склон да ускраћује уставна права човека појединца. Изрече и не трепнувши исти онај демагог који пре неколико месеци у име левијатана изгласаваше многе антисрбске и антиљудске законе у гласачкој машини светског левијатана, Народној скупштини републике Србије. Локални левијатан коме овај демагошки левијатанчић служи већ два мандата, сасвим левијатански, искорењује све што је лично у Крагујевцу. Локални левијатан гази Устав локалним левијатанским уредбама, од којих неке као противуставне укиде Уставни суд републичког левијатана. По пројекту светског седмоглавог левијатана, са глава седам најразвијенијих земаља света, од којих Јапану Бог разби главу, Србија се треба урушити кроз низ регионалних сатрапија од којих овом демагогу левијатанчићу допаде место дрматора у будућој НДШ, која би требало да се успостави по узору на антисрбску НДХ. И овај, у своју ученост и речитост заљубљени левијатанчић свим силама своје учености и речитости извршава налог васељенског левијатана, јер Боже мој, ко може ратовати против звери. 

Стање у ком се налазимо карактерише пад свих људских вредности, од личног, породичног и друштвеног морала, преко друштвене неодговорности и злоупотребе унесрећених људи. Последњих дана над Србијом се води политичко медијски рат око једног људског живота и то не било ког смртника, него лидера најмногољудније странке у Србији.  Овај рат по много чему подсећа на бучно најављивану епидемију свињског грипа од прошле зиме. Исти учесници су и онда и сада подгревали народне страхове, заветници Хипократове заклетве и новинарска анђеоска лига.

Манипулисање непросвећеном руљом која постаде живи зид и непробојни штит бесавесним учесницима у политичком шибицарењу, никако да се  скине са опсенарског репертоара. Здраворазумска Србија, малобројна и расута по интернет сајтовима, никако не успева да се приближи већини која изабра лакши пут проласка кроз живот, уз песму и игру далеко од горке истине. Ново заталасавање, кроз штрајк жеђу, прети да замути ионако мутну политичку воду Србије и свест многих незадовољних Срба и преко њих незадовољних избори задовољнима још један политички мандат у процесу утеривања у тор Европске уније. Обезбожена власт која одбаци духа Истине, храни се својим поданицима заводећи их из обмане у обману, немајући шта да понуди ојађеном, гладном народу, досети се да произведе маглу око захтева за изборе. Какав нам бољитак избори могу донети са оваквим политичким системом на коме ова држава или тачније њени тужни остаци почивају, нико од оних који подржавају Томислава Николића се и не пита. Ти избори једино могу ником од нас одговорног Курту заменити ником одговорним Муртом, док ће и Курта и Мурта остати одговорни оном који овом рушевином од државе управља, финансијама, јединим богом овог антихришћанског времена и ове обезбожене власти. Игра без граница у којој они без срца покрећу таласања оних без мозга и на тим таласима убирају себичну корист, траје деценијама на овим просторима. Европа нема алтернативу кажу и они што наводно изборе не дају и они што  наводно изборе изнуђују, официјелна власт и официјелна опозиција, Естаблишмент који дрма нашим животима. Шта је са алтернативом, куд нестаде, упитаће се неко ко се упитаношћу још увек бави а не припада онима добро обавештенима, посвећеницима у тајне власти. Алтернатива се у Србији гони, изгладњује, изводи пред официјелне судове, официјелне власти и опозиције. Алтернатива постоји, и алтернативно, објективно интернет новинарство, и алтернативна књижевност и алтернативна уметност од скора и алтернативна Црква настављач неискривљене Православне вере предате нам од отаца. Постоји дакле алтернатива али у дубокој илегали и прогону, жива сахрањивана и гурана под десет тепиха по којима газе они официјелни делови естаблишмента и власт и опзиција. Алтер его постоји и постојаће у Србији поред свих немилосрдних прогона који се над њим спроводе. И то је оно друго ја које проистиче из живога Бога који каже Ја сам Пут, Живот и Истина. Дух Истине незаустављиво сведочи кроз све већи број очишћених срца и уста удостојених истине тако да ће ова фарса, без обзира на њене резултате бити кратког века и даха. У овој фарси учествују многи фарисеји из свих официјелних струковних удружења, учествује и официјелна  Црква, и то учешће скида многе маске са лица. Ово демаскирање тренутно видљиво малобројнима,  вољом Господњом  који слепима враћа вид врло брзо ће постати видно свима.

А у тој Европи у коју нас ови политички педигрирани и привилеговани воде,ми ћемо бити контејнер, ми обични људи, који немамо политички педигре, које не штити политички имунитет. Јешћемо генетски модификовану храну док ће нашу здраву храну јести они са политичким педигреом и имунитетом и њихови политички педигрирани ментори. Солидаран сам увек са људима који легитимним средствима траже бољи живот за себе и своје породице и за сав србски народ, али, мислим да су овога пута искрени људи заведени и да нису изабрали право средство да достигну прави циљ. Човек који данас штрајкује глађу и жеђу, одавно није ни гладан ни жедан, ни власти, ни части ни масти, одавно се обезбедио политичким имунитетом и приграбио повелики део колача за себе и своје следбенике. Држава за коју још увек наивно говоримо наша, нити је наша, нити је економски самостална, нити је способна да саму себе прехрани, ни одбрани. Она је на буџету светске владе, корисник социјалних давања међуанродног монетарног фонда и светске банке и као таква зависна од воље светских моћника. Наши политичари нису наши а ми смо у земљи у којој смо рођени на привременом раду код страног газде који газдује некад нашим добрима преко буџета светске владе и наших политичара. Наши политичари служе као најамничка администрација светске владе и за ту службу уживају у земаљском рају заштићени политичким имунитетом. Нама не одговарају ни за какав политички потез који вуку на нашу штету, заштићени политичким имунитетом и законима изгласаним по диктату светске владе скривене у Европској унији. 

Институција политичког имунитета као једна од многих привилегија власти несхватљива је појава за сваког правдољубивог човека. Изузеће од кривичног гоњења неког ко располаже судбинама других људи није у складу са захтевима здравог охристовљеног разума и Божије правде. Парадокс је да човек који располаже само својим животом одговара за кршење закона а да се човек који располаже животима многих појединаца или већег дела народа изузима из законске одговорности. Уместо да у зависности са повереном дужношћу расте и законска одговорност, догађа се сасвим супротно, да се у складу са растом поверене дужности смањује законска одговорност. Ова привилегија издиже учеснике у власти у богове док народ своди на ниво робе широке потрошње. Овде је горки корен злоупотребе власти и овај корен треба искоренити, неким новим законима, да би власт постала одговорна служба народу.