ВЕРУЈЕМ СРЦЕМ И ИСПОВЕДАМ УСТИМА

Зидари модерне српске куће, светске а наше, месе људску глину и пеку црвене опеке за своју зидарију у светским пећима факултета и универзитета. Ту се, наравно, истежу греде и пеку црепови за кровну конструкцију  српске памети изнад ког се смртнику не може. Ако се зна, ко су зидари и пројектанти модерне Србије која се сазида по пројекту светских кредитора на темељу у сну одсечене главе једног од помазаника Божијих у србском роду, Петровића Ђорђа, шта нас више може изненадити.

На темељу издаје најбољег, парама светских кредитора, може се зидати вавилонска кула најгорих и  зида се. Једни застранише Исавовим путем, други Корејевим, трећи Каиновим, четврти Јудиним...

Зидарија расте опеке се црвене, шепуре у вавилонској кули а самосвојно, аутентично србско камење се од стране светског архитекте одбацује поред пута, да немо крајпуташи и да о смраду времена које га одбаци засведочи тек  с оне стране гроба. Одбачено с ове стране гроба прихваћено с оне и обратно. Наш Бог Творац и Отац даде нам живот не да га трошимо на себе и своје себично величање у свету, него да величамо Њега јединога Бога и да живимо у миру и љубави са свим створењима. Живот наш, дар је од Бога и служба дародавцу кроз послушност његовим заповестима. На нама је само толико да се слободном вољом одлучимо за Бога а он ће учинити све остало. Он је наш врховни учитељ и наставник а Јеванђеље је универзална наука над свим светским универзитетима, наука о повратку Оцу Небеском и оздрављењу и обожењу грехом рањеног човека. Чином покајања, које је лични чин сваког човека, започиње процес људског преображаја. По делима која стварају разликоваће се грешник покајник од грешника који се сматра праведним и коме кајање није потребно. Све што у овом пролазном животу радимо, или је задуживање, или раздуживање.

Ако је раздуживање деламо по  моралном позиву, по диктату савести непотребног слуге Божијег, који се добровољно ставља у службу Богу и роду с циљем  оправдања и разрешења личних сагрешења о Бога и Човека. Овај пут пун је замки и лако се може претворити у ново задуживање, у добро плаћену професију у свету. У том случају искупљење се претвара у крађу дара Божијег у циљу трговине са светом и стицања пролазне светске славе.

Ово време карактеришу паметари пуних глава датума важних светско-  Црквених догађања који постају професионални нападачи и бранитељи и незаобилазни чиниоци у многим питањима. Реш печене и препечене цигле у фурунама света неретко претварају веру у пијачну тезгу и испразни филозофски систем неспојив са њиховим личним животом. Вера је живот а не прича. Крст носити на својим леђима а не о Крсту причати онима који се света и светског одрекоше да би Крст Часно носили. Ловоров венац од света није исто што и трнов, прва места у првим редовима света и данас као и увек припадају фарисејима. Не како ја Оче него како Ти, данас се изокрете. Чаша горчине, не мени Оче, нека је неком другом, ја ћу да причам научене приче. Узалудно спомињање имена Господњег данас врше многи системски обезбеђени платом и изгубљени и нађени у богопротивном систему, тако да њихово тражење хлеба, није тражење хлеба Божијег, него погаче Божије преко хлеба добијеног од богопротивног система, молитве таквих Бог одбацује. Вера предходи знању, знање предходи слави, али две су славе и две срамоте, слава света за многе се завршава у вечној срамоти док се срамота света за многе завршава у слави Божијој. Будале Христа ради, Богом позване да укоревају мудре у Христу, да се не ујалове у мудрости замагљеној светском славом и да не постану луди говорећи да су мудри. Ко има очи, видеће ко прославља Бога а ко себе. Ко прославља Бога биће гоњен у свету као Преосвећени Владика Артемије, од свих оних који славу Божију трампише за славу људску и које због те трампе, Бог предаде у покварени ум. Праведно живљење у Христу подлеже гоњењу у  свету сад и увек и у све векове све до изласка из тамнице векова у светлост вечности.

За разлику од Јеванђеља светска наука спрема за службу себи, свету који по нелажној речи Божијој сав у злу лежи. Сукоб света и Јеванђеља траје од саме објаве благе вести Божије и трајаће до коначне победе Јеванђеља. Нико не може служити двојици господара, тешко је бити праведан у свету и славан међу људима и у исто време праведан пред Богом. Те две славе и праведности сасвим су супротстављене и неспојиве као што се ни време ни вечност не могу спојити. Одрицањем од света и његових задовољстава стиче се невидљива љубав Божија а стицањем видљиве светске и људске славе присваја се за себе нешто што само Богу припада. Овде смо да једни другима послужимо на славу Божију а не да себе прослављамо на срамоту Божију. Некорисне слуге Божије а не они који се окористише Божијом науком. Вера се стиче кроз дела личног страдања  и подношења искушења а не кроз учења о страдањима светих и препричавања тих спасоносних страдања.

Ми не добисмо дар живота да живимо за себе него за Бога, да не тражимо славу себи него Богу и зато нас свет  мрзи, што нисмо од света.Како нисмо од света ми немамо где заклонити главу од мржње света и прогона света. Тешко нама кад људи о нама лепо говоре, тако су чинили и лажним пророцима, ископасмо и ми земаљску јазбину с лисицама и Иродима. И заиста безброј је данас лажних пророка који проричу за плату и наводе воду на воденицу душа док туђинске њиве наводњавају.Међутим, богољубље и човекољубље једина је азбука потребна за читање и писање књиге живота, све остало плод је плотског надимања.

Погледа ли богољубиви читач незваничну и успутну српску историју, кроз књижевну критику на пример, препознаће, веома лако, континуирани процес разградње и разодевања Србина и свега србског. Од шајкаче до опанака и до голе коже у наше чемерне дане, кроз два века издаје. Процес наметнутих богопротивних реформи и модернизације друштвеног и личног морала одвија се активним учешћем одрођене и обезбожене мањине и њима пасивним следовањем незаинтересоване већине. Туђински морал увуче се кроз одшкринута врата помодарства и унесе неку богопротивну слободу у почетку исказану, примерице, обичним фарбањем  косе, која данас, ево, кулминира променом сексуалне оријентације. Буди оно што јеси из дана у дан губи на важности, Божија воља се потискује свим силама света не би ли се пружила могућност Божијим противницима да буду оно што им се прохтело. Човек све више живи за себе, себично, својевољно, по својим жељама а не по Божијим заповестима. Друштвени систем који организује друштвену свакодневицу распаљује машту људске самовоље у свим правцима. Готово нико данас није задовољан оним чиме га је Бог створио, сви теже нечем другом, вишем, бољем, без Бога. Ништа се више не ради у простоти срца, сви се испунише неком надменошћу, многи би да буду Над, без Бога и над Богом. Леш мртве љубави заудара из многих душа, данас ћифтинска корист има највећу снагу да око себе мобилише веће групе. Себична корист постаде темељ многих удружења у злу. Све се купује и продаје на вавилонској пијаци бешчашћа. Имати и надимати себе изнад других богатством, звањем, лажном сатанском моћи смртног земаљског човека, императив је наших дана.Све је испрофилисано, каналисано, одмерено и дозирано, да користи коме треба и да подјармљује кога треба.

Правда и једнакост функционишу по чувеном слогану може а не мора, може мени а не мора теби. Припадност постаде извор свих права ако ниси ничији, никоме не требаш, обесправљен си и гоњен. Удружени у неправедној плати, од њих поражени и њима придружени руше наше зидају туђе.

Демократски систем бирања власти постао је најљући непријатељ србскога рода. Несебично лично јунаштво бива потиснуто себичним личним рачуном а рачун собом раствара и личност.

Друштвеном турбуленциојм сатерани и замандаљени у покварени ум трајемо лажима преварама и свим осталим непочинствима. Норма човечности за многе постаде недостижни сан док хипертрофија нечовештва проширује границе друштвеног зла. Одбачени Христос посматра  како се у разбојничке пећине душа усељавају негативци без броја. Змијски ледене године увијају се у сплетове, дани бљују смртоносни отров. По који жртвени јарац допадне жртвеника, за добро и неометано умножавање зла своје рогате братије. Индивидуалном злоћудношћу до метастазиралог канцера друштва. Зазидани у безизлаз, уморним и изневереним погледима, најређи смо ми који у правцу Бога погледујемо. Небо немо, бар да загрми, севне, унесе мало наде и електрицитета у ову мртвају. Пиони на шаховској табли света, једу нас подједнако и “бели” и “црни”, повремено тек промене стране и боје. Неста способних за разликовање добра и зла. Све је дозвољено ако је корисно, не мари ако другоме штети. Други, то није брат, то је странац коме не дамо визу, нешто апстрактно и небитно. Ми смо конкретни, реалистични и практични.  Са нама или против нас шифра за прављење успешне каријере. Или таленат ставиш на располагање владарској клики, или ће те  принудити да га сам закопаш, у најгорем случају закопаће те заједно с њим.

Бог створитељ творац привременог физичког људског тела и родитељ бесмртне људске душе. Створи нас по свом лику, од материјала собом створеног и роди нас из себе својим Светим Духом. Слободном вољом преступисмо заповест Божију, убрасмо и поједосмо са забрањеног дрвета познања добра и зла. Постасмо смртни и подељени и у себи и међу собом, подвлашћени плодом поједеним са забрањеног дрвета. Из велике љубави своје према својој творевини човеку, Бог шаље у свет свог љубљеног, јединородног, нествореног Сина да спасе смртно оболели род људски. Уласком Сина Божијег у физички свет и доношењем Истините и Животворне благодатне науке Јеванђеља, страдањем Његовог безгрешног тела на Крсту и чудесним Васкрсењем, добисмо могућност излечења од смрти и благодатног преображаја смртног тела за живот вечни. Наш живот од тад се дели на два плана на физичку егзистенцију природног створења и метафизичко бивство умно Духовног бића. Егзистенцијални страхови природног створења у физичком свету ограниченом простором и временом, одвојише многе људске душе од метафизичког бивства у вечном животу и жедне преко воде преведоше у физичку раван постојања. Ја сам Пут Истина и Живот, Ја сам врата за овце кроз која ћете улазити и излазити и пашу налазити, каже Господ наш. Врата између физичког и метафизичког живота, кроз која улазимо с оне стране добра и зла и слободно приступамо Престолу благодати, врата Рајског живота у Богу. Господ Исус Христос Рајска врата, живот по Јеванђељу у Духу Светом, кључ за Рајска врата. Царство Божије које наши прародитељи прелашћени змијом отераше са овога света, дође к нама у лику Сина Божијег Господа Исуса Христа који нам постаде Спаситељ и живот вечни. Одбацивање Царства Божијег свакодневно се догађа од стране многих прелашћених пролазним лепотама овога света. У недостатку Светог страха Божијег човек подлеже несветом, овоземаљском страху физичког створења. Пад вере испољава се кроз дела човека отпалог од Божијих висина, који све мери собом и овим пролазним физичким светом и који се грчевито бори да у овом свету оствари што више. Приземљен, ни мало се не либи да приземним средствима уздиже себе у својој приземљеној егзистенцији. Како ће се уздићи у овом свету, онако како то свет захтева, светском славом, светском моћи, имањем... Стицање ума Христовог издиже палог човека из власти палог света и егзистенцијалних страхова и подиже човека на виши план постојања у раван умно духовног бића. Ми умом  служимо Божијем закону а телом закону греха а ова два се боре један против другог. Бог нам даје своје благодатне силе да бисмо преобразили себе, спутали и победили грех у телу, да му не бисмо били робови него господари. На нама је хоћемо ли прихватити Божији дар или га одбацити, нека је воља Божија да га сви прихватимо.

