ОБЕЗГЛАВЉЕНИ НАРОД

Посматрам колико има политичких тровача, који свакодневно, са оне тровачнице, што се телевизија зове, трују посрнули народ. Са неколико националних телевизија, по неколико политичких аналитичара трују политичким отровима телевизијске гледаоце. Онда погледам колико је око мене политички отрованих људи. Отрованих вечном смрћу политичке демагогије. Гледам Србију потонулу у политичку свест као у живо блато. Друштвено ангажовани политички тровачи долазе са свих страна да буду апостоли и пророци политичке свести. Послушам како говоре, а они не говоре него преду и певуше своје напамет набубане политичке арије. Никакво чудо што је већина Срба овим свакодневним телевизијским политичким  ударима онесвешћена. Срећем разне људе. Убеђују ме на све могуће начине како су верници, а њихова политичка свест их демантује на лицу места. Убеђен сам да би Господ Бог данас и бројним поповима могао да каже, ваше мисли нису моје мисли. Истинског хришћанина одликује једном формирана и заувек утврђена хришћанска свест. Тамо где влада хришћанска свест, нема места политичким калкулација. Истински хришћанин, зна ко је глава сваког поглаварства и власти и држи се главе не окрећући се за реповима.

ПЕСНИКОВ ВАПАЈ

Удели Господе
Коју мрву, суву
Песницима оним
Којима се између глади и пуног тањира
Испречи песничка лира.

Који не пишу за световну славу
Него, Теби служе пркосећи свету
На тањиру своју проносећи главу,
Ти им буди глава, не дај их у штету.

Саклони Господе,
Оне што Ти Дух телима проносе
Што Ти реч излази кроз њихова уста
Вером их облачи, обувај их босе,
Осени им муњом три сабрана прста.

Спаси од прогона,
Оне што језике излише у звона,
Па звоне да буде униле и снене
Своју, моћну руку на њих бедне спусти
Вечитим их миром Свемирни закрсти
Све њих, слуге Твоје, па задњег и мене.

Не живи човек о самоме хлебу
И на земљи док смо висимо о небу
Истина коју преумише многи
Не дај да гладују песници убоги
Што истину ову сећању приводе
Нахрани их Силни и напој их воде.

ДВЕ МИСЛИ

У садашњој, модерној Србији постоји двомислије. Владајућа политичка мисао и политичким силама потиснута верујућа хришћанска мисао. Овде две мисли се супротстављају једна другој својим различитим наукама. Хришћанска мисао креће се страдалним путем истине којим је прошао Господ Исус Христос и сви истински верујући хришћани. За хришћане овај свет није место уживања, него место тешког, пролазног страдања за веру којим се заслужује вечно блаженство. Хришћанство је тужно радовање, временом ограничена жалост која се завршава вечном радошћу вечног Царства Христовог.
По хришћанској науци Јеванђеља Христовог, сви се рађамо грешни у грешним телима осуђеним на смрт. Крштењем у Христову смрт, вером добијамо дар Духа Светог који нас оживаљава за вечни живот. Христијанизацијом нашег народа коју је спровео Свети Сава, и ми смо се уписали у књигу бесмртних хришћанских народа. Хришћанство подразумева верску слободу сваког верника да проповеда хришћанску мисао, сведочи је животом по вери, а кад је то потребно и по цену пролазног живота. Оно је Мисао која се живи и коју посведочавају благодатни дарови Духа Светог. Иако је вера мира, љубави и толеранције по питањима вечног живота у хришћанству нема места компромисима. Пун је црквени календар хришћанских мученика који су кроз целу хришћанску историју своје животе добровољно завршавали као овце за клање не пристајући да се поклоне било коме, ни било чему мањем од зачетника вере васкрслог Господа Исуса Христа. Вера је тврдо поуздање у оно чему се надамо а што је Господом, апостолима, пророцима и мученицима посведочено.
За разлику од хришћанства, политика је сва од изневеравања и комромиса који се постижу поделом људских и политичких интереса. Политички интереси се остварују снагом жудње приземних људских интереса. Пролазни интерес је противник непролазне Божије истине. Политика је интересна лаж супротстављена Божијој истини. Божија истина је једна и недељива а политичких интереса је онолико колико је политичких партија. Политичким партијама управљају практични умови одвојени од вечне премудрости Божије и покретани политичким идеологијама. Политичким идеологијама руководе се људи у којима је дошло до гашења Божијег Духа. Угашеног Духа истине они интересе свога мртвог тела претпостављају заповестима вечне истине служећи политичким идеологијама Политичка мисао пропагира тренутну срећу коју су већ доживели носиоци политичке мисли а коју ће политичко тело које верно прати своје мислиоце доживети у некој блиској будућности.
Дође ли  у једном народу до пада верског убеђења, непријатељ вере ступа на сцену са својим верским сурогатима. Народу отпалом од вере у једног Спаситеља, непријатељ вере подметне моноштво спаситеља између којих више народних група бира свога. Ове групе се зову политичке партије, а спаситељи су политички лидери који се бирају на народним изборима. Отпадањем од верског убеђења, народ власт над својом судбином преноси са јединог Бога, на своје политичко опредељење.
Револуционарна Европа је изазивањем насилних политичких револуција извршила присилну политизацију европских народа. Политизација је друго име за дехристијанизацију. Кроз процес политизације људи и народи се голом силом или политичким притисцима приморавају на одрицање од својих верских убеђења и гурају у наметнуто политичко опредељење. Присилно се преводе из духовно мислећих у телесно мислеће. У оне што не мисле о ономе што је Божије, него о ономе што је људско. И наш народ је провођен кроз овај процес, нарочито за време комунистичког ратног и политичког терора успостављеног после завршетка другог светског рата. Комплетну власт у масонско политичкој творевини Југославији приграбила је партијска мисао и њено партијско тело. Ко није због своје верности хришћанској мисли био убијен, изопштаван је из друштва и подвргаван свакодневним притисцима привилегованих чланова партијских тела, политизованих другова, данашњих грађана. Политичка мисао је неприкосновено завладала и себи присвојила сва права на слободни развој, док је хришћанска верска мисао гушена на све могуће начине и сатерана у дубоку илегалу.
Ту јој ни данас није ништа боље. Готово да нема ниједног медија на којем хришћанска мисао има слободан приступ, док се са тих истих медија политички опредељени не скидају ни дању ни ноћу. Ко се није приклонио некој од актуелних политичких партија, а уз то и остао веран хришћанској мисли, искључен је из свих друштвених токова, па и политичко правних оквира. Остаје му хришћанско страдање за веру, овога пута кроз политички прогон упакован у неко модерно политичко правно паковање. Распакује ли се то политичко правно паковање прогнане хришћанске мисли у њему ће се наћи још једно, политичко економско паковање. Економија је тај проверени идол модерног политичког света који се бори против вере, коме су се смртна тела свих исполитизованих и политички опредељених народа поклонила. Овај идол гони све који му се не поклонише, а нарочито оне истрајне у свом верском убеђењу, који се у свом верском утврђењу клањају једино Господу Богу своме и Њему једином служе.
Национална Црква је стуб и тврђава Божије вере и истине. Тврђава која зауставља штеточинство политизованих мртвих тела  у спровођењу национално штетних политичких идеја. Национална Црква је Христово тело напајано бесмртним Духом Светим. Црква је обавезна да својим телом оживљеним за вечни живот, животворним Духом Божијим, одбрани вечну истину од интересних лажи политичке мисли и тела.
Актуелни политички председник политички опредељених грађана Србије, за одвајање Косова и Метохије од Србије има политичку подршку читавог политичког света. Све земље Европе, Америка и политички кругови замаља из окружења заговарају одвајање Косова од Србије. Са простора Републике Србске, долазе гласови уважених професора политичких наука који препоручују Србији да се једном заувек ослободи косовског мита и окрене рационалном научно политичком ставу и економији. За хришћанску верско заветну мисао Косовски Завет је кључ Царства Небеског кога нико не може бацити у бездан. Политика отимања србских земаља, где предњачи отимачина Косова и Метохије, спроводи се дугорочним политичким потезима кроз векове. Притисцима, трговином, расељавањем и што је од свега најгоре политизацијом народа. Једном политизован човек доживотно се ваља у политичкој каљузи, мртав за вечну истину вере. Ово је време великог искушења верског убеђења србског народа. Искушења које је Бог допустио и зато нека се свако бави својим послом, политичари својим политичким опредељењима а верници својим верским убеђењима..
Против политичких штеточинстава мртвих за истину вере, могу се изборити једино они који су својом вером мртви за свет а живи за Бога, Духом Живога Бога. Поставља се питање, колико данас у Цркви, деценијама гушеној упливима разних политичких опредељења, има Духом Божијим умртвљених за свет а колико исполитизованих и умртвљених за Бога.
Политизација Срба, започела модернизацијом Србије, имала је за циљ да кроз политизацију уништи вечно дело правоверне СветоСавске христијанизације. Ово је спроведено у великој мери а да ли у довољној да се Србија може одрећи Христа и себе саме и заживи животом глобалног политичког мртваца показаће време. Рекло би се да у Србији данас има више исполитизованих грађана него преосталих христијанизованих Срба. Више оних који могу да кажу ми имамо ум политички, него оних који још увек говоре ми имамо ум Христов, и речено докажу делом вере. Има их више али то још увек не значи ништа. На политичим изборима побеђује бројност, а овде је нешто веће од политике и политичких избора. Овде се бира између Христа и политике, између вере и невере, између вечног Живота и политичким пакетом заводљиво упаковане вечне смрти. Тренутно је политизовани човек тај који бира а после његовог избора објавиће се и Божији.

