ЗАБРАНА БОГОЉУБИВИХ РОДОЉУБА

У војно пораженој и окупираној Србији изборима можемо једино једну марионету заменити другом и ништа више од тога. Некима ово није јасно, док се неки други претварају да им није јасно и свесно издају истину опредељујући се за лаж. Најача војно индустријска сила на свету, сила светске глобалистичке владе предвођена САД-ом пројектује и диктира све потезе наше марионетске власти. Нас Србе као и остатак народа света мељу кроз глобалистички процес разбијања националних индустријских држава. Претварају нас у обезличену масу разједињених и располућених атома које само магнет краткотрајне материјалне користи може на кратко ујединити. Духовно и морално опустошени, осиромашени и издани, претворени у јефтину радну снагу чекамо ко ће нам уделити милостињу у виду било каквог посла. То увелико користе политичке партије купујући глас људске слободне воље за узврат обезбеђујући такве извесношћу радног места. Овим начином неприметно се нестаје у партијским телима која сва до једног служе интересима оних који нас поразише и окупираше.

Тврда пророчка реч Божијег Апостола Павла обистињује се ових дана у свој својој тежини. ''Сви који хоће да живе праведно у Христу Исусу биће гоњени а зли људи и варалице напредоваће на горе, варајући и варајући се.'' Док предизборна обећања, дата духом лажи, пљуште са свих страна ''Уставни Суд'' разматра могућност забране родољубивих и богољубивих покрета Срба ''НАШИ'', ''1389'' и ''ОБРАЗ'' и то под исконструисаном оптужбом противуставног деловања. Оптужба можда не би била трапаво исконструисана да се ови покрети православних Срба оптужују за подривање устава Евроропске Уније у коју нас одрођени узурпатори власти угоне узурпираном и против свог народа окренутом државном силом. Као и већина свесних појединаца, ови народни покрети не пристају добровољно на улогу, роба и  репе без корена коју Евроропска Унија нуди Србији у замену за краткотрајно уживање греха истих оних политичара који, од града до града, деле народу лажна обећања. На страну што се на њихова лажна обећања ниједна истина не може залепити, али они на истину и не рачунају,  рачунајући на оне који су свесно изабрали лаж а који су се нашли на њиховом платном списку. Истина још није бачена на колена старим трговачким махинацијама и још није сатерана у тамнице, што не значи да се и то неће десити у овој Евроропској хајдучко-трговачкој пећини слепих мишева.

''Врли чувари Устава'' имали су сијасет прилика да покажу своју ревност у очувању уставности али их пропустише. Косово и Метохија противуставним, шибицарским триковима постаде део туђе, измишљене државе а ''Уставни Суд'' се и не огласи. Председници државе арчише се противуставно и на местима председника странака а чувари уставности се и тим поводом не огласише. Многим политички неангажованим Србима, како на Косову и Метохији, тако и у остатку Србије, укидају се основна Уставна права и нико се од ревносних због тога не огласи. У мају се најављује почетак озакоњене отимачине приватне имовине неподобних непартијаца који због партијске неуподобљености нису заслужили право на рад које је у овој земљи постало искључиво право привилегованих чланова партија. Партијска отимачина ће под окриљем закона и Устава имовину непартијаца поделити својим привилегованим партијским телима а ''Уставни Суд'' ћути.

Изгледа да по питању кршења Устава ствари стоје отприлике овако. Устав постоји да крши оне доле и да га крше они горе. Шта је противно Уставу ако ја хоћу да будем оно што јесам и противим се томе да постанем нешто што нисам а што ми може донети пролазну материјалну корист. Шта је противуставно у томе што сам се родио као православни Србин и што такав хоћу и да останем. Устав као највиши правни акт наше земље сам по себи није зло, напротив, али у процесу спровођења слова Устава у дело Устав се претвара у мртво слово на папиру. У том процесу умртвљавања слова Устава никад још није учествовао ни један од оптужених покрета али су зато учествовале владајуће партије и ''Уставни Суд'' који их никад не оптужи за рушење уставности. Оваквим политичким процесима наложеним одозго''Уставни суд''  се претвара у непријатеља Закона Божије Слободе и забрањује оне који глас своје савести нису продали владајућој партији која се зове и власт и опозиција.

Хоћемо ли се покорити лажи и сили која Бога не моли или ћемо остати верни Божијој Правди, Истини и Сили зависи од сваког од нас појединачно. Хоћемо ли се продати папирнатим новчаницама и злату пропадљивом, или ћемо остати следбеници непропадљиве Вере Васкрслог Господа Исуса Христа и обећање вечног непропадљивог Царства зависи само од нас.