Амин, да, дођи Господе Исусе.

Ово је болест наше мајке Србије виђена очима простог човека из народа, без славе и титуле, грешног а не непогрешивог, лудог а не мудрог.  Који нема других претензија осим да буде то што јесте, грешник који се каје и по трњу и камењу дела дело личног искупљења са својим Крстом на својим леђима. Болно је гледати како се мајка гуши у духу лажи и преваре, док јој деца постају робље Вавилона Великог, трговца свим парфемима и смрадовима. Али Бог Сведржитељ и Промислитељ који допушта одметништво онима што за себе живе и за себе грабе, даде и лекара онима који се срцем, душом и умом покајаше и определише за Њега, свога Творца и Оца. Преосвећени Владика Артемије и верна, богољубива и родољубива братија око њега, Крстоносни чувари Завета србског рода са Богом, предају Србљу јединог лекара Господа Исуса Христа, Светим Духом Истине. Зато је гоњен и зато су гоњени. Блажени прогнани правде ради јер је њихово Царство Небеско, проклети гонитељи јер себе прогласише праведнима и Правдом у овом неправедном свету. Исус Никог није гонио осим трговаца из храма. Како нисам трговац и ћифта увек ћу бити на страни гоњеног који није трговац, никад на страни гонитеља. Верујем и исповедам да је хришћанство вера слободног, Истином ослобођеног човека а не устрашене гомиле. У то верујем, то сведочим и решен сам да своју веру браним свим срцем, свим умом, свом душом и свом снагом својом.

Рајица М: Застрашивања трна у месу

Рајица М: Застрашивања трна у месу

ОТВАРАЊЕ ЗАТВОРЕНОГ ПРОЗОРА

Како осмислити простор и време вечна је тема за људе омеђене простором и временом. Како је мали број оних станишта људских душа које имају прозор у вечност, оном, великом броју остаје зев и досада. Да би царство баналности имало некакав садржај који буди успаваног из чемерног сна, побринуо се саздатељ овог временског царства. Забава, слатка пилула заборава, као руком односи досаду а на суморно лице враћа осмех. Забављачи звезде неба утопљеног у утопији светле нестварно углачаним сјајем над очајем. Хаос сирових страсти спутаних страхом од физичке казне контролисан и вођен све док се средства контроле не истање а  тад дизгини пукну и хаос се нађе на слободи.

Само крстоносан живот смрти одолева. Крстоносно проклетство страдања и његов благодатни преображај  Васкрсењем у благослов. Смрт природног Адама на Голготи и Васкрсење Духовног Христа актуализује јединствену и непоновљиву слику страдања и Васкрсења Господњег. Наш крстоносни пут много је блажи од крстоносног пута нашег Господа зато је дужи и уместо метрима мери се годинама. Само крстоносно страдање и Васкрсење укида утапање у светској утопији, док утапање у утопији укида проклетство крсног страдања али и благослов Крста.

Јеванђелска наука Господа Исуса Христа дата је човеку на корист душевну и телесну, да се грешна душа очисти од греха и ослободи и душу и тело из греховног ропства. Али грешна душа људска злоупотребама склона и овај, врховни дар Божији злоуотреби на своју пропаст, уосталом као и све друге дарове Божије. Онако, како злоупотреба техничко цивилазицијских достигнућа, изокрете добру Божију намеру у злу последицу по човека, тако се и изокретањем Јеванђеља многи дочепаше пролазног земаљског раја у сатанском царству лажи а одсекоше себе од Божијег Раја и Истинитог Дрвета Живота. Правилна употреба Јеванђеља рађа Духовнике док неправилна и зла употреба Јеванђеља ствара крвнике. Свети Божији Дух добија се искључиво трампом за црвена крвна зрнца а у замену за живот у Светости Истине болест звана пунокрвност. Тако, некако блага вест о Царству небеском функционише с ове стране добра и зла.

Мудраци говоре да мудрима буду јасни док су будале и мудрима и будалама јасне. Али нит су исти мудраци нити будале. Углавном се деле на две основне групе, док подгрупама, нарочито оним подрепашким, ни броја нема. Мудраци и будале дворски и царски у служби двору и цару хране се из цареве руке, за узврат цару и поданицима представљају царев двор и свет у омиљеним царевим бојама. Мудраци и будале Божије, хране се из Божије руке са птицама небеским, буде уснули свет и подсећају га какав би требало да буде. У царском или Божијем крилу ствар је Божије и слободне људске воље. Они први могу бити то што јесу и без Бога, док ови други само с Богом. За оне прве постоје факултети, универзитети и академије за ове друге једна и једина, Крстоносна Истина.

Помирење с Богом кроз Господа Исуса Христа и период светског мира описан у Откровењу као хиљадугодишње царство мира на земљи бива крваво потиснуто револуционарним прогресом. Бунтовништво против Бога напредује и све даље удаљава човека од Бога. Песма евровизије око које су синоћ поред својих кућних икона звери седели милиони људи представила је између осталих израелског представника, полно неидентификовану противприродну појаву по имену Дана. Та полно неидентификована појава која је некад, по Божијој вољи била мушко а данас по свом или сатанском каприцу женско, само је једно од сатаниних лажних чуда из његовог богатог пакленог арсенала. Бели црнац или црни белац Мајкл Џексон који одбацивши Божију вољу постаде својевољни белац, још једна је од звезда утопистичког неба Вавилона Великог. Елтон Џон који се удао и законски усвојио дете још једна људска аномалија у војсци представника надолазећег царства антихриста. Вавилон Велики, мајка је злог порода и већински дебилне интернационале а како и не би, кад живи од разбојништва изасланог на све светске континенте. Угојени вавилонски дебили чији живот пролази у снимању за смешни видео немају искру живог ума да промисле откуд има пада то благостање, из чијих се испражњених тањира пуне њихови. А шта им би са том искром ума, где се она утули питаће се неко. Утули је икона звери која говори и љуљушка своје угодно заваљене конзументе, полусном сведене на подсвесне зомбије. Телевизија својим нападним рекламама подједнако вешто производи незасите потрошаче и серијске убице и то је икона звери којој се свакодневно поклањају милијарде људи на планети.

Човек последњег времена обликоваће се од малих ногу, јарчеви на лево јагањци на десно. Непослушни тврдоглави овнићи избор су Божији за последње дане. Непослушни свету, непослушни школи која их учи послушности наопаком систему вредности. Прототипски човек последњег времена убијаће мислећи да Богу служи зато што у њему неће бити места за Божију Истину јер ће му ум бити окупиран демонима узрочницима седам смртних грехова. Среброљубив самољубив, властољубив и славољубив нити ће кривити нити правдати себе јер ће бити оправдан социјалним окружењем које ће признати вуку вучје право на овцу. Он неће излазити из оквира закона који ће га подржавати у његовој надмености тако да неће долазити у сукоб са законом, тачније биће под законском заштитом, савесни грађанин. Тврдоглави овнићи ће бити роба која ће се богатим купцима продавати у комаду или у деловима по закону кроз законски регулисано донирање органа а за сад су непокорена ловина за коју се разапињу мреже.

Благодат Божија делује у људској слободи и то кроз дубоке душевне и егзистенцијалне кризе кроз најтежа искушења и после кратких периода богоостваљености. Бог тражи људску слободу и са њом се спаја. Роб нема приступа престолу Божије благодати, роб се Богу и не клања него свом телесном господару. Роб овога света мери себе вредностима овога света а то су вредности које препознаје већина коју ствара информативни систем кроз икону звери и жуту и шарену штампу. Човеку последњег времена предстоји духовни рат за ослобођање поробљене свести која је одступила од једине апсолутне Истине Господа Исуса Христа. Две људске мањине и једна већина стварају светску историју и то тако што се ове две мањине боре за наклоност већине. Обе мањине су свесне али на супротним странама, једна је удружена у злу које гарантује добитак и лагодан живот у овом свету док друга жуди за успостављањем Божијих заповести у свету. У преломним тренуцима људске историје Бог сабира изабране своје од четири ветра да врате залутали свет на праву страну. А зна се Божији избор, јер изабра Бог луде да посрами мудре овог света злу проданог и изабра слабе да порази јаке. Господње је небо и земља! Господ подиже и обара!

ЛАЖ КАО ЛЕГИТИМНО СРЕДСТВО ПОЛИТИЧКОГ ДЕЛОВАЊА

Ове недеље путем директног преноса локалне телевизије заседања градске скупштине, грађани Крагујевца добише прилику да се чудом начуде и од срца насмеју људској неискрености и нискости. Председник градске скупштине, који је у исто време и републички посланик, сукоби пред лицем грађана Крагујевца ове две функције образлажући иницијативу своје странке о регионализацији Србије. Овај професор филозофије који своју љубав према истини задовољи у политичкој демагогији обруши се на државу од које, без сукоба интереса, прима две политичке плате изрекавши да је држава левијатан, склон да ускраћује уставна права човека појединца. Изрече и не трепнувши исти онај демагог који пре неколико месеци у име левијатана изгласаваше многе антисрбске и антиљудске законе у гласачкој машини светског левијатана, Народној скупштини републике Србије. Локални левијатан коме овај демагошки левијатанчић служи већ два мандата, сасвим левијатански, искорењује све што је лично у Крагујевцу. Локални левијатан гази Устав локалним левијатанским уредбама, од којих неке као противуставне укиде Уставни суд републичког левијатана. По пројекту светског седмоглавог левијатана, са глава седам најразвијенијих земаља света, од којих Јапану Бог разби главу, Србија се треба урушити кроз низ регионалних сатрапија од којих овом демагогу левијатанчићу допаде место дрматора у будућој НДШ, која би требало да се успостави по узору на антисрбску НДХ. И овај, у своју ученост и речитост заљубљени левијатанчић свим силама своје учености и речитости извршава налог васељенског левијатана, јер Боже мој, ко може ратовати против звери. 

Стање у ком се налазимо карактерише пад свих људских вредности, од личног, породичног и друштвеног морала, преко друштвене неодговорности и злоупотребе унесрећених људи. Последњих дана над Србијом се води политичко медијски рат око једног људског живота и то не било ког смртника, него лидера најмногољудније странке у Србији.  Овај рат по много чему подсећа на бучно најављивану епидемију свињског грипа од прошле зиме. Исти учесници су и онда и сада подгревали народне страхове, заветници Хипократове заклетве и новинарска анђеоска лига.

Манипулисање непросвећеном руљом која постаде живи зид и непробојни штит бесавесним учесницима у политичком шибицарењу, никако да се  скине са опсенарског репертоара. Здраворазумска Србија, малобројна и расута по интернет сајтовима, никако не успева да се приближи већини која изабра лакши пут проласка кроз живот, уз песму и игру далеко од горке истине. Ново заталасавање, кроз штрајк жеђу, прети да замути ионако мутну политичку воду Србије и свест многих незадовољних Срба и преко њих незадовољних избори задовољнима још један политички мандат у процесу утеривања у тор Европске уније. Обезбожена власт која одбаци духа Истине, храни се својим поданицима заводећи их из обмане у обману, немајући шта да понуди ојађеном, гладном народу, досети се да произведе маглу око захтева за изборе. Какав нам бољитак избори могу донети са оваквим политичким системом на коме ова држава или тачније њени тужни остаци почивају, нико од оних који подржавају Томислава Николића се и не пита. Ти избори једино могу ником од нас одговорног Курту заменити ником одговорним Муртом, док ће и Курта и Мурта остати одговорни оном који овом рушевином од државе управља, финансијама, јединим богом овог антихришћанског времена и ове обезбожене власти. Игра без граница у којој они без срца покрећу таласања оних без мозга и на тим таласима убирају себичну корист, траје деценијама на овим просторима. Европа нема алтернативу кажу и они што наводно изборе не дају и они што  наводно изборе изнуђују, официјелна власт и официјелна опозиција, Естаблишмент који дрма нашим животима. Шта је са алтернативом, куд нестаде, упитаће се неко ко се упитаношћу још увек бави а не припада онима добро обавештенима, посвећеницима у тајне власти. Алтернатива се у Србији гони, изгладњује, изводи пред официјелне судове, официјелне власти и опозиције. Алтернатива постоји, и алтернативно, објективно интернет новинарство, и алтернативна књижевност и алтернативна уметност од скора и алтернативна Црква настављач неискривљене Православне вере предате нам од отаца. Постоји дакле алтернатива али у дубокој илегали и прогону, жива сахрањивана и гурана под десет тепиха по којима газе они официјелни делови естаблишмента и власт и опзиција. Алтер его постоји и постојаће у Србији поред свих немилосрдних прогона који се над њим спроводе. И то је оно друго ја које проистиче из живога Бога који каже Ја сам Пут, Живот и Истина. Дух Истине незаустављиво сведочи кроз све већи број очишћених срца и уста удостојених истине тако да ће ова фарса, без обзира на њене резултате бити кратког века и даха. У овој фарси учествују многи фарисеји из свих официјелних струковних удружења, учествује и официјелна  Црква, и то учешће скида многе маске са лица. Ово демаскирање тренутно видљиво малобројнима,  вољом Господњом  који слепима враћа вид врло брзо ће постати видно свима.

А у тој Европи у коју нас ови политички педигрирани и привилеговани воде,ми ћемо бити контејнер, ми обични људи, који немамо политички педигре, које не штити политички имунитет. Јешћемо генетски модификовану храну док ће нашу здраву храну јести они са политичким педигреом и имунитетом и њихови политички педигрирани ментори. Солидаран сам увек са људима који легитимним средствима траже бољи живот за себе и своје породице и за сав србски народ, али, мислим да су овога пута искрени људи заведени и да нису изабрали право средство да достигну прави циљ. Човек који данас штрајкује глађу и жеђу, одавно није ни гладан ни жедан, ни власти, ни части ни масти, одавно се обезбедио политичким имунитетом и приграбио повелики део колача за себе и своје следбенике. Држава за коју још увек наивно говоримо наша, нити је наша, нити је економски самостална, нити је способна да саму себе прехрани, ни одбрани. Она је на буџету светске владе, корисник социјалних давања међуанродног монетарног фонда и светске банке и као таква зависна од воље светских моћника. Наши политичари нису наши а ми смо у земљи у којој смо рођени на привременом раду код страног газде који газдује некад нашим добрима преко буџета светске владе и наших политичара. Наши политичари служе као најамничка администрација светске владе и за ту службу уживају у земаљском рају заштићени политичким имунитетом. Нама не одговарају ни за какав политички потез који вуку на нашу штету, заштићени политичким имунитетом и законима изгласаним по диктату светске владе скривене у Европској унији. 

Институција политичког имунитета као једна од многих привилегија власти несхватљива је појава за сваког правдољубивог човека. Изузеће од кривичног гоњења неког ко располаже судбинама других људи није у складу са захтевима здравог охристовљеног разума и Божије правде. Парадокс је да човек који располаже само својим животом одговара за кршење закона а да се човек који располаже животима многих појединаца или већег дела народа изузима из законске одговорности. Уместо да у зависности са повереном дужношћу расте и законска одговорност, догађа се сасвим супротно, да се у складу са растом поверене дужности смањује законска одговорност. Ова привилегија издиже учеснике у власти у богове док народ своди на ниво робе широке потрошње. Овде је горки корен злоупотребе власти и овај корен треба искоренити, неким новим законима, да би власт постала одговорна служба народу.

МОЈ ВЛАДИКО ТВОЈ БЛАГОСЛОВ ПРОСИМ !.wmv

ЧАША ЉУТОГ ГНЕВА БОЖИЈЕГ

Ову нашу вољену, распету Србију шибану мукама и невољама споља, разарају и међусобне себичне свађе ловаца на плен и стварају раздоре унутра. Политичке странке, на позоришној сцени која се политика зове, служе спољном насртљивцу нечасну службу посвађаних секти које разарају србско национално тело. Поверљиви страначки кадрови, у свим градско партијашким срединама, регрутују се из редова искорењених дођоша, скоројевића похрлилих у градове трбухом за крухом. Поквареним, себичним, помодарски склопљеним умом, искорењени из србског националног бића и родног места, крећу у ничим спутану трку за добитком немајући притом шта да изгубе. Одрешени од свега што везује за славну националну прошлост, себично грабуљају у садашњости, бацајући димне бомбе о лагодној будућности. Гирице, политиком и њеним пратећим службама надувене и промовисане у ајкуле, грабљивије од ајкула убица, прождиру народ Божији као што се једе хлеб, немајући страха од Бога, ни стида од људи. Пиштољчићи капислари које невидљиве службе господара таме прерадише у пушке далеког домета, пушкарају напуњене ћорцима и производњом народне несреће купују себичну срећу. Све што јуче попљуваше данас полизаше, све што данас попљују сутра ће полизати, и тако дан за даном, година за годином краду Богу дане, Богу и народу. У недељи за нама медијски поентираше на годишњици Ђинђићеве смрти, данас на јапанском цунамију, сутра ће на нечем трећем, док их  у ствари једино себични грабеж гони. Такви какви су, ти лицемери баш ником нису потребни, сем оних који нам их натурају. А натурају их они најразвијенији и најграбљивији, због којих Бог пољуља темеље земље и помери земљу из осе. Најразвијеније, технолошко индустријско светско чудо прогуташе таласи океана  у трен ока. Паде паде Вавилон Велики, ово је само почетак овог пророчког стиха из Откровења. Они који су пару издигли изнад Бога, радили осамнаест сати дневно а Богу посвећивали шест секунди годишње, несташе у океану са све идолима којима су робовали осамнаест сати дневно, седам дана недељно, тридесет дана месечно, триста шесдесет пет дана годишње. Жале их лицемери без милости који се приказују милостивији од Бога. Ова национална трагедија је наравоученије за све народе света и живи доказ да ни чуда ни богатства нема мимо Бога и изван Бога, да сатана своја лажна чуда наплаћује тренутном смрћу више хиљада људи. Чаша љутог гнева Божијег наточена је за све одступнике од Истине, Правде, Љубави... И сви ће народи из ње пити. Сви који не хтедоше да буду причасници Истине, Правде, Љубави... Причестиће се чашом љутог гнева Божијег. Онај данас пустињски разбојник, жедан нафте, који претвара држеве у своје прћије, који нам оте Косово и националну и личну Слободу и сам ће пити из ове чаше и сви његови сарадници, издајници сопствених нација. Наумише да се надгорњавају са Богом па кретоше у надимање не бирајући средства, лажући, пљачкајући, убијајући. Претворише државе у фабрике смрти а живот у ропство. Цео овај ланац рђом сатанском разједених карика окончаће у ватри.

Смислише замисао коју неће моћи да остваре. Због беде убогих и уздаха сиромашних сад ћу устати говори Господ.

Грешни раб Христове Слободе!

Рајица Марковић

Бог и небог

Посланица Римљанима 9 гл. 15,16,18 стих.

Смиловаћу се на онога према коме имам милости, и сажалићу се на онога према коме имам сажаљења. Стога, дакле, не зависи од онога који хоће, нити од онога који трчи, него од милостивога Бога. Тако, дакле, смилује се на кога хоће, и учини окорелим – кога хоће. Тако беше код Бога и од Бога, док га народ не одбаци и замени филозофским системом и светском банком. Данас филозовски систем и банчина папирната благодат бирају по својим мерилима према коме ће имати милости и на кога ће се сажалити. Милостиви Бог удаљен заблуделом вољом обманутог човека, чека да се човек искобеља из обмане у коју се увуче и да га позове у помоћ. Светска демократија данас руши Гадафија и као један од првих потеза у том чину уводи економску блокаду, замрзава му паре у светским банкама. Економска блокада према државама и непослушним појединцима основно је оружје демократске борбе. За човека који је светским филозофским системом удаљен од Божије заштите, удаљавање од пара, ново је удаљавање од лаж бога, мамона који му је запосео срце уместо Господа Бога, и који му одређује битност у свету. На свим равнима светског демократског друштва, економска блокада ради свој посао потчињавања белог робља. Ово потчињавање извршава се смањивањем економске моћи до довођења у крајњу немоћ и апсолутну зависност од друштва. Одбацивање од друштва собом доноси економску немоћ а ова доводи до губитка битности по важећим светским нормама. Употреби и одбаци лаж којом си заводио и заведене који се отеше завођењу крајња је станица свих неприлагодљивих. Бог Свезнајући једино зна колико дуго Србија функционише као окупирана земља а Србин у њој као окупирани роб. Нато окупација 1999. године само је појачање интензитета старе окупације под којом Србин живи дуги низ деценија и векова. Јесмо ли били слободни у оно време кад смо били под обавезом да, у време моје младости, петнаест месеци, а пре тога осамнаест и дуже, носимо пентаграм на челу као војници ЈНА. Да се не враћамо у даљу прошлост, зауставимо се овде. Вишепартијска Србија смени једнопартијску Југославију, из једног зла народише се многа зла која ваља нахранити, напојити, скућити, огаздити... Многи дивљи дођоше из илегале и отераше питоме у илегалу, не собом него вољом онога који има моћ и светску силу да се смилује и сажали на кога хоће и да одбаци кога хоће. Људи изашли из буџака запоседоше прве редове друштва а многе којима би по Божијим датостима ту заиста било место затворише у подземне пештере. Светлост дана није за све очи, само за оне на које се чувари светлости смилују. Име Оца и Сина и Светога духа, замени име председника државе, партије и сама партија. Што си ближи неприкосновеном тројству ближа ти је и заједничка каса. Да би ти се несвето тројство смиловало мораш са колена милост затражити а оно се смилује коме хоће и одбаци кога хоће, као Бог. Тројтво државе партије и човека одређује све области које су некад биле у искључивој Божијој надлежности. Припадност отвара врата могућности, неприпадање собом повлачи неподобност за пролазак кроз друштвена врата успеха. Везуј коња где газда нареди, одавно је најсигурнији пут до друштвеног успеха и утицаја. Урушавањем сопства отварају се врата могућности за рушење других. Грабеж постаде легално средство остваривања права привилегованих чланова друштва. Да би се рај привилегованих испунио сластима неминовно се пакао неприпадајућих испуњава горчином. И поред тога што све изгледа утврђено до зацементираности и да се ништа не може променити, то је само илузија великог илузионисте и режисера ове представе. Ово је свет без икакве реалне суштине, свет приказа створених светом за потребе света и као такав, за трен се може срушити са све темељом на песку лажи и преваре. Удари које Евроатлантисти извршавају на Либију и друге земље у њеном окружењу то доказују. Све те државе живеле су под силом наметнутим ауторитетима људске присиле који се пред већим ауторитетима силе и принуде руше. Таква су сва друштва изграђена међусобним интересима и компромисима и немају ону везивну силу коју су имала друштва заснована на љубави. Одбачени Бог је љубав и кад се сви они отпали од државне користи коју партијска припадност и друштвени компромис дају, буду њему вратили и он ће се вратити њима.

Народна трагедија

Није ми намера да будем србски организатор фејсбук револуције, јер сам од оних који верују да обична смена власти не решава проблем у коме јесмо. Наш проблем није само власт која нас роби, него политички систем који јој то омогућава. Без промене политичког система сви су избори узалудно трошење пара и енергије. Овакав какав је, систем владајућу елиту диже у богове, који нису обавезни да људима подносе никаве рачуне. Шта ћемо ми људи које богови не желе да чују, шта друго него да се за помоћ обратимо једном и једином Богу над боговима и људима. Али не лези враже, ми то обраћање морамо да обавимо на законски начин преко парохијског свештеника а он ће наше молбе пренети надлежном епископу и тако у круг. Нит нас чују богови нит нам се даје могућност да нас Бог чује. Као да нас нека невидљива рука затвори испод овог мутног неба где само тама царује.

Демократски систем власти који себе преко својих медија лажно представља као владавину народа није владавина народа него је народна обмана. Ова обмана се спроводи из једног ауторитативног центра који управља светском демократијом. Народ и власт, два су дела једне исте гласачке машине на два различита нивоа. Народ, шири део ове гласаче машине има право да бира онај ужи део гласаче машине, који доби право да буде биран. Народ верује да бира свог представника који ће се борити да њему народу буде боље. Уласком у власт ужи део гласачке машине добија привилегије које следују владарској касти и које тај ужи део гласачког механизма издижу изнад народног пука. Ове привилегије добијају се из невидљивог ауторитативног демократског центра, а за узврат из истог овог центра добијају се готови предлози закона и политичке идеје, које ова ужа гласачка машина треба усвојити и заступати као своје. Овде се круг власти затвара а даље траје позориште, комедија која се завршава трагедијом.

СВЕТ КАО ФИЛОЗОФСКИ СИСТЕМ

Овај свет је Божија творевина коју светска револуција последња два века увелико претвара у филозофски систем. Ово преотимање света из руку Творца Луцифер ће успешно обављати све до саме појаве Сина Божијег Господа Исуса Христа. Народна већина својим прилагодљивим менталитетом  покорна је сваком господару који јој омогућава биолошки опстанак. Ја Јесам је једно од Божијих имена, а ја морам је име поробљеног човека. Систематизовани човек пристаје на ограничавање слободе сопственог ја које иначе у слободи једино закон савести ограничава. Савест покорена системом може се притисцима од стране истог система смањивати до њеног потпуног гушења. Ово је болан процес гашења људске индивидуалности, ускраћивањем Божије слободе и личне иницијативе. Човек се затвара у зачарани круг нужде у коме се све догађа независно од његове слободне воље. Породица остаје острво спаса на коме се још увек испољава слободна воља, али и ту се свет све више труди да успостави свој неприкосновени ауторитет. Ја јесам слободан, слободан сам рођен, и нисам бунтовник како ми то приписују узурпатори слободе и господари услова. Бунтовници су они који од Бога преотеше слободу и сад је деле на кашичицу. Условљавају потчињавање њиховим условима као услов за остварење Богом даних права и слобода. Слободан сам да чиним све што не угрожава слободу другог, и у исто време дужан да своју слободу одбраним од другог, сваког ко је угрожава, ма ко он био. Христос нас је ослободио за слободу и ми смо њему одговорни за стање наше Богом дароване слободе. Али слобода је скупа забава ретких појединаца, за разлику од оне коју нам сервирају забавни програми. Слобода је такође немирна забава коју треба смирити и ставити на неки перфиднији и мало тежи програм, алкохолизма, наркоманије, фармаколошког окивања... Слобода систематизованог човека сведена је на форму испражњене суштине и то је слобода роба да потроши робовањем стечену зараду. Верски систем функционише сасвим складно у склопу света као филозофског система, вера у њему лицемерна је и неделотворна. У свету као филозофском систему кад човек човеку каже добар дан углавном му мисли лаку ноћ. Човека јагње увелико потискује човек звер у јагњећој кожи, који говори као јагње а дела као звер. Неозверени човек у својој наивности обраћа се човечанској страни у њему а отуд му увек делатно одговара зверска страна човека звери. Он тако мора да делује пошто је павши на гори кушања пољубио зверину у шапу, која га је за узврат узверила. Од тад узверени човек остварује своје интересе вршећи вољу звери која је већински власник над његовом душом. Још једна лоша приватизација. Овакав какав је склон је да вара себе да ће оним својим преосталим људским делом да служи Богу, али није свестан да је та служба увек мањинска у односу на службу звери која је већински власник његове душе. Тако дођосмо до Христових речи “Убијаће вас мислећи да Богу служе”.

ЈЕР НИСАМ ДОШАО ДА СУДИМ СВЕТУ НЕГО ДА СПАСЕМ СВЕТ

И ако ко чује моје речи и не сачува их, нећу му ја судити: Јер нисам дошао да судим свету, него да спасем свет. Ко мене одбацује и не прима мојих речи, има свога судију; Реч-коју сам изговорио-она ће му судити у последњи дан. Очигледно да за наше Првосвештенике ове речи Сина Божијег не важе. Уместо да суд о брату Артемију препусте Речи Божијој, да праведно пресуди у последњи дан, они у журби дозивају у помоћ државу као праведног судију да она пресуди. Не радише тако са Мирашем Дедеићем нити то раде са антиправославним сектама које нам свакодневно куцају на врата.

Зашто су у журби ти наоко смирени Првосвештеници, којима смрт уграби годишње четрдесет хиљада душа више него што животодавац стигне да пошаље. Журе видећи да народ у Владици Артемију препознаде Доброг пастира, који добровољно полаже живот свој за своје стадо. Нико од људи од њега то није тражио, али јесте Бог коме се заветовао на верност. Повленски камен спотицања Владика Николај и ава Јустин ћелијски проговорише кроз свог земљака и ученика. Расап србског народа дође до судбинске тачке преокрета. Они који се уместо силе Божије уздају у људску силу, позивају је у помоћ да помере са свог пута заустављеног уживања онога који у решености да заустави расап народа Божијег заустави и њихово уживање. У добру је лако добар бити, ко што рече песник и Владика, па ма оно било из корена народног страдања, зато се чувари себичног уживања У име народа, побунише против Истине и то  до крви али не своје, него као и увек, оног који Истину сведочи и исповеда животом, и позваше државу, праведног судију, да пусти крв уместо њих који по закону не смеју да убију.

Стара прича, актуелна увек кад се зацари лаж и кад Бог пошаље Истину да је помери с престола. Плаше мечку са решетом, како то лепо рече наш народ. Подлегли људским страховима и застрашени примљени у службу света, немају решење за онога испуњеног страхом Божијим и зато се обраћају једином свом ауторитету, држави пред којом дрхте.

Шта би са Богом Првосвештеници, да није прилего да одмори, што рече Свети Илија, па зовете државу у помоћ. Тај Баал Молох, лажни бог Европске уније ни Језавељи не поможе ни њеним лажним пророцима, који се узалуд и шилима параше, па не може ни Вама. Ту је праведна држава, вољ Вам наша, вољ Вам светска, све му то дође једно исто. Ако у Вашу корист не пресуди домаћи суд, пресудиће међународни суд правде, Пилат Вас чека да поднесете тужбу. Владика Артемије не тражи помоћ у хоризонтали времана, његова је вертикала вечности, од које ви сиђосте и размилесте се по хоризонтали, мало да протегнете ноге. Он се узда у Бога Свемогућег и Светога Саву а Пилата препушта Вама. Зато је тако непомерљив, укорењен у вечности. Пшенично зрно које чека да Вашом руком падне у земљу и донесе многи слободарски род србском, СветоСавском народу. Он од Љуљака направи Витанију и то Вас уплаши да не дигне Лазара из гроба. Касно Бранковићи, Лазар србски већ скиде завоје са лица и устаде из вековног сна.

Грешни раб Христове Слободе

Рајица Марковић

Први редови србске одбране

Градоначелнику Крагујевца Верољубу Стевановићу

Поштовани Господине Градоначелниче!

Стесни се овај наш заједнички пут, од много званих мало одабраних, по ком Ви и ја идемо супротним смеровима, у тој мери да постаде немогуће да се мимоиђемо без сучељавања. Жао ми је што је тако, али шта је ту је, свако мора да ради свој посао. Најновији проблем са којим се ових дана суочавам везан је са оним Вашим некадашњим позивом на грађанску непослушност по питању плаћања утрошене електричне енергије. У време тог Вашег позива, веровао сам Вам свим срцем, не знајући још реч Божију која каже “Проклет Био ко се узда у човека” и том нездравом вером проистеклом из незнања, навукох на себе проклетство.

За првим проклетством дође и друго, за њим следеће, тако да им се данас ни броја не зна. Оставши без државног посла, посветих се Божијем раду, сведочењем Истине кроз поезију и прозу коју пишем. И тај Божији благослов изокрете се у проклетство које ме сурва до места последњег бедника у овом граду. И поред чињенице да се моја књига Разбојниково јеванђеље налази у Националној библиотеци Аустралије, као њен аутор ја од тога немам ништа. Моја породица живи од једног дечијег додатка 2000. динара, а хвала Богу има нас шесторо, од кад се најстарија ћерка удаде и пређе код мужа. Текстови које пишем налазе се на свим родољубивим и истинољубивим сајтовима у Србији. Моја два блога читана су у целом свету, чак се по неким земљама продају за 4,5 долара преузимањем превода са интернета, од чега наравно, ја ни ту немам никакве вајде.

Шта ћу кад је овај свет у коме живимо тако пројектован великим пројектантским маговима, архитектима последњег светског поретка. Све би се ово некако и поднело, да се овај пројекат не шири, али револуција тече даље, од сатане првог револуционара кроз његове послушне слуге све до наших дана. Тече и на дно потапа једне, на површину избацује друге пристале, де се поклоне пред ким не треба и да се улију у њене токове. Дођох и ја на ред да будем потопљен, да ми се због немаштине силом зверског базакоња обученог у јагњећу кожу закона одузме и оно што имам, баш по изокренутој речи Божијој, ко има даће му се а ко нема узеће му се и оно што има.

Овде на тренутак прекидам досадашњи ток излагања, морајући да се вратим на сам извор моје немаштине. После историјског освајања локалне власти коалиције заједно 1996-1997. године, ако се сећате? Ви сте ми нудили место неког шефа обезбеђења у Општини и телевизији Крагујевац. Али ја то нисам могао да прихватим из разлога мојих погледа на свет и живот. Мој лични животни став тврдо је постављен на темељу који је Христос Господ и који каже; “Чистима је све чисто” и ум и срце и душа и помисли и мисли и жеље и наде и свака лична амбиција, зато што они у овом животу живе као на стражи знајући да су сваког тренутка посматрани Свевидећим Оком Божијим. Како сам од Бога добио дар Духа Истине којим пишем и за који ћу морати на Страшном Суду да дам одговор да ли сам га умножио, или не дај Боже затрпао, нисам могао да се мешам у послове овога света. Друга половина горњег цитата гласи; “Нечистима је све нечисто” и ум и срце и душа и помисли и мисли и жеље и наде и свака лична амбиција, зато што они не верују да Бога има, или ако га има да Бог спава и да не види шта они раде. Њих покреће језуитска парола да циљ оправдава средство и не либе се да завуку руку у туђ џеп или двориште, немајући пред собом страха Божијег.

На жалост, Ви сте се у великој мери окружили овима из друге групе а како и не би, ако се има у виду да су државу Србију увек оснивали Свети и чисти а рушили и издавали они други. Тако некако ја Вам постадох сиромах, који није у стању да изврши законске обавезе које ми од Устава једино преосташе, пошто тако они пројектантски магови испројектоваше рушење Србије међусобном завадом два супротстављена табора, привилеговане мањине и обесправљене већине. По том, нехуманом пројекту ради и оно мало сатанско предузеће што ми се са двадесет прозора бечи на прадедину кућу стару сто година а коју безакоње обучено у јагњећу кожу закона намерачи се да ми отме. По истом том нехуманом пројекту и директор ваше странке златко Милић мења станове по Крагујевцу, иако је у Крагујевцу настањен тако рећи од јуче, и многи други којима не знам ни имена ни броја пошто немам времена да се бавим обелодањеним градским аферама, јер се определих за обелодањивање много већих истина, да ништа не би остало тајно, већ све постало јавно по речи Божијој. Дакле раскућивањем једних окућивање других, Вама подобних и светској масонској елити.

Поштовани Господине Градоначелниче, сведочим Вам пред Богом који никад не спава, да све институције, ове на дно потопљене, државе функционишу као зуби оног лава који прождире хришћане у арени у шта се данас свет претворио. Није то само са нашом државом већ са свим државама света које постеше несити лавови. Једна светска звер, нажалост, преко Вас и Вама сличних покретаних оним језуитским циљем, данас завлада светом, водећи тајни, необјављени рат против народа. Како је ова зверина жедна крви, иста ових дана руши муслиманске државе као куле од карата, убија их и залива сопственом крвљу. Та звер што из пакла излази доћи ће и на наша врата да и ово друштво убије и залије сопственом крвљу. Поштовани ово што Вам написах, да се само чистим срцем сагледати док је оном другом који извршава радове за рачун великог пројектанта, радова који се зову Тајна Безакоња све ово тајна. Тамо где је благо Ваше тамо је и срце Ваше.

Србија ко Србија за свеко време има човека на правом месту. То је данас Епископ Артемије, живи Светац, око кога Христос Господ сабира онај већи део зверски прождираног и ником потребног народног стада, да каже не, глобалистичкој звери . Иза Вас који сте данас на власти не видим никог, видим да ће Вас они за чији сте рачун нас ојадили ускоро препустити необузданом народном гневу, који из дана у дан расте и све више кипти. Као што видите црно нам се пише,  али радећи црно и на црно не може се ни дочекати бело. Поцрнесмо и више него што ђаво од нас захтеваше, црњи од црнога ђавола. Све ово почех Вам писати, да бих пред вашу савест изнео вест да ми је одлуком такозваног Вишег Суда у Крагујевцу одбијена жалба на против уставну пресуду којом ме је осудио судија предраг марковић, брат јелене триван и син, у време афере Индекс, хапшеног и преко ноћи пуштеног професора правног факултета у Крагујевцу. Као што видите привилеговани људождери, људождерске светске владе раде свој крвнички, издајнички посао. Једни позивају да се струја не плаћа и обећавају куле и градове кад дођу на власт, а други пресуђују безаконо не пристајући да оне прве позову на суд ни као сведоке. Игра три шибице на највишем нивоу на коју сам лаковерно насео. Занима ме шта на ово има да каже Ваша хришћанска савест. По овој људождерској пресуди, ја коме су ускраћена сва Богом дарована права од истих тих себичних људождера, издајника ,дужан сам да платим 112.029,73 динара са законско ХА! ХА! ХА! ЦИОНИСТИЧКОМ затезном каматом почев од 15.09.2005.године. Ова утрошена енергија односи се на период од 31.03.2004. до 02.09.2005. као  да плаћам и за ону већ поменуту мини фабрику на црно, којој Ваша власт тај незаконити рад омогућава.

Поштовани Господине, као што и сами видите овде се испуњавају пророчке речи Апостола Јуде; Тешко њима што пођоше Каиновим путем и у заблудуВалаамове плате падоше, и противљењем Корејевим изгибоше. Ти људи су љаге на вашим агапама, који се без зазора са вама часте, напасајући сами себе: безводни облаци које ветрови носе тамо амо, јесења јалова дрвета која су два пута умрла и из корена ишчупана: бесни морски валови који се пене својим срамотама: планете за које је сачувана најцрња вечна тама. А и за ове пророкова Енох, седми од Адама. Говорећи: “Гле, дође Господ са својим светим мириадама, да суди свима и да изобличи све безбожне за сва њихова безбожна дела која безбожно починише, и за све дрске речи које безбожни грешници изговорише против њега”. Ти људи су гунђала који се жале на судбину, који живе по својим пожудама, а уста њихова говоре охоле речи, који се диве појединим личностима ради добитка.

Дакле нисам хтео, мимо Бога, да Вам се дивим ради добитка и зато сам препуштен лавовима. Поштовани Господине Градоначелниче, хришћанство је живот исто као антихришћанство, не бере се смоква с трња, па ни хришћански живот са антихришћанских дела. Сила крштења спасава једино оног који се врлинским животом обуче у свадбено рухо. Многи позвани и крштени, неће бити одабрани и биће враћени са свадбе кад Женик који је пред вратима дође. Само чистим душама и добрим делима, ми оправдавамо име хришћанина које носимо. У име Господа Исуса Христа! Могу Вам слободно изјавити, у дому мога Оца има много станова и идем да вам приправим место а кад вам приправим узећу вас тамо где сам ја.

Цео овај људождерско, сатански систем који влада над народом Светих Симеона и Саве, отимањем мог, наслеђеног од предака и поделом међу собом, нити ми шта суштински битно може одузети нити додати, одузеће себи место у непропадљивом Царству Христовом, где лопов не краде и зато нема приступа, где нема блуда и зато ни блудник нема приступа, где нема лажи ни преваре, па зато ни лажовима ни преварантима тамо нема места. Каина и да не помињемо. Поштовани, примили сте плату овога света, и радите свој нечасни посао а ја свог Господара и плату очекујем са неба. Нисте Ви први који радите то што радите и Ваши славни претходници од почетка модерне Србије, којом се Ви често хвалишете, рушили су своју државу и народ, стварајући ционистичку државу Израел и остварујући личну, себичну материјалну корист. Искорењивање србског народа у коме Ви активно учествујете спроводи се систематски, педантно и стручно већ два века, а нарочито кроз први и други светски рат, од стране циониста који су распели Господа Исуса Христа. После првог светског рата Израел се враћа у земљу из које је Богом протеран, после другог светског рата ционисти званично добијају државу Израел а после трећег ционизам ће добити власт над целим светом. У име Србије предаћете је Ви и владајућа гарнитура којој припадају све странке у Србији, такозване владајуће и такозване опозиционе.

Сведочим Вам ово јер ми то налаже хришћаћска дужност, да сутра немате изговора, да нисте знали шта сте за ових четрнаест година урадили мени и свом народу, грабећи личну корист, већ да стекнете људску свест колико сте зала нанели, и да Вас једног дана савест запече и приупита шта то учинисте. За сад код Вас је и нож и погача, што би рекао Ваш пријатељ Јован шумадијски па чините шта Вам је воља, а докле Бог Свети једини зна.  Док сте ту где јесте захтевам од Вас да се у што краћем року изјасните по питању прогона који се нада мном врши путем ове безаконе пресуде коју Вам достављам у копији као доказ. У случају да игноришете мој захтев, бићу принуђен да садржај овог писма објавим на сајтовима на којима објављујем своје радове

Поздрављам Вас чистим хришћанским срцем!

Грешни раб Христове слободе Рајица Марковић

Слобода или Смрт!

Православље или Смрт!

Светосавље или Смрт!

Амин. Дођи Исусе!

Ово је моје аутентично писмо градоначелнику Крагујевца Верољубу Стевановићу, предато 07.03.2011. Ово је први ред србске одбране пред антихришћанским глобалистичким разарањем Србије. Србија се не брани у парламенту за велику и масну плату и дневнице, где би да је бране Двери српске. Србија се брани доследним, бескомпромисним људским и хришћанским ставом у свакодневној животној борби на страни доброг Бога. Добар хришћански рат за Царство небеско, наша је дужност пред Богом и нашим Светим прецима. Изолован, под економском блокадом спровођеном нада мном и мојом породицом од стране молохових слугерања који у Србији глуме власт, борим се за веру Православну и људску Слободу. Истина је у Србији под тортуром економске блокаде док се лаж богати ничим заслуженим привилегијама. Правда је у Србији под економском блокадом док неправда коло води. Даће Бог да је време лажи и преваре испунило свој рок и да ће Истина свакога дана ослобађати све више Срба за одбрану сопства и Србства.

СРБИНЕ БРАТЕ! МУШКИ СТОЈ! С ТОБОМ ЈЕ БОГ!

Србине Брате! Два века те није у целости, пројављујеш се тек у назнакама, по прикрајцима и засенцима. Од како те обезглавише у Радовањском лугу обезглављен спаваш на сунчаном Опленцу док ти скалп тамнује у Стамболу. Обезглављеним телом месечариш кроз тамну балканску ноћ док ти се туђинске главе докотрљавају на рамена. Богу хвала, што кроз два века трпљења Голготе и расапа отплати дуг кумоубиства док те водаше и заводише туђинске главе што се с коца и конопца из црнога света лажљивим кречом креченог у бело докотраљваше на место Вожда србског. Удруживаше се против тебе Србине Брате! И Пилат и Ирод са Мухамедом, Дарвин и Стаљин  са Черчилом, налазише Каина и Јуду најмише их да те воде у недођију. Ствараше ти државе у прогонству, под принудом, на туђим територијама, под кишом олова и бајонета. Зидаше ти фабрике смрти поткрадајући ти живот у слободи.Сејаше те и вејаше од немила до недрага расипаше немилице по јамама на камама, вадише ти очи и бубреге, чупаше ти душу и срце у грудима   Христа ради којим дишеш, сто за једног убијаше силом смрти процењене  покошене као жито у небо те гвожђем жњаху.

Лажима те везиваше, издајама окиваше, расипаше завадама. Брат на брата јуришаше, вук на вука уједаше по лисичјем Иродовом убиственом црном плану. Пилат руке умиваше док те на Крст закиваше и на Јалти и на Крфу. Богу хвала што те има под Божијим Небесима под престолом Бога жива, да завапиш, докле Боже? Пробуди се! Србине Брате! Из сени смрти којом те засенише опсенари разбраћени и туђински погоспођени. Земљу ти под ногама крчме, гробове предачке преоравају, деци ти краду и данас и сутра. Мурата изводе из гроба да те на његово место сахране. Звона ти звоне Србине Брате! Буди се из вековног сна да опет будеш прича и чудо свим неверним Томама и Томасима, јер то ти је судбина од Бога предана. Пробуди се за знак и чудо и живи доказ да је с тобом Бог. Дође време да изађеш из прикрајка и да кажеш реч Божију која пече да се каже.

Србине Брате! Ако је Бог за нас ко ће против нас, ниси ваљда заборавио учење јединог србског учитеља. Васкрсења не бива без смрти ни Хришћанства без страдалног Крста. Удостој се својих Светих предака па стопама ђакона Авакума понеси свој Крст. Не дај злу да те силом кнеза овог века застраши и удаљи од Крста. Знам да ти није лако Србине Брате! Твоја некад рајска земља постаде страшно место људског постојања. Загади се ваздух адским отровима палога света па тај отров и тебе омами. Тамо где се миомир тамјана у небо уздизао данас заудара сумпором, тамо где Анђелски хорови објављиваху Богомладенца данас демонски легиони терају те с Његовог Пута Истине и Живота.

Подјармљена памет интелигената громује  у најамној служби кнеза овог тренутка таме који се никад не мења ако се изузме повремена промена шминке. Богоборни јахачи који зајахују Србију кроз векове никако се не би одржали у седлу да не најме најамнике наопаке памети. Мекушни салонски паметњаковићи који своје идеје бране светском силом или кукавичким бегом, кад тих заштитника праведних световњака нема, увек су били сервилни измећари сваком насртљивцу. Снага ума стечена гомилама књига јалова је духом и несрчана да своје ставове собом и одбрани.

Иза штита безбожног система ова војска, за целовиту истину сапетих језика, на миг безбожне звери одмотава склупчане језичине и кидише у показаном правцу.

Њихов лавеж буди уснуло стадо и устрашено га тера пред собом. Покретани духом лажи и промаје ови громовници на батерије одрађују најамнички посао не осврћући се на последице.

Србине Брате! Свака сила за време бива само Божја за век и векова. И ова сила мудраца цртаних школском кредом испуниће свој зверски рок.  Не бој се и не дај се Србине Брате! Долази ново време истином обасјаних соларних Срба одлучних да своје светле идеје бране и одбране собом. Помичу се сатанске мерице немоћне пред овим светилима што пламсају лучом богољубља и човекољубља.

Окрени се око себе, погледај Србине Брате! Чувари балканског мрака чешкају се по глави затечени у чуду. По ко зна који пут у светској и србској страдалној историји подиже Бог луде да посрами мудре. Омудраше па се изјаловише од премногог лоја којим их кнез овога света подмазиваше. А зна се, кад мудраци од света полуде и омркну у светском лудилу, позива Бог луде да засветле у народној тамници. Ако се као и у свему изузму часни изузеци изгнани у прикрајке и засенке, мудраци овог света су производ неједнаког устројства људских животних сила. Све што раде, раде кад му време није, у младости играју улогу мудрих стараца а у старости заводљивих младића. У раној младости растројени и никад више усклађених животних сила ови вечити статисти и глумци јевтином глумом заводе себе и другог. Њихова је памет, памет кртице удобно заваљене у топлим недрима земље где и своје идеје добијају од ноја који повремено загњури главу да им саопшти куда ће даље. У име народа,  за свој себични рачун ови мудраци троше народ у бесцење. Народ уме може и мора да трпи, док њима меканима памучнима више треба. Царство лажи и привида владало би у недоглед да не дође истина од Бога да помери лаж.  Одозго од светлости кроз праведну лудост спуштају се зраци заборављене истине у име Бога и ближњег.

Бог и народ састваљени уједно очас преврну свилени душек по ком се до поднева праћакају ове кртице жигосаних савести, нахрањене из руке звери.одморне и орне да залају на миг звери.

Житејско море испуњено је најразличитијим пловилима од којих многа плутају разапетих једра молећи светски ветар да их возика и љуљушка на површини и не потопи. Много је орахових љушчица које ветар таласима мрви и баца у дубину. Један је који наређује ветру и мору да се утиша и смири. Најмање је оних моћних прекоокеанских пловила у којима се могу сместити хиљаде и хиљаде душа,  на чијој крми миром праведника спава онај што наређује ветру и мору. Једино та вансеријска пловила своје путнике знају сачувати на сигурном од почетка до краја пута, од рођења до Васкрсења у очинској сигурности. Како рече наш Божијим Духом освештани песник и владика Његош: “Из грмена великога лафу изаћ трудно није; У великим народима генију се гњездо вије” Колико и колико прекоокеанских путничких бродова подари хришћанска, православна, светосавска Србија путницима у времену, да их на сигурном превозе кроз бесне буре житејскога мора. Од Светога Саве гиганта своје врсте мећу људима, прекоокеанског пловила у чију се пространу душу  могоше сместити хиљаде и хиљаде путника, а који сам беше несместив ни у времену ни у  многољудној војсци времена, рађају се Срби изнад временом успостављеног стандарда. Шта рећи о Србима научницима који задужише свет својим научним проналасцима, о Србима православним богословима, Николају и Јустину који исијаваше заветним сјајем свем православном хришћанском свету. У које време сместити величине које вишеструко премашише време, кад су векови тесни да ове великане сместе без остатка. Шта рећи о нашем великом старом и моћном језику који се у сваком покушају превођења на било који други језик прелива богатством својих израза и коме је свака друга језичка норма тесна због пунине суштинских описа правилног сагледавања, света и појава, простора и времена. Богонадахнутост нашег народа исијава из сваке умне и духовне делатности свих народних делатника. Љубав према Богу и ближњем била је свети извор животворне воде с кога су напојени ови аутентични Срби Божијим даровима служили свом народу и свим народима света. Србска саборност била је и биће освештани основ србског дружељубља и гостопримљивости. Друштвеност људи из народа препопозната је и вреднована од стране аутентичних људи свога времена Арчибалда Рајса и других. Србин је добронамеран по природи и по менталитету и зато га данас као и увек његови непријатељи гурају под утицај злих намера. Буди оно што јеси основно је правило истинског живота. Не пожели ништа што је туђе, не кити се туђим перјем, боље врабац у руци него голуб на грани, народна мудрост глас премудрости Божије вековима је усмеравала србски народ на онај пут што небу узводи, на пут бића. Данас се углавном намеће живот пролазним уживањима смртног тела оним путем што заводи.

Дела су сведоци Бога у нашем народном стваралаштву. Све урађено у славу Бога и човека мироточи благодаћу Духа светога. Све ове изузетности Срба већих од времена дело су благодатног Божијег Царства а не мудрости овога света. Сваки од ових великих људи које нам подари Бог није се устручавао да каже ја сам прах и пепео али благодаћу Божијом јесам то сам што јесам, Богу слава и хвала. Није било међу њима гордости тако уочљиве код величина светом надувених, напротив од скромности и непосредности  била је избрушена круна која их је украшавала. У име Исусово светила света светлела су и сведочила о оном предстојећем оностраном Царству изнад света и времена. Мудрост која силази одозго не дела за пролазну људску славу, све што ради ради у славу Божију и зато не зна за себично величање и завидљивост а њен плод је љубав у Духу Светом. Мудрост од овога света  горда себична и лукаво употребљена у борби свих против свих, претварала је и претвара живот на земљи у немилосрдну утакмицу у којој се не бирају средства постигнућа себичних резултата. Мудрост од Бога извире из љубави једног који претрпе смрт за све и подари свима силу Васкрсења, зато је та мудрост свепомирљива и свепраштајућа жртвена и несебична. Љубав нас обузима кад помислимо да један умре за све, и сами тада осетимо позив и дужност да се жртвујемо за свог ближњег. Крст је судбина нашег народа или га добровољно носимо или нас судбина затече изненађене. Стражите јер не знате час у који ће доћи господар душа ваших, Господ ваш.

Богу Хвала! Србине Брате! Свако има својих пет минута  и ево и пред тобом историјска шанса од Бога дана да се сабереш и повратиш себи и својим светим коренима.

Да будемо једно тело и једна душа у Господу Христу Исусу, да једним Духом дишемо, Добрим Пастиром вођени а не најамницима завођени и светским касапима продавани. Да будемо Срби у Србији а не плева на ветру света, да нас вечни Бог сабира и ђаво више не решета. За Крст часни и Слободу и кроз ватру и кроз воду за Истину и Лепоту на ломачу и Голготу до победе. То је Пут наш Крстоносни стрдалнички богоносни, кроз векове ко кроз трње, лудост света Божија сила. Неком црни, неком бели с Карађорђем и Лазаром, ком опанци ком обојци.

Бог се не да злим кушати и сваки насртај кушача окренуће на корист искушаванога пошто и сам претрпе искушења за нас који се искушавамо.

Свети Никалоје србски! Оче наш духовни и Светих анђела брате. За живота удостојио се јеси анђелских висина умом срцем и душом. Силнином речи живога Бога свега себе очистио јеси од старога Адама и примио Христа, ново вино у мехове нове. Твоје нетрулежно тело данас нам сија у Лелићу док нас духовним телом заступаш пред престолом Оца Небеског. Ти си Свети рекао речима силнога Бога да је истина увек иста силна и моћна и да се лаж, не могући се клети собом нестварном, заклиње истином. И ево данас многи се заклињу тобом. Како они који твојим стопама ходе, тако и они који твој пут руше. Свети Апостол Павле каже није Јудејац онај који је обрезан а закон не врши, него је Јудејац онај који закон врши. Није дакле заветник онај који завет не испуњава, него ће се у заветника урачунати онај који завет испуњава па ма био и незаветован. Камење ће проговорити ако ови ућуте. Ућуташе данас многи заветовани на сведочење и исповедање вере. Многи заветовани на сиромаштво, завет сиромаштва оставише народу док се они ваљају у раскоши. Заветовани на умирање свету, уживају у светским сластима док народ умире бројем од четрдесет хиљада годишње. Распети за свет сиђоше с крста да се још мало проведу у свету а уместо себе распеше србски народ. Народ твој Крстострадални још до јуче немаше коме да се обрати, нико га не чује нико га не види сви имају преча посла. Владари овога света пренесоше вирус властољубља и у србску Цркву која од Срба императивно захтева послушност роба. А Господ нас ослободи за слободу.

Светитељу народа србског и тебе су гонили, они који пожелеше да владају уместо да служе, зато што си народ волео изнад себе самог. И данас гоне сваког народног заступника.  Свети угодниче Божији молим ти се и поклоним, умоли Бога Оца да загрми над љуљачком пустињом, да расејана деца србска познају Богом им даног оца, Епископа Артемија, који не посвети љубав свету и ономе што је на свету, који на себе преузе Крст од све своје с Крста сишле браће да заустави расап свог, Богољубивог народа србског. Умоли Свети, Оца Небског да објави свом изабраном народу србском једино сигурно пловило преко житејског узбурканог мора. Да не дозволи себичним љушчицама ораховим да заведу и одабране на пут свејеретичког, погибељног папизма.

Србине Брате! Од Господа Бога добисмо на одговорност, да му за све поднесемо рачун и умножено вратимо. Даде нам и Цркву и Државу даде нам мир и слободу. Својим безгрешним зачећем кроз пресвету Дјеву, Он предвечни Бог, прође кроз људски заметак да би нас уздигао у земетке Божије, и  даде нам себе да његовим умом живимо и у његово Силно име побеђујемо сваког непријатеља. Ми смо дакле једино њему дужни. Да живимо у Истини, да Он у нама узраста и победи све непријетеље људске и смрт као последњег. Устани Србине Брате!  Стани на Свету стражу, буди свој на своме,  без одступања а Господ ће се борити за твоју правду и истину коју ти је подарио.

Преосвећени Владико Ваш благослов просим!!!

Грешни раб Христове Слободе

Рајица Марковић.

Све за Христа, Христа ни за шта !

Ми који смо остали нерасрбљени Срби, који смо крштени у име Оца, Сина и Светога Духа у Христову смрт и Васкрсење и све вредности овога света превредновали у другоразредне садржаје пролазног биолошког живота. У складу са захтевом који време изнесе пред нас дужни смо да једнодушно поручимо Преосвећеном Епископу Артемију: Пастиру Добри, наш живот и све наше наде још нашим мудрим прецима пресељене су са земље на небо одакле и Спаситеља, Господа Исуса Христа очекујемо. У свету живимо али нисмо од света, светску власт и светске законе поштујемо, али на првом месту закон Божији који је љубав изнад свих земаљских закона. Он каже поштуј Оца свога и Мајку да би ти живот био дуг и срећан. Наш Отац је Бог, Отац, наша мајка Црква Божија, у великом и вечном, и наши биолошки родитељи у нашем личном, пордичном животу. Дужни да наше и биолошко и Духовно очинство и материнство бранимо својим пролазним биолошким животима, стајемо уз Тебе свим срцем, душом и умом и свом снагом својом у одбрану светиња, Цркве, Државе и Душе. Због наше охристовљене свести да нисмо једино биолошки егземплари, већ да смо и бесмртна Духовна деца Божија, гинули смо од Светога Кнеза Лазара, преко бесмртника Ђакона Авакума, хаџи Ђере и Рувима, бесмртнога Вожда Карађорђа до бесмртног мајора Гавриловића и Драже Михаиловића, и многих,још знаних и незнаних јунака и витезова Крста Часног и Слободе Златне, не допуштајући туђину  да нас пороби. Дубоко уверени животним сведочанствима генерација својих бесмртних предака да смо ропства света ослобођени Христовом истином, ми данас као оковани вуци трпимо ово еконосмско ропство. Преосвећени Владико Србији глава треба она одсечена у радовањском лугу, иначе ће нас ови што дебелим месом живе и делају пећи у тигањима као што су Макавеје. Ми деца Божија у овом злоподобном свету, најмањи апостоли Христове истине, мали прозорљивци и распети царевислуге на земљи, славног Цара на Небу. Све људе волимо као браћу али знамо који је брат хришћанин а који Каин. Каина не мрзимо, напротив жалимо га и дали би смо све да се и он спасе и врати спасоносној истини, али немамо права да икоме намећемо своју вољу поштујући свачију слободу. Такође не дозвољавамо да је нама неко други намеће, пошто је спасење одлука слободне људске воље. Сви ми кроз тајну крштења примисмо исте Божије дарове. Хришћани у свету позвани на праведан живот у Духу истине, са задатком да се рађамо и множимо, да обрађујемо своје њиве и Богу се молимо за све људе и власти. Ту су и друга наша браћа, ревноснији хришћани који се заветоваше на уски пут свештенства и још ужи монаштва..

Дакле Бог и Отац, Мајка Црква и хришћанско православно братсво. Он Отац, Она Мајка, и ми деца. Никога не земљи не зовемо оцем сем кроз Оца Небеског удостојених те части. Очинство је за Србе љубав  која се благодатном силом у нама буди кроз поштовање и протеже се искључиво на  Духовна чеда и оце, и никад се не намеће силом. Наметљиви папски ауторитет који тражи покоравање папи стран је нашој духовности. За нас Православне Србе папизам је увек био непријатељ који никад није презао да нам се и најгорим непријатељским делима наметне за лицемерног пријатеља господара. Није ни чудо ако се уз помоћ Духа Светога одмота какво је истинско папистичко Зверују. Папизам је на првом месту Оцеубиство зарад отимања круне земаљског царства.

На другом месту он је инцест папе са заблуделом мајком црквом ради проглашења папе папом, а на трећем братоубиство и због свега или пре свега отпадништво од Светога Духа и благодати Божије. Бог је постао човек да подигне палу људску природу својим благодатним божанским силама. Човек иако боголик и саздан од Божијег материјала не може да испуни пунину Божију због своје грехом рањене природе. Господ Исус Христос једини је био савршени и Бог и човек и другог савршеног нема, нити га може бити. У сваком човеку постоји нека људска слабост дакле грешка и непогрешивих нема. Папа се саплео о Угаони Камен пожелевши првенаштво и стропоштао се у поглавара земаљског. Господ Исус Христос каже “Ономе који побеђује даћу да седне са мном на мој престо, као што и ја победих и седох са мојим Оцем на његов престо”. Ко има ухо нека чује шта Дух говори црквама. “Моје царство није од овога света”, дакле престо на који безгрешни Син Божији и једини савршени човек седи поред свога Оца Небеског није Рим него небески Јерусалим. Шта онда хоће папа, чију децу то, он тражи, Ми Срби већ имамо Оца Небеског и очеве земаљске, биолошке, а очух у српском народу долази тек кад отац умре или се мајка разведе, а то са мајком нашом Црквом и са Оцем Нашим Богом није случај. Шта, дакле, да поручимо том римском, са грешком, папи, шта друго него заобиђи нас силниче земаљски и иди својим путем. Не дирамо те и не дирај нас, Христови смо ти ми и Савини, Небески не земаљски, ни мртве нас, не могу, ни да поробе, ни да убију зато нас убијају по више пута, али и поред свега тога ми живимо и то вечно у Господу Христу Исусу који нам даје моћ и живот вечни. Преосвећени Владико Богоносни! нека Бог да, да се око Духа који Собом проносиш Србијом обавије она витешка победничка мишица, устрашена једино од Бога и одлучно каже Не овом гмизавом походу политике енциклике.

Грешни раб Христове Слободе

Рајица Марковић.

Пастири

Успешност пастира не огледа се у високозвучним речима него у простим делима.  Пастирско дело је пастиру поверено стадо.

Ако се стадо умножава, ако се овце гоје, ако нема болесних и залуталих пастир је добар. Стадо је дакле живи сведок пастира.

Сви смо ми пастири. Пастири својих душа, пастири помисли које нам немирне истрчавају из срца и као распршено стадо лутају по пашњаку ума. Треба их одвојити црне од белих, овце од коза, овнове од јараца. Треба их водити на пашу Божију, враћати залутале, лечити болне, бдети над њима даноноћно. Чувати их од вука старог лопова који их са својим чопором усамљене, залутале и уморене лови. Затим треба бити добри пастир својој породици, жени и деци. Треба их упутити на Пут Истине и Живота у пребогатом избору неоном окупаних булевара који се завршавају сумраком ума срца и душе.

На крају долази стадо народа Божијег где сви требају бити сити и напити, пронађени и намирени ушушкани и сачувани добрим пастиром.

У каквом је стању данас наше народно стадо и шта тај живи сведок може да посведочи о својим пастирима.

Пошто нисам овлашћен да говорим у туђе име, нико ми не може ставити руку на уста да не говорим у своје име и зато ћу покушати да то учиним.

Дужност ми је да на почетку представим себе. За два месеца напунићу педест три године дакле зрео човек. Ко сам нико, шта сам ништа. Пријатељ Божији, самим тим непријатељ света због истине коју не могу да прећутим.

Шта је истина питаше Пилат Онога који је Истина.

Истина је Господ Исус Христос, истина потврђена кроз дела, љубав која дела. Делатно волети ту љубав која дела Њега Бога Живога не можемо без Њега. Кога је предодредио, њега је позвао, кога је позвао њега је и оправдао, кога је оправдао њега је и прославио. Дакле није до онога који хоће него до Њега који позива, оправдава и прославља.

Мучен непријатељем људског рода постао сам пријатељ Божији. Многим мукама и невољама гоњен од рођења до данашњег дана, без најдражих у детињству, без материјалног ослонца у материјализованом свету, без могућности и жеље да подмитим пријатеље, без саговорника,сам, шта сам могао него да најдраже, срећу, пријатеља и саговорника потражим у Богу. Вером се окренух Творцу времена и простора и свега што из њега створеном материјом живи и његовим Духом дише. У Богу се смири душо моја у свом Творцу и избавитељу. Мир Божији изнад сваког ума отвара ми двери простора и времена. Духом рађам речи да искажем мисли као рајско воће сазреле из осећања.

Речи Божија, Оче мој, брате мој, сестро моја, друже мој, пријатељу мој и све моје  речи су којима сам се, и којима се, обраћам Богу. Реч Божија ми каже никада те нећу оставити нити заборавити. Храним  душу речима Бога Живога, појим душу Животворном водом, да их вратим дародавцу као земаљски плод.

У Божијој љубави налазим утеху за све невоље које су ме притискале и притискају.

Господ је пастир мој и ништа ми неће недостајати речи су којима себе и своју породицу коју ми даде Бог годинама храним и браним. Другог пастира нисам имао нити ми је који други пастир шта додао нити одузео. Господ је Пастир мој код кога се скријем од сваке невоље. Тврђава у којој сам безбедан од насртаја сваког непријатеља. Мој друг и пријатељ у самоћи моје трпљење у невољи. Једини Господар мога ума срца и душе је Господ Исус Христос.

Сви смо ми једно у Богу док не посатанемо два, три или више. Ако смо једно све нам је заједничко. Ако смо два све нам треба поделити. Ако смо три биће и рата двоје против трећег .Ово је раздељивање по небогу а по Богу зна се трострука врпца теже се кида. Где ли смо тренутно у Богу или небогу?

Пролазим градом, неки људи ваде хлеб из контејнера. Пастир један прође џипом и не види те људе које ја видим. Ти људи су његове изгубљене овце за које одговара пред Богом. Присећам се свештеника и левита из приче о милостивом Самарјанину. Безбрижан као птица небеска храним се мрвицама у светској пустињи и не радим ништа. Нерад је данас неприпадње мутним светским токовима. Песмом ћу те хвалити Господе, постаде нерад од кад директор службе запошљавања на глобалном нивоу постаде ђаво. Хришћански парадокс у свету који сав у злу лежи као угојена свиња у каљузи. Пре месец дана био сам да оверим картон у служби за запошљавање док се моје књиге читају у библиотеци. Незапослен, један сам од оних  који омогућавају запосленима у библиотеци да примају плату, и онима који се одмарају од посла да прочитају похвалу Богу. Нисам члан ни једног књижевног клуба, ни удружења ,не желим ни да то постанем. Слобода Духа пише а удружења ограничавају слободу. Ово што сам написао дар је Божији, није плод чланства  ни једног удружења па зашто бих тај дар од Бога легализовао тек у оквиру неког удружења. Можда некоме делујем као човек који делује изван оквира. Тако делује неупућенима који нису сазнали да је једини Божији оквир слобода. Слобода од себе и од других, Слобода од греха и смрти, Слобода од свих светских оквира. Свест да свако од нас ма где ишао нема где изван Бога ослободила ме је страхова из детињства. Као дете од четири, пет година имао сам страшан осећај ухваћености у клопку из које нема излаза. Клопка се звала  пролазност  времана и смрт. Ма шта у животу радили, чиме се бавили, радовали, волели  једнога дана постаће прошлост. Тако сам размишљао као дете а кад сам одрастао престао сам с детињаријама. Данас знам да је Бог створио видљиви и невидљиви свет и то видљиви из невидљивог. Знам да је створио земљу из своје невидљиве утробе да је извајао човека из земље коју је створио из себе невидљивог и да му је удахнуо свој Дух животни. Од Бога смо створени да у Богу живимо у времену за вечност за вечни живот а не смрт. Држава смрти је дело ђаволово, тог злог пастира и  каквог ли парадокса, нашим рађањем за многе од нас почиње и умирање оног бесмртног у нама да бисмо се такмичили са другим смртницима у сујетним стварима овога света. Већи од времена и простора поробисмо себе временом и простором уместо Слугу Слободе и вечног живота претворени у робове света и слуге смрти.

Пустињске мисли

Смиреност за људско око није исто што и смирење пред Богом. Људско око гледа спољњег човека а Божије унутарњег скривеног човека срца. У добру је лако добар бити и смирен кад те чува сатанска физичка сила. Зарати против ње па ће ти се лажно смирење истопити као лањски снег. Надри светитељи насмехнутим лицима купују људску наклоност преко физичког вида чашом спољашњом како рече Господ. А унутра грабеж и злоба, мртвац сакривен окреченим гробом. Смирење је нешто сасвим друго од тога што нам лажни светитељи у виду магле продају. Смирење је истрајно трпљење удараца које нам непријатељ задаје у непрекидном рату са њим. Смирење није пакт са ђаволом него бескомпромисни рат против њега, а сваки рат оставља ожиљке на ратницима који га воде. Господ Исус Христос је дошао да донесе мир људима који су по Божијој вољи а од порода аспидиног захтева покајање или им објављује добар рат. Нико не може служити два господара Бога и мамона, мада се неки заваравају  да су их помирили у себи. Смиреност дата мамоном није исто што и смиреност дата Богом. Мамон даје на видљиви начин Бог на невидљив. Смирење је ослобађање од света који се ваља у каљузи. Тај свет је данас у власти мамона који господари многобројним људским душама. Пријатељство са светом непријатељство је са Богом и сад и увек и у векове векова амин. Напад је најбоља одбрана каже наш народ а лаж је за то најпогодније оружје за онога ко је окренуо леђа Богу а лице свету. Светост је победа над светом коју Бог даје искреним врлинским људима а гадост је победа над Богом коју гад пузећи даје неискреним греху проданим људима. Ови напредују варајући и варајући се, никад не улазе на врата него тајно за њих спремљеним пречицама. Путем неправде буном Корејевом  у заблуду Валамову до неправедне плате Каионове.

Горко и слатко две супротне покретачке силе индивидуалног и општег небоземног живота. Нема сласти земље без горчине неба. Задовољства видљивог света изазивачи су туге невидљивог света. Сласти се отимају и плаћају. Ништа нама не припада па ни сласт, ни ми нисмо своји него сви у једном. "Чаша жучи иште чашу меда смијешане најлакше се пију ". Његошеве речи многи одбацише и зграбише чашу меда. Нема сласти мени без горчине теби, зато Народ и каже док се једном не смркне другом се не сване. Народ наш то је сви у једном у малом ,у великом то је људски род. Мој универзитет болова научи ме о варљивости сласти. Тако до сад искуствено сазнадох да су сузе крајња тачка смеха, а горчина сласти. Богу хвала што ово научих пре него ми смех постаде друга природа.

Једино смирење у Богу има моћ да ослобађа болова и њима предходеће сласти. Живот је с наше стране ничим заслужена срећна или несрећна околност. Судбина те части ил ускрати и тако ти је како је. Судбину једино крађом можеш изменити у овом временском и земаљском а Бог каже не кради. А опет кад се загледаш у земни живот мало дубљим погледом, шта је он него крађа. Мислим на овај модеран живот, на модерну крађу без оптужнице и оптуженог. У туђем тањиру лепше парче у туђој кући лепша жена. Помисли заносе и харају, воде у злочин. Ех да ми је да сам на твом месту, ко још од неког свог није чуо ове речи. Сви би туђе, туђу судбину, туђе место а кад присвоје нешто туђе, није то, то и опет иста глад за туђим. Најсавршенији вид крађе политичка крађа. Крађа над крађама, легализована, заштићена ако се изузму часни изузеци за које још нисам чуо. Она се извршава нескладом речи и дела дакле дволичним лицемрјем.

Политичари нека врста перјара који своје гушчије стадо неосетно чупају и од његовог перја праве себи меке душеке за доживотно, себично уживање. Магла је основни предуслов да овај перјарски посао не унесе немир у редове гушчијег јата. Гушчију жеђ за гакањем ваља напојити замагљујућом водицом која повећава дејство магле. Онда гуске задовољно гачу све уздуж и попреко, кроз маглу, и лево и десно и напред и назад. Виделац у магли незахвалан посао непотребног слуге. Нити га хоће гуске нити перјари. Гуске гачу, перјари их чупају, виделац ником потребан, шапуће за себе и неко невидљиво уво.