ДОЂЕШ КО ВЕТАР ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ

АМАЗОН

Улазак младог човека у друштвени живот, у ово наше време, подсећа на улазак у реку Амазон. Са својим искуством дугим шест деценија ову своју тврдњу са сигурношћу могу да посведочим. Прошао сам кроз организовани и неорганизовани друштвени живот и чудом Божијим и људском срећом преживео. Преживео али од свог живота успевши да сачувам само остатке. Колико је крокодила, алигатора, кајмана, анаконди и пирана откинуло од мог људског бића по једно себично парче добро ме има и у остацима. Сећам се неких пирана које су се сладиле мојим месом док су ме пратиле јатима. Крокодила који су ми правили сачекуше иза сваке окуке. Мајмуна и папагаја који су притајеним алигаторима најављивали мој долазак. Војске грабљиваца кроз које сам се једва жив испровлачио док нисам свршио животно школовање. Испровлачио се и успут се исшколовао и родио јеванђељем. Да се не родих јеванђељем, можда бих се враћао у реку из које смрт вреба кроз јата грабљиваца. Али јесам, а рођенима нема повратка у реку смрти.

БОЖАНСКИ СИНОВИ У СВЕТУ

Господ Исус Христос је јединородни Син Свевишњег Бога. Он је дошао на свет да нам открије своје Божанство и Божанску Науку Светог Јеванђеља. Хришћанско живљење је Божанско живљење по Божанском Јеванђељу. Јединородни Син Божији предао је своју науку својим предодређеним наследницима и благодаћу Божијом изабраним Божанским синовима. Хришћанство је вера благодатног усиновљења Божанских синова, Светитеља Божијих. Хришћани, Божански следбеници мисле о оном што је Божанско а оно што је људско и пропадљиво остављају за собом. Светитељи су причасници Божанске природе који су у својим људским телима носили Христово Божанство. Поклонимо се нашим светим оцима и доказаним Божанским синовима којих у нашем србском роду увек беше и данас их има.
Свет окован грехом, живи по људским наукама које се боре против Божанске науке. Модернизација света води све већем богоодступништву и сатанизацији човечанства. Револуционарним политичким превратима свет се одметнуо од Христовог Божанства и правде и успоставио своју људску правду која се из једне у другу законску реформу претвара у све веће безакоње. Обезбожени свет се бори против Христовог Божанства додељујући свињске привилегије свима који пристају да се врате у безбожничку каљугу од које их је Христос окупао.

КАМЕН КОЈИ ОДБАЦИШЕ ЗИДАРИ

КАМЕН КОЈИ ОДБАЦИШЕ ЗИДАРИ
Птице небеске, и саме и у јату, лете небом свака снагом коју јој Бог даје, и свака својим крилима. Рибе у води, и саме и у јату, пливају свака својом снагом коју од Бога добија. Тако је код свих Божијих створења, ако се изузме оно што је некад било човек а данас је људски производ. У модерном људском друштву једино се усамљени човек креће снагом коју од Бога добија. Док је био послушан Богу, људско друштво је чувало саборност јата, кретало се снагом коју Бог даје и правцем који Бог показује. Да би поразио човека и разбио људско јато непријатељ Божији и људски, убацио је у људски ум побуну против Бога, његове снаге и правца његовог пута. Отевши се од Бога и одбацивши Његове снаге, човек је почео да ствара свет по своме. Прогласио је себе господаром живота поставши власништво господара смрти. Човек је човеку постао вук пред којим се преплашени човек сакрио и сасвим нестао у народу.
Божија жеља да се сви људи спасу у многоме је потиснута жељом свих људи да се само они спасу.
Сви који пожелеше да се само они спасу пресудише себи да се заувек изгубе у народу. Тај народ се већ одавно нада и чека некаква заједничка крила која ће му омогућити да у свом народном јату лети барабар са птичјим јатом али не својом снагом. Сви чекају ретки дочекају и то крила некрилата за прпушкање по прашини под окриљем политичких партија или неких других друштвом окрилаћених институција, група и удружења. У модерном друштву много је таквих окриља која народном јату дају привид лета који се завршава општенародним падом у бездан. За сва ова некрилата окриља побринуле су се друштву тако одане друштвене науке.
У модерном друштву човек усамљеник, који поштује Божију жељу и у складу са њом дела снагом Божијом и умом који Бог даје, постао је реткост и изопштеник. Камен који одбацише зидари.
 Бог је сваком човеку дао вредност по својој Божанској мери. На људску жалост многи су се одрекли и Бога и Његових вредности. Што мање вредности у човеку, то већег непоштовања према вредностима другог које, сам не може да створи. Што безвреднији човек то већа склоност обезвређивању и људских и Божијих вредности. Опрости им Оче не знају шта раде. Опрости им макар још неку годину, можда ће се дозвати себи.

УМИШЉЕНОСТ ИЛИ ЦИЛЕ-МИЛЕ

Мало, мало, па ме неко залепи некаквим умишљеним праведником који наводно говори из мене. Слажем се да има умишљених праведника и то међу онима који умишљају да у Бога верују а не труде се да изврше дела вере. То су углавном они који су недељом у цркви а преко недеље на својим радним задацима у служби институционално организованом греху.
Нисам умишљени праведник.
Одговорно тврдим да у мени постоји куд и камо већи грешник од онога кога ови институционални верници претпостављају. За разлику од њих ја никад нисам живео у границама друштвено прописаних норми. Своју младост потрошио сам као јавни блудни син. Уживао сам у кршењу друштвом прописаних норми у којима се друштво лицемера презнојавало, устезало и притезало. Лудовао сам свим срцем, душом, и мишљу. Све док сам у томе уживао, тачније, пуних четрдесет година.
Једног дана све ми се то згадило . Радост се повукла а на њено место дошла туга коју ни пиће није могло да одагна. Почео сам да тражим лек за надошле душевне болове. Купио сам ''Мисли о добру и злу'' и ''Молитве на на језеру'' од Светог владике Николаја. Почео сам да се тешим живим речима вере. Вратио сам се заборављеној љубави поезији. Пробудио сам успавани таленат у себи. Отпочео сам нови живот. Живим и животворним, небеским мислима и речима Светог владике Николаја препознао сам у себи блудног сина и обрадовао се као никад. Боље и блудни син, него лицемерни син овога света. Блудни син ће се кад, тад вратити Оцу, док ће син овога света овде у лицемерским нормама света остати за увек свој на своме.
Данас ја имам педесет осам година. У мени борави грешник од четрдесет година коме ни један грех није стран. Пијанац, силеџија, раскалашни блудник, разбојник од главе до пете. Поред овог гадног типа отераног у ћоше, у мени живи један осамнаестогодишњак који верује у једног и јединог Праведника Господа Исуса Христа. Овај осамнаестогодишњак је нови човек који се бори са оним старим четрдесетогодишњим грешником за превласт над мојом душом. За сад му борба добро иде, уз помоћ Праведника који је дошао да позове јавне друштвене грешнике на покајање а не друштвене праведнике. Успело му је да свеже старог грешника ускративши му све грешне сласти. Уз Божију помоћ и уз помоћ моћне Божије војске сачуваће га тако свезаног до Страшног Суда.
Занимљиво је да се ови верници позивају на неку апстрактну љубав на начин на који је они сами тумаче. За њих је љубав нека Циле-Миле варијанта духовно световног живота, насмејаног лица и лепих речи које никако не успевају да се уобличе у добра дела. И кад их питам за дефиницију љубави они не знају да је кажу. Овим Циле-Миле хришћанима треба рећи да је за љубав потребно двоје. Да човек може да воли једино другог човека. Једна личност другу личност. Човек не може да воли нешто што не постоји. Ко каже да воли Бога а не воли свога брата лажа је и у тами ходи. Да би човек могао да воли Бога и брата, брат мора да се роди од Бога. Као што волимо Бога оваплоћеног у личности Господа Исуса Христа једино тако можемо да волимо брата у формираној људској личности.
Ми смо Богом позвани да ширимо љубав према браћи и милост према ближњима. Зато морамо разграничити, ко нам је брат а ко ближњи. Наша браћа по телу рођена су наши ближњи а наша истинска браћа су они од Бога рођени. Помозимо нашим ближњима да се роде од Бога и да нам постану браћа коју ћемо волети Божанском љубављу. А док се ово не деси указујмо им милост на сваком кораку.
Љубав не причињава ни најмање зло ближњем, јер је љубав испуњење закона, ово је човеку немогуће али Богу није. Стицање љубави Божије идентично је преображају пале људске природе и њеном присаједињењу Божанској природи. Савршена љубав изгони сваки страх и онај ко до ње дође нема страха ни од живота ни од смрти, знајући да живот који живи не припада њему него животодавцу и зачетнику живота Господу Исусу Христу.
Ако верујемо да је Бог један у Тројици, ми нећемо стварати себи идоле, нећемо узимати Божије име у уста реда ради а животом служити лажним боговима. Поштоваћемо оца и мајку и на земљи и на Небу. Нећемо убијати из љубави према животодавцу који је живот у нама. Нећемо чинити прељубу према Њему који је својом крсном љубављу, смрћу и васкрсењем отплатио све наше прељубе. Нећемо красти јер све припада Њему који ништа нема а све поседује. Сведочићемо истину и само истину о Јединородном Сину Божијем, што никако не значи да ћемо судити онима који су га одбацили и који одбацују наше сведочанство. Нећемо пожелети ништа што припада нашем ближњем јер нам је Он у сваком ближњем најближи.

ПАРТИЗАНШТИНА

ПАРТИЗАНШТИНА
Партијашење је друго име за партизанштину. Партизанштина је завера обманутих умова против Божијег света. Завереничка партија кроз своје партизане овековечује владавину зла на земљи. У нашој земљи деценијама уназад слободан човек не треба ником. Без партизанских веза истински слободан човек у партизанштином вођеном друштву не може да оствари ни једно законско право које му наводно грантују шумско партизански закони. Већ седамдесет година основно људско право на рад остварује се искључиво преко политичких комесара. Законска права важе само за партизане а за оне који се нису поклонили закону шуме на снази су једино законске обавезе. Партијски партизани уживају све партијско партизанске привилегије од највећих до најмањих док су слободни ту да трпе законске санкције. И болесни од рака немају исти третман пошто је за лекове које лекари преписују неопходан посредник у лику неког политичког комесара, ко нема посредника нема ни лека.


С ВРЕМЕНА НА ВРЕМЕ
С времена на време, деси се да ми неки мудријаш овога света пребаци наводни недостатак љубави у мојим размишљањима. Таквима не желим ништа да кажем својим речима, уместо мојих речи нека им кажу речи Божије:
''Говорите ли, заиста, истину силни, судите ли право синови човечији? Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи. Од самога рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж''..
Додао бих им и ове речи које важе за све рођене од Бога који побеђују свет а не служе његовом злу за месечну плату.
''По том познајемо да волимо Божију децу, кад волимо Бога и творимо Његове заповести''.


ПАРТИЗАНСКЕ ВОЂЕ И ЊИХОВЕ ПРЕСВУЧЕНЕ ДРУГАРИЦЕ
Данас сам на једној групи добио коментар на једно моје размишљање које сам назвао ''Овековечитељи зла''. У том коментару нека госпођа којој сам заборавио име, запитала се одакле у једном смерном хришћанину толика количина мржње, коју сам по њој, изнео у том свом размишљању. Очигледно је да се госпођа идентификује са партизанским политичким вођама које су деценијама уназад зли господари наших Богом даних живота. Лично верујем да нисам испољио никакву мржњу према овим од стране нечастивог ума обманутим партизанским вођама. Назвао сам их гадовима а тако их и сам Јединородни Син Божији назива говорећи да је све велико у свету гадост пред Богом. Поред овога Он каже познаћете их по делима и ја сам их по њиховим гадним делима препознао и назвао их гадовима. Питам се сад ја, погледа ли некад ова госпођа колико је у Србији људи и деце болесних од неизлечивих болести а који немају ни за исхрану ни за лекове док се гадови утркују у издаји и личном богаћењу. Колико је људи у Србији остављено без радног места и било каквих прихода док ови гадови увећавају своје приватне рачуне. Да ли је некад чула родољубива обећања из лажљивих уста ових гадова и доживела њихово изневеравање, њихово рушење устава и државног поретка, предаје Косова и Метохије Шиптарима... Није. Ова госпођа се не идентификује са пониженима и згаженима тиранијом демократско тиранске чизме и она не брани партизанске гадове у име понижених и обесправљених, већ у име свих привилегованих партијско чизмашких партизанских гадова. По свему би се рекло да је и сама партизанка неке од владајућих партија и да и сама ужива понеку партизанску привилегију. Што се моје хришћанске смерности тиче, још увек нисам смеран у тој мери да пристајем да безгласно трпим док ми партизански гадови и овековечитељи зла тиранском чизмом газе преко лица . И на крају све ове партизанске гадове које ова госпођа, или да будем прецизнији, пресвучена другарица узима у мајчинску заштиту, ја не мрзим, напротив ја њих жалим, јер они који продају душу ђаволу у сваком човекољубивом хришћанину изазивају људско сажаљење. Са друге стране Господ који је сав љубав заповеда да не будемо равнодушни према злу него да га мрзимо и ја свим срцем и душом и мишљу љубећи Господа мрзим зло и ова мржња је усмерена на зла дела ових гадова а не на њихову партијом погубљену личност.


ОВЕКОВЕЧИТЕЉИ ЗЛА
Најомраженији човек у Србији , данас је без конкуренције актуелни премијер Србије. Не помињем му име јер сам се заре'ко да ништа гадно неће ући у моја уста. Пре њега је био најомраженији бивши председник и тако се смењују гадови један за другим. Ови гадови које демократски систем обмане поставља и мења, владаће док не изврше сва гадна дела и зацаре гада над гадовима антихриста. Ове ђаволом обмануте гадове, ђаво коме служе смењује кад нарасте народно незадовољство да оно не би превршило меру и прелило чашу јер тад и владари страдају. И поред тога што се наводно смењују, баш кроз то смењивање ови гадови су овековечили владавину зла и постали наши доживотни зли господари. На жалост свих који живе у истини, ове гадове на власти бирају њима слични обманути бирачи који су се одрекли Божије истинске власти и заштите и предали свој пролазни и вечни живот под власт обманутих гадова. Од како је света и века и једни и други су се у Србији звали продане душе.


МИЛОСТИВИ САМАРЈАНИН
Човеку никад не зафали друштво нечовека ни његова помоћ. Човеку је Бог пријатељ у самоћи и помоћник у невољи и он све своје проблеме решава Богом и собом. Али, човек има једну дужност коју нечовек нема и за коју не зна, а која се зове бити милостиви Самарјанин и човеку и нечовеку. Због ове своје Богом дане људске дужности човек буде милостиви Самарјанин нечовеку кад овом нека мука сломи нејаке нељудске силе. Чим га обманути нељудски ум завара да су му се сломљене нељудске силе повратиле пређашњој сили, нечовек заборави дело милости које му је човек учинио. Човеку је жао, не због још једном према себи исказане незахвалности од нечовека него због још једне пропуштене прилике да се нечовек уљуди.


ЧОВЕК И НЕЧОВЕК
Нечовек потражи друштво човека само кад га невоља на то натера.
Лажљивац се сети истине само кад му море лажи у коме плива пређе преко главе и запрети дављењем.
Нечовек у човеку тражи сабрата за кукање а за певање има своју нељудску сабраћу.
Тако је то у овоме свету у коме су добар и луд браћа а зли се удружују у злочиначке организације.
Нељуди по својој глупости мисле да су добри људи глупи и да они у својој покварености могу да их искористе увек кад им је тешко и одбаце кад им је лепо.
Добар човек и на ову нељудску глупост гледа благонаклоно и говорећи опрости им Оче не знају шта раде наставља са узалудним покушајима да отме од пропасти нељуде који су за пропаст створени.


БЛАГО ОНИМА
Благо онима у безакоњима зачетима и у греху рођенима који су свесни свог грешног начина зачећа и рођења у овом грешном свету. Они никад неће рећи ''шта сам ја Богу згрешио'' и никад се неће гордити са осталим гордељивцима и оправдавати са осталим светским праведницима. Уместо тога они ће се свим силама трудити да са себе свуку своју грешну природу и да се обуку белу хаљину Христа Спаса. Ово су они који сами себе понизише и сакрушише и сав свој живот Христу Богу предаше. Ове не славе људи оправдани светом који их презреше, него Бог који по правди суди и прославља.


ТРБУХ ЈЕ ЊИХОВ БОГ
Сила Божија пројављује се у људској слабости. На жалост Бога и човека данас је најмање слабих а највише силних. ''Зато ћу се хвалити својим слабостима да се сила Божија настани у мени''. Многи такозвани хришћани одбацише своје Христом завештане слабости и сиромаштво пре истека свог грешничког времана и осилише и обогатише се сада у овом времену и зацарише се овде на овој грехом поробљеној земљи. Трбух је њихов бог а слава им је у срмаоти.

СРЦЕ СКРУШЕНО И СМЕРНО
Ако се уздигнемо до истинитих речи Божијих које кажу: ''срце скрушено и смерно Бог неће одбацити'', свуда око себе, видећемо људску гордост и богодбаченост. Обмањивач људског ума, непријатељ Бога и човека, обмањује човека моћима и кад га обманутог преведе из природне људске слабости у неприродне нечисте силе, користи га као своје убитачно оружје. Сви обманути умови крену са нечастивом жељом за пресељењем вечног небеског Царства на земаљски ограничени простор и време. Такви, какви су, са испуњењем те мегаломанске жеље започну прво од себе. Сазидају дворац за себе, постану силни самозвани цареви и окруже се многим слугама. Ови самозвани цареви представљају самосталне центре моћи који утичу на људе из свог окружења.

ПАРАДА ПОНОСА

Ванредно стање је за нама, педери су потрошили својих неколико сати поноса, београђани могу да одахну. Парада се враћа редовном стању. Полиција се враћа својим редовним обавезама, политичари својим, а педери друштвеној маргини где ће се до следеће године међусобно тешити противприродним блудом.
Параду поноса, у њеном редовном свакодненом току, преузеће они који су стекли друштвену привилегију да се поносе тристашездесет четири дана у години. Она ће се одвијати свакодневним животом, свим трасама Београда и осталих градова у Србији. Наравно, без ванредне , помпезне медијске најаве и ванредних мера полицијске заштите, што не значи да неће бити добро покривена редовним мерама истих служби.
Кад се сумирају сви разултати ове управо прошле Параде поноса, педери су и преко своје воље испали јебена страна. Њихово топло братсво прошетало је своје поцепане гузице центром Београда и за то од друштва у свеопштем пропадању добило неку мрвицу.
Чим су се померили са, на пар сати, додељених им улица, на те исте улице и све друге, у Београду и у осталим градовима у Србији вратили су се на своја места истински краљеви Параде поноса. Редовна Парада је због застоја изазваног педерима журно наставила својим путем у најмодернијим џиповима, најскупљим аутомобилима, јахтама и авионима. Наставила размењивање коферчића и путних исправа са актуелним владиним функционерима, са прекинутом изградњом дечијих обданишта и старачких домова, организовањем хуманитарних концерата и других друштвено корисних акција. Улице су се поново обрадовале повратку својих уличних богова, радници на црно повратку својих најбољих газда, а презрени свом на пар сати украденом презиру.
Све је ово дело студиозног тимског рада на пословима укидања жртве свагдашње и успостављања гнусобе опустошења. Укидања човекољубивг жртвовања себичне користи ради подизања правде Божије у свету, и успостављања зверске себичности у грехом опустошеним срцима.

КО ПРИМИ ''ЖИВЕЋЕ''

Он ће можда још сутра да вам каже: Ви сте својом слободном вољом одбацили Свеца и Праведника и на општенародним изборима изабрали мене. По први пут, казаће вам истину која вама као и њему никад није била потребна. Казаће вам отворено''Ја сам лажљивац и убица. Вашом слободном вољом постао сам господар живота и смрти. Вашим рукама отео сам земљу из Божије руке и постао господар свега живога на овој планети. Све што сте имали ви сте поверили мени и сад је сав ваш живот у мојим рукама. Ја сам звер из бездана и победио сам Јагње у вама. Ја сам цар вечне смрти вама мртвим душама дугујем своју царску круну. Ви сте мој дух вечне смрти раширили на све стране света. Једног по једног изводио сам вас из Раја. Једног по једног својим лажљивим духовима одвајао сам вас од Божије власти и потчињавао вас својој. Једног по једног саблажњавао сам и одвајао вас од Светости сладећи вас нечастивим задовољствима. Саблажњавао сам вас пролазним сластима и частима, богатсвом и свим својим сујетним моћима. Једног по једног одвајао сам вас од вечног живота и потчињавао вечној смрти. Сад кад сте бесповратно у мојој власти од вас захтевам знак ваше нераскидиве потчињености мени. Ако желите да остатак живота, који вам је до вечне смрти преостао, проведете у робству извесности ви у знак робске покорности своме господару примите мој жиг на своју десну руку или чело. Ко прими живеће, ко не прими умреће.

ДОБАР РАТ

Онај који у свету води добар рат неминовно је од непријатеља мучен и има потребу да искуство о тим искушењима подели и са другима који ратују добар рат против непријатеља. Наш непријатељ ђаво као лав кружи око нас чекајући да нас прождере. Не прождире нас он у једном зеву, јер нема допуштење од Бога, да има прогутао би нас за трен као кад је у Јапану направио цунами или ону поплаву код нас у Србији. У редовним приликама нема он то допуштење зато нас прождире мало по мало. Подгриза нам тело и ум над којима има допуштење да врши ограничену агресију, како бисмо се ми научили да му се супротставимо. Поред тога што је убица смрдљиви ђаво је и преварант који поред мучења уме и да ласка, да подилази док не надиђе жртву и у потпуности је подвласти себи. Против нашег ума он се бори или црним или ружичастим мислима. Црним покушава да нас уплаши и скрене с Пута Истине и Живота и да нам на место Светог страха Господњег наметне своје проклето дрхтање. Ружичастим мислима, смрдљиви ђаво, покушава да нас са Пута Истине и Живота који је вазда страдалан и мукама испуњен, заведе на пут пролазног уживања и одступања од Божије воље. Уместо да у свом животу врши вољу Божију човек ђавом обманут почиње да живи по жељама и прохтевима. На нашу срећу Господ Исус Христос нам је дао сва оружја Божија којима можемо да победимо непријатеља. Часни Крст да њиме мучимо нашег мучитеља чим почне да нас мучи. Нама десна рука треба да служи као курбла на оним старим аутомобилима којом су се њихови мотори пуштали у рад, да чим осетимо лукавство непријатеља почнемо да се крстимо да благодат Божија потече и да ми нашег мучитеља мучимо. Ту је и победничко име нашег Господа Исуса Христа, па ако спојимо језик који га изговара са десном руком која се крсти мучитељ брзином муње бежи од мученика. Још ако знамо да кажемо, немам других жеља осим да угодим Богу и извршим вољу Божију добићемо Анђеле и Светитеље за помагаче и заштитнике. Слава Светом Оцу, Светом Сину и Светом Духу, Јединосуштној, Пресветој Тројици, која нама немоћнима даде силу и моћ да умучимо нашег мучитеља. Амин.


Помаже Бог пријатељи Божији!
Желим вам свако добро, вама који сте Бога изабрали за пријатеља знајући да нико не може служити два господара. Грехом наших прародитеља људске су душе постале као осетљива вага од које нам зависи живот и смрт. Нашу греховну подељеност на добро и зло у нама ми морамо да превазиђемо службом добру. Молитва је она храна душе од које она нахрањена благодаћу помера језичак на ваги и вага претеже на добру страну. Кад смо душом претегли на добру страну ми смо спремни да у име Божије вршимо добра дела у свету који сав у злу лежи. Ни случајно не смемо сметнути с ума да светом влада непријатељ Божији и да он штелује државне ваге тако да им језичак увек претеже на страну зла. У таквим односима добра и зла у нашим душама и у свету да бисмо сачували праведност коју од нас Бог захтева на пословима за које нас држава или њен љубимац, привилеговани тајкун плаћа ми морамо бити онај неправедни управитељ из Светог Јеванђеља.


КАЖЕШ
Кажеш, ти си посматрач невидљиве димензије ствари и појава које нас окружују
Твој благослов и проклетство, награда и казна
Кажеш, да за виђење невидљивог нису довољне очи, оне су највећи непријатељи виђења невидљивог
За виђење стварности потребно је бити стваран и слободан у стварној нестореној слободи
Јер стварност је, кажеш, изван створене слике
Стварност се одвија изван умних филмова, у спонтаним догађањима изнад којих стоји случај, или још прецизније Бог
Бог који још увек управља великим делом животних случајности, и који спајањем Светих случајности склапа мозаик вечне стварности
Поред Бога ту је незаобилазан и Његов и наш непријатељ, кружи као лав и чека да се нашом небригом Бог удаљи од нас и да он наступи са својим репертаром проклетих случајности
Кажеш да је Свети случај део промисла Божијег, а проклети део пакленог плана
Кажеш, али коме кад те нико не слуша и кад нико не верује ни у Бога ни у случај
К ад сви праве дугорочне планове и у главама носе дугометражне филмове у којима из дана у дан и из године у годину неуморно играју главне улоге.

КОЛЕКТИВНА ХИПНОЗА

Хипноза је посебно стање свести, повећане сугестибилности и концентрације пажње, често неоправдано изједначавана са сном.
Ово је дефиниција хипнозе која може да нам разјасни тренутну безвољност данашњих Срба по питањима вечног живота и њихову заокупљеност пролазним задовољствима.

Омамљени хипнотичким сном у који их је довео црни маг са свих телевизиских канала који су икона звери и дневне и недељне штампе која је по речи Аве Јустина сатанино јеванђеље Срби таворе у хипнотичком сну док им се под ногама краде земља и дар Божије слободе.
Кроз хипнотички сан садашње новотарске Србе покрећу магијски симболи у оном правцу који диктира црни маг.
Сва пажња данашњих Срба новотараца и помодараца сконцентрисана је на јавну сцену на којој лажним сјајем бљеште лажне звезде произведене непрестаном сугестијом хипнотизера и даноноћном агресијом на људску подсвест.
Преко ових с неба палих звезда хипнотизер диктира новотарцу, помодарцу, шта ће да обуче, како да седне, како ће да проведе одмор и намеће му широку палету статусних симбола којима ће подражавати јавне личности, с неба пале звезде.
Хипнотизер магијским симболима наводи хипнотисаног да служи тренутним жељама чиме спроводи план хипнотизера.
Хипнотисани верује да су његове мисли које га покрећу док су те мисли сугестија хипнотизера.
Зачаран хипнозом Србин новотарац, помодарац задивљено гледа у лаж изашлу из сатаниног шешира у који би и сам ускочио за мало пролазне славе и сјаја јавне сцене.
А на тој јавној сцени предњаче јавне женетине које би, да су у некадашњој Србији која је била по вољи Божијој, продавале кутлаче и вретена по вашарима и гледале у длан ондашњим малобројним заведеним будалама.
На нашу жалост број заведених будала се у тој мери умножио да им је ''народна власт'' изашла у сусрет и читаву јавну сцену обасјала њиховим с неба палим звездама.

О ЈЕДНАКОСТИ

Време у коме живимо карактеристично је по нарушеној међусобној људској једнакости и нарушеној људској једнакости људи пред државним законима. Ово је проузроковало слом једнакости у правди и слободи и Бога удаљило из послова света.

Једнакост коју је Син Божији Господ Исус Христос заветовао човечанству од човека захтева несебичност и самопожртвованост у служби заједници једнаких пред Богом. Као свака заједница, ни заједница једнаких пред Богом није састављена од људи једнаких по Богу. Некоме је Бог дао више од својих Божанских дарова, некоме мање што нипошто не значи привилеговани положај оних више примилих од Бога ни запостављеност оних са мање примљених дарова. И једни и други позвани су да у људској једнакости служе Богу, оним што им је Бог дао на лично располагање. Ко је добио више дарова мора се више и потрудити умножавајући своје дарове на општу корист заједнице једнаких. Ко је мање добио и он ће у границама својих могућности доприносити општем добру заједнице. Ово би била заједница слободних људи одговорних пред Богом коју није лако остварити али од покушаја њеног остварења не треба никад одустати.
На жалост свих нас који сањамо о људској једнакости, у овом је свету много лакше успоставити заједницу привилегованих владара и њима потчињених и за једнакост ускраћених робова. Привилегована власт која је одбацила једнакост успела је да произведе садистичко мазохистички карактер људи, неспособних за живот у слободи и једнакости. Ови су настраношћу својих карактера гоњени да се међусобно потчињавају, јачи потчињавају слабије, слабији се потчињавају јачима по узору из животињског света али на модификован људски начин. У животињском свету Бог је тај који успостваља хијерархију јачих и слабијих док код човека то више није случај. У састављању управљачке хијерархије света ни физичка снага ни снага целокупног људског карактера не играју пресудну улогу, данашњи свет за састављање своје владарске хијерархије изабира људе са доминантним садистичко мазохистичким странама карактера. Људи доминантног садистичко мазохистичког карактера жељни су доказивања моћи над немоћнијим од себе и у исто време склони су подилажењу моћнијем од себе.
Ову слабост људског карактера дељењем партијских и осталих привилегија у надлежности власти свет је преокренуо у моћ. Моћ немоћних плаћа се псећом верношћу моћнијима и искаљивањем зверског садизма према немоћнима.
Још једном подвлачим да се овде ради о партијском вољом додељених моћи и немоћи а не Божијом.
Себични властодршци окружују себе силом садистичких плаћеника који им у исто време служе и својом другом мазохистичком страном карактера, ако то и може да се назове карактером. Ови купљени садо-мазохисти својим неморалним радом штите власт која влада поткупљивањем, улагивањем у комбинацији са свим врстама присиле, постављајући се као живи зид између власти и свесних и несебичних који захтевају повратак узурпиране једнакости, правде и слободе.
Најнормалније би било да се из Цркве као вечне заједнице једнаких заоре хорски гласови против ове накарадне заједнице у коју се и чланови Цркве утерују исто као и атеисти. Нема хорских а нема ни појединачних и да нема прогнаног владике Артемија који са својом заједницом једнаких пред Богом зауставља ово безакоње, поробљавање некад слободних и једнаких, до данас би било завршено.

МУЧИМ СЕ КАО ЧОВЕК

Дух Господа Исуса Христа је Дух који од зла страда. Дух Господа Исуса Христа је у супротности са духом који влада овим светом продавајући телесна уживања за уступљену душу. Према Духу Господа Исуса Христа нема равнодушних, Њега или воле или мрзе. Против Духа Господа Исуса Христа владар светским и људским страстима бори се сребрњацима које исплаћује свим издајницима праведне крви Господа Исуса Христа. Људска слобода могућа је само у Духу Господа Исуса Христа а владар света протерује из света и људску слободу и Дух Господа Исуса Христа парама које су под његовом контролом. Демократски систем владавине човека над човеком покреће све своје делатности контролисаним протоком пара. Проток пара управља људским корацима у већој мери него што управља Дух Господа Исуса Христа. Ова помућена свест о бројчаној надмоћи производи у свим париним плаћеницима лажну слику о њиховој победи Духа Господа Исуса Христа. У својој смућености и смушености они и не примећују да су се одсекли од вечног живота у Духу Господа Исуса Христа и да њима управља господар смрти и мрзости лажљиви сатана. За њих је лаж природно стање њихове душе и они лажу са таквом убедљивошћу као сваки човек који из своје душе износи оно што у њој стварно јесте. У њиховој души је користољубац који сваки грех оправдава одговарајућом ценом, и они њему служе као што верник који Бога воли служи Божијој љубави. Поробљени уживањима смртног тела они су одбацили спасоносна страдања у овом свету и потпуно се предали господару смртних тела и уживања. Хвала Богу који ми даде да се у овом свету мучим и страдам од непријатеља и што ми даде утешитеља и помоћника у страдњу Духа Господа Исуса Христа. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и увек и у векове векова. Амин.

НИЈЕ СЕ ИМАЛО КУД

Као свака младост и моја се у највећем делу одвијала у непредвидивом хаосу жеља и моћи, навирућих животних сила и крутих обичајних стега. Неколицина нас у себи је осећала нешто више од уобичајеног монотоног животића у који смо неком недокучивом вољом били затворени. Унеобичавање обичних дана захтевало је довитљивост која надилази учмалост остарелог радничког насеља на десној обали изумрле реке. Нипошто нисмо пристајали да стиснути мртвом средином поделимо судбину давно изумрлих риба изумрле и усмрделе реке. Не бавити се само причом него ући у причу одувек је био сан свих неразбуђених сањара који смо прихватили као свој. Било је начина да се до тога дође, било је и материјала који се могао брусити али је све то захтевало време, стрпљење и несаломиву вољу. Нестрпљива младост није имала живаца да чека, журила је да зграби оно за шта је веровала да јој припада. Од свих нас смисао је још увек био подједнако далеко, затворен непрозирном друштвеном опном. Године су се поигравале нама, понекад знале да нас сачекају иза угла неспремне и изненађење, неки други пут да протутње поред нас остављајући нам само празнину и прашину у очима која нам је уз флашу жестоког пића пекла закрвављене беоњаче и срце. Даљине су нас дозивале себи а није се имало куд. Сви излази сливали су се у један једини улаз у лавиринт без другог краја. Требало је пронаћи начин и надићи себе а остати при себи, не завршити свакодневним ангажманом у представи ангажованих лутки.

УЧЕНИК

Вазда учен вазда недоучен до Учитеља. Наука Светог Јеванђеља Божијег за разлику од светских наука не ствара многе учитеље него многе ученике а Учитељ остаје један, незаменљив и непоновљив. Моје је док сам овде на овоме свету да будем послушан ученик јединородног Учитеља а не да постанем мудрац и учитељ. Многи сметнуше ово с ума и посташе мудраци и учитељи у слубжи света.
Као ученик ја у свим пословима Јеванђеља урадим колико могу а Учитељ је увек ту да ми припомогне. Наука Јеванђеља је наука силе која ученика учи и преображава из силе у силу да може да живи достојно по науци којој служи и коју проповеда. Паралелно са растом у познању Јеванђеља дешава се и раст у моралном расту ученика.
Царство Божије није у речи него у сили.
Где реч Јеванђеља није праћена одговарајућом силом ту нема истинског ученика, јер је Учитељ увек ту да своје верне ученике потпомаже знацима, чудима и силама.
Наука о вечном животу васпитава и преображава природног човека у вишег Духовног човека спремајући га за вечни живот.
У науци Јеванђеља нема места за научнике него за ученике. Сваки истински хришћанин може да каже ја сам ученик сад и увек и у векове векова. Јеванђеље је наука о братсву људи, очинству Бога, једнакости полова благодатним превладавањем пола и повратком невиности душе. Јеванђеље је наука љубави, истине и правде. Ко вам не донесе ову науку не примајте га у кућу. Тамо где је окупљено много учитеља ту нема силе Јеванђеља а тамо где су сви ученици ту је и Учитељ.
Придржавајући се речи Учитеља ''Ко жели да буде највећи међу вама нека буде последњи од свих и свима слуга'' ученици избегавају прва места на друштвеним свечаностима и нипошто не дозвољавају да их називају учитељима, јер би то била недозвољена крађа славе од јединог Учитеља и Спаситеља.

СТВОРЕНИ ЗА ДОБРА ДЕЛА

СТВОРЕНИ ЗА ДОБРА ДЕЛА
Вршење добрих дела у злим организацијама није у потпуности искључено али је ограничено и с временом се или жеља за доброчинством у јединки угаси или је зле организације искључе. Јединка је сувише слаба да би појела тог лава зле организације и претворила га у човека. Пре се деси супротно да лав зле организације поједе човека. О овоме сам се пре десетак година убеђивао са једним тадашњим песником и потоњим политичарем кога је на моје очи изјео лав зле политичке организације. Слобода даје много веће могућности у вршењу добрих дела од било које зле организације. Али слобода је тешка за усамљену јединку. У слободи се усамљена јединка у потпуности препушта Божијој милости. Кад грешник који још увек нема дела милости него само своја грешна људска дела одлучи да сав свој живот преда Божијој милости он је за почетак добија само на кашичицу, тек онолико колико му је неопходно да би остао у животу. Буде ли одлучан да ма по коју цену служи Божијој милости грешник ће проћи кроз тешка животна искушења али ће их сва преокренути у своју корист. Што више буде послужио Божијој милости Бог ће увећавати и милост према њему. После прве кашичице доћи ће и друга, за њом и трећа док милост и истина у потпуности не овладају свим људским бићем и животом.

ПРАРОДИТЕЉСКИ СТИД
Кад су сагрешили првородним грехом нашим прародитељима су се отвориле очи и видели су да су голи. Застидели су се себе и пред Богом покрили голотињу смоквиним листовима. Касније је ђаво измислио модне креаторе који су успели да својим престижним маркама избришу стид са људског лица и поврате му изгубљени понос. Колико смо у ово наше време малобројни ми који смо сачували прародитељски стид и и њихову почетну свест о грешности. Данас се највише поносе они које би стид и срам требало да разједа двадесет четири сата дневно.
ПИТАМ СЕ

Питам се како се осећају људи који су за свог живота постали славни. Да ли су у себи сачували онај почетни стид који их је натерао на дело које им је донело славу. Рекло би се да се многи прослављени светом собом поносе. Да ли је то само пред светом који није стигао да их види голе или их је свет убедио да их је својим прослављењем обукао у беле праведничке хаљине.

ПРЕБАЦУЈУ МИ
Пребацују ми неки да сам чудан. Замерају ми да нисам довољно активан у друштвеним догађањима. С моје стране гледано све те друштвене скупове, славља и тугованке, многи користе као јединствену прилику да једни другима пренесу какву нову вест. Некад подсмешљиву, некад тугаљиву а увек некорисну и излишну оном који је уши претворио у уво којим слуша непролазне речи вечног живота.

ХРИШЋАНСКИ КРСТ

ХРИШЋАНСКИ КРСТ
Живот хришћанина представља непрестани крст. Хришћански Учитељ Господ Исус Христос открива хришћанину грешно стање људске природе, ђаволу подложне и послушне, открива му да међу људима од жена рођених нема ни једног праведног. Прихватњем ове Богом откривене истине хришћанин крштен у име Господа Исуса Христа обраћа се свом Спаситељу са усрдним молбама да га избави од грешне природе којом је заробљен и да га од роба греха преобрази у слободног од греха. Ту је почетак хришћанског крста човека подељеног између Духа и тела, ту почиње оно бити ли не бити, бити или имати и безброј других свакодневних распећа. Ту на том месту престаје људски егонцентризам а почиње људска немоћ и скрушеност. Ту престаје уподобљавање свету и приказивање другим људима а почиње служба и уподобљавање Богу. Ту нестаје људска гордост и надметање пролазним стварима овог материјалног и злог света.

УСТАНИ БУДИ СЕ
Скотови на власти, морални имбецили, сатанине слуге, не знам како још да их назовем. Немам речи да изразим зло које их је савладало и дубину злочина који спроводе над својим народом. Ти скотови заслепљени сатанском себичношћу дају себи за право да за рачун самог сатане спроводе прекрајање људских судбина. Они постадоше ти који подижу и обарају чиме директно оспорише Божију реч; Господ подиже и обара. Обоготворише своје полтронско улизичке партије па се играју прекрајањем наших судбина. Од Богом даровитих људи праве губитнике а од неморалних калаштура које би у нормално време продавале вретена и кутлаче по сеоским вашарима направише фолк звезде највеће добитнике друштва у нестајању. Устани буди се Србијо док те нису сасвим положили у гроб.
Многи су прихватили да свој истински живот дарован од Бога претворе у политичке игре у којима нема места моралу. Богу хвала ја нисам један од њих. Мој живот припада на првом месту Богу па онда мени и ономе за кога сам ја спреман да га заложим. Политичари сигурно нису ти за које бих заложио свој живот.

ПОШТЕЊЕ НЕПОШТЕНИХ
Поштена власт владе непоштеног Вучића дала је овлашћења свим инспекицијским службама да могу да уђу у сваку кућу. Не рекоше само шта ће бити са оним привилегованим системским дембелима који су двадесет и више година били недодирљиви за ту исту инспекцију. Сетише се касно да буду поштени, тек пошто направише новокомпонаоване газде и њихове беле црнце за Евроропску Унију. Да се нико не би усудио да одбије да одбије улогу белог црнца код нових газда поштена Вучићева власт, на челу са чедном Кори Удовички, ће послати све инспекцијске службе у све куће за које им се дојави да се у њима нешто ради. Крађа је обављена, пљачка је завршена, од данас почињемо да живимо поштено. Ко се дочепао неправедног богатства дочепао, ко је опљачкан шта ћемо му. Поштење ћемо да зацементирамо повратком отетих плата и пензија и живот ће из јаука да буде претворен у песму.

СТАЊЕ ЉУДСКОГ ЈАДА
Стање у коме се као народ налазимо горе је од ратног. У рату један део народа нестане други опстане. Из овог стања насилне промене националне суштине сламањем србског слободарског духа само ће се најређи удостојити суштинског субјективног опстанка. Условљавањем прихватања туђег менталитета, економским и физичким наметањем површног, банално материјалистичког начина живота над припадницима србске нације се спроводи чупање Бога из срца. Слободни људски субјекти се претварају у невољне плаћеничке објекте, беспоговорне извршитеље нечасних наређења. Свима чији дух нису успели да сломе прекројавају се судбине држањем у економском непостојању. Ретко кога има да се налази на месту које је Божијом истином заслужио. Ропство у коме се налазимо могло би се именовати стањем људског јада насталим из моралног пада.