Нама који смо изабрали Цара Христа, нисмо продали своју Богом даровану слободу политичким партијама и никоме не дугујемо глас, на предстојећој изборној фарси, остаје једино бојкот.

Marko Jankovic - 1973 (James Blunt) live.wmv

Људско позвање на земљи је надилажење себе овековечењем благодатног дара Божијег који нам је од Бога дат. Убеђен сам да је мој млади пријатељ Марко Јанковић из Ужица својим раскошним гласом овековечио себе а нама који га слушамо подарио ону лепоту која ће, по речима великог православног пророка Достојевског, спасити свет. Зато користим прилику да благодатни спој његовог раскошног гласа и емоције чисте, неспутане слободе од свег срца препоручим свим својим пријатељима.

НИ ЛЕВО НИ ДЕСНО

Из распрслог националног организма излећу атомизоване јединке у потрази за бољим ја. Устумарали свет фалсификата расте на штету оригинала који се смањује. Свако за својим неразумним срцем у лов за остварењем себичних жеља. Богатство, слава и политичка моћ издижу оне најбезизразније и најбезобразније из народа и постављају на највиднија места. Бог има све мање места у рачунима света док економска рачуница постаје незаобилазна чињеница.

Верски темељ саборности националног организма попушта и препушта место родбинским и партијашким везама које постављају нови заверенички темељ националног нејединства и хијерархију привилегованих слуга завере. Социјализација која се спроводи од колевке па до гроба у непрестаном усавршавању само је друго име за дехристијанизацију. Човек се у континуирано смењујућим етапама обезбожује и претвара у економску животињу која се међусобно бори за стицање пролазног земаљског добра. Душа постаје нешто неопипљиво и невидљиво, разним, завереничким, научним теоријама оспорено и недоказиво, дакле небитно. Реални живот се фалсификује пројектовањем симулације живота у којој се живи по додељеним улогама. У новој фалсификованој реалности, ретки оригинали  носе све болове националног организма које одбацише фалсификовани, себични атоми. Мене све ране мога рода боле говори песник Алекса  Шантић а Апостол Павле говори да он на свом телу носи ране Христове које не носе остали чланови Цркве. Само оригинал има место у Царству Божијем и само кроз оригинале Бог се јавља свету. Свако фалсификовање народа, народног живота и стваралаштва, плод је богоотпадничке завере која распиње Сина Божијег већ две хиљаде година а њене последице су закључавање Царства Божијег за многе заведене душе.

Економска криза најјаче је оружје у рукама богоборних завереника којим они мајсторски вешто задају ране човечанству по најболнијим местима. Променом редоследа ствари и променом појединачних места у једној људској заједници завера успоставља вавилонску пометеност којом мајсторски вешто крмани. Кад свет папирнатих новчаница претура Божији свет први и последњи у миру и ћутке измењају места. Онда кад се носиоци Божијих вредности у свету прену и почну дело повратка богоодступничког друштва изгубљеним Божијим вредностима, зацарено зло брани своје приграбљено право првенства свим средствима светске силе.

Ушанчена у власти и институционализована завера, пузећом силом која Бога не моли, успоставља себе за јединог бога и влада над народом приграбљеним Божијим правом. Постаје неприкосновени господар живота и смрти у свету људских фалсификата који је њом везан и од ње животно зависан.

Никакви избори нису пут изласка из овог, сатанским, прелестним чародејствовањем, затвореног круга, избори завереницима само дају одрешене руке у даљем процесу зацарења завере. Само истински повратак Божијим вредностима може да сузбије делатност завереника а то значи излазак из свега онога што владајући заверенички систем нуди.

Заверенички систем власти нам нуди Цркву која није морална институција, државу која је капитулирала, право које је згазило правду, друштво које је исмејало истину, јазбину ситног и крупног користољубља.

Порука која је, ових дана, са суђења Војиславу Шешељу у Хагу путем телевизијског преноса стигла у наше домове гласи, правда је оборена, свака борба је узалудна, пораз нема алтернативу. Шешељ који симболизује праведну националну борбу србског народа за своја национална права, аргументовано побеђује неправедни хашки трибунал, али сила Бога не моли и одбацује Божију правду и њене аргументе. Хашки трибунал је, по својим пресудама, постмодернистички Понтије Пилат чије се судске одлуке спроводе подједнако и у Хагу и у Србији.

Да ли ће тако остати, зависи од сваког од нас појединачно. Капитулација није искључиво и опште стање нације, она је првенствено недолични чин оних који на њу пристају из њима знаних скривених разлога. Она је и лични чин сваког од нас још живих Срба, па нека нас Бог научи шта и како.

Систем владања нашим животима, који се намеће принудом и захтева покорност роба, није од Бога, који је Свеслобода и који од сваке људске личности захтева сачувану изворну слободу и оригиналност.

Тренутна тама над Србијом и светом само је одраз људских душа уловљених у птичарске мреже завере које устрашене многим бригама посташе део пројекта великог архитекте свемира, како имају обавезу да тепају ђаволу његови следбеници. Који архитекта, лажљиви ђаво и његови репови, шта могу они против Бога код кога је све спонтано, случајно и овлаш, а у ствари још у вечности, пре времена промишљено и досуђено. Добри Бог све држи под контролом, али без стеге у неограниченој људској слободи и то је суштинска разлика између Бога који је Љубав и мрзитеља ђавола. Тек злоупотребом Божије слободе човек отпада од љубави и подлеже закону Божијем, док стега злог егзекутора ђавола најчвршће стеже оне који јој служе.

Вратимо се Богу, вратимо се роду, нека се сав свет гура под амерички атомски штит, ми имамо непробојни Христов штит Православља. Нека се сви поклоне звери изашлој из пакла, ми останимо верни Христу Победнику. Не погледујмо много на исток и запад, и запад се у много чему поистоветио са истоком и исток са западом.  Не погледујмо ни лево ни десно све је то од овога света  и овога рода, гледајмо у Христа нетремице па нам се неће догодити да залутамо ни лево ни десно.

ПЛАХОВИТА ТУЂИНШТИНА

Самопрегорним апостолским трудом нашег првојерарха Светога Саве , народ Србаља и наша земља Србија уписаше се у књигу Живога Бога на Небесима. Од тог доба сав живот народни облагодаћен је животом Животодавца Господа Христа. Од многобожачког народа постасмо богомпозвани и богуодазвани народ.

Уместо службе идолима постасмо слуге Бога Живога. Сав наш земни живот крштеног народа почео се сравњивати  са захтевима вечног живота и Србин је живећи на земљи непрестано узносио богоугодна дела Небеском Цару пред чији ће суд изаћи да прими вечну плату за своја дела у времену. Живот се преображавао у људско Божију сарадњу на вечном Божијем делу непрестаног Божијег стварања. Љубав према Богу и лепоти Божијег света оплемењивала је човека који је све из свога окружења саображавао недостижној лепоти Божијој. Љубав је изродила уметнике и занатлије који су подједнако надахнуто умели да створе нешто ново, чега до њиховог дела није било, и да поврате изгубљену лепоту нечему што је зуб времена оштетио. Србски владари из династије Немањића достигли су изузетно висок ниво светости и књижевности што се може видети из њихових богоугодних дела и писаних заоставштина. Главна црта њиховог карактера била је дубока побожност и свесност о својој људској грешности. Из ове историјске перспективе којој припадамо, ми можемо само да замишљамо какав је био живот у држави чији је владар био најдуховнији човек у држави и праведан избор Божији. По свему судећи то је био свет људске врлине и дела по Божијој датости у Божијој хијерархији а не ова карикатура државе у којој ми данас живимо. Србска слога извирала је из Божијег мира правде и љубави, због чега је непријатељ сатана непрестано и неуморно сејао семе раздора радећи на подели и разбијању србске слоге.

На Божију њиву светога Саве поред посејаног жита Божијег, непријатељ сатана сеје свој кукољ себичности, зависти, сујете и омразе нагонећи човека да размишља и о оном што је себично-људско а не о оном што је заједничко и Божије. Мисао о земаљској моћи и величини почиње да се увлачи у умове и срца србских великаша и да трује њихове хришћанске душе и србска државна кућа неприметно почиње да пуца по средини.

Доказ да је људско однело превагу над Божанским, видљив је из пада династије и потпадања Срба и Србије под расцепкану власт властеле која се завршава губитком слободне државе и падом под турско ропство. После турске империје, ропства су се смењивала а Србски народ остајао да страда и грца под туђином. Свака од народа отуђена власт, по правилу се губила у власти туђина и сваки туђински владар постављао је своју од народа отуђену власт. Туђинштина у малом постаје узрок туђинштине у великом а и једно и друго води богоостављености и изводи и недоличну власт и заведени народ пред суд Божији.

Србска страдања попуштена на Србе по допуштењу Божијем враћала су србске одступнике Богу, оне који су се могли још вратити а оне друге непокајане грешнике предавала сатани на пропаст тела за спас душе.

Савремено србско ропство везано са модернитетом Србије по угледу на уставну Европу, спроводи се активном издајом робова који нам господаре. По угледу на римску и турску империју и актуелна светска звер у своју богоборну службу унајмљује све што се да усплахирити и полакомити. Све отпало од Бога и србског рода пролукавило се и олукавило и лукавом продало за земаљско сновидово царство те работа лукавом мамону за пролазни добитак на шету свог рода.

У Србији без Србије готово да се више ништа не ради из љубави коју потиснуше мрзост и пролазна корист. Ако се, негде у неком углу, нешто и ради то су појединачни трзаји преосталих истинских посвећеника, богослужитеља на уском путу странствовања и страдања. Под налетима лудих ветрова гасне креативни пламен последњих истинских уметника и мајстора чије место преузимају државном злоупотребом осиромашени кулаци приучени тек за једну просту операцију у процесу људског стварања. Данашња стара, нова политика, завади па владај,  владај или с братом страдај, руши све оно што векови србске слоге сазидаше успостављајући туђинштину у држави, родном граду, првом комшилуку. Човек се неприметно преметну у усамљеног атома или чопор гладних зверова, брат у Каина а слобода затеже свој невидљиви ланац. Овај степен богоодступништва незапамћен је у србској историји и сигуран је показатељ неког неминовно предстојећег огњеног прочишћења.

ПАРА

Пара руши земље и градове
Пара врти где бургија неће
Пара врши крвничке радове
Пара води на крсно распеће.

Пара рађа, куми и венчава
Пара мири, свађа и разводи
Пара сеје, жање, истјезава
Пара лаже вара и уходи.

Пара диже ордију на Бога
Пара душу на узици вода
Пара свемоћ у рукама злога
Пара где је ту неста слобода.

ДРУШТВЕНИ ДОБРОТВОРИ

Кад, замишљен, идеш улицом и иза својих леђа зачујеш топот коња у галопу, не бој се пријатељу мој, нису то ни дивљи, ни питоми коњи који те могу изгазити у суманутом трку. Не бој се, није то никакво зло, напротив, то наше друштвено добротворство јури у круг. Одбаци од себе непотребан страх, неће те оно  ни прегазити ни претећи, једноставно, њему то није дато, оно је ту да својим топотом ствара буку.

Друштвено добротворство каска за временом.

Наши, врли, друштвени добротвори исправљају неправду прошлости нанету данас мртвим људима, посматрајући ћутке како се у њихово време, иста таква неправда, наноси њиховим савременицима.

Савременици и пријатељи моји, не подижите споменике мртвим пророцима, уместо тога, усмерите своју добру вољу и добра дела на оне ваше савременике који верни свевременском Путу Живота у Истини трпе неправду од увек владајуће лажи.

Мртвоме ништа не можете помоћи, добротвори друштвени, пријатељи и савременици моји.

Верујте, записана су њихова дела у вечној књизи живота, добиће од праведног Господа по праведним делима својим.

Бог је праведнији од човека и свако добро дело које човек учини Божанског је порекла. Неће Бог заборавити плату добрима.

По много чему, наше време није редовно, пре би се рекло да је ванредно и мртви могу сачекати боље време а ми живи да се нађемо живима којима се наноси друштвена неправда.

Бог је Бог живих а не мртвих и ови мртви у времену нису мртви у вечности, зато се добрим делима окренимо живима у времену док и они нису прешли у мртве.

Ако допустимо да и они тамо пређу, ваши споменици им ништа не могу помоћи.

МРЗАНИ И МРЗИТЕЉИ

''На Мрзана кућа остана'', каже једна народна изрека. А ти Мрзани, то су они не баш важећи на мерилима света, мало цењени а више подцењени и у породици и у друштву. Мрзани у себи носе неки печат који им никако не дозвољава да постану мрзитељи. Неретко а често и увек у преломним и пресудним данима и годинама, кад се све узбурка, кад редовно стање бива доведено у питање ванредним захтевима времена, ти Мрзани знају да од својих омражених тела направе непремостиви бедем на очувању породичног лепог имена или националне традиције и вере, тих за човека и народ вечних вредности. Ти Мрзани су они лоши синови, на чијим рукама, по правилу,  умиру остарели родитељи, док се њихова вољена браћа и сестре, и код родитеља и у свету више важећи и цењени, баве неодложним пословима света. Највећи парадокс у овоме је тај што мрзани у себи носе љубав  Према Богу и Божијем свету а мрзост једино према греху, док вољени светом на њих дишу мрзошћу. Ако вас свет мрзи знајте да је мене мрзео пре вас теши Господ омрзнуте мрзане. Мрзани делују по унутрашњем позвању савести које је јаче од свих бура што наваљују споља, а њихово дело, које је увек самопожртвовано има свој корен у благодатном дару Божијем. ''Распири благодатни дар Божији'' каже Свети Апостол Павле-Тимотеју, и стварно сви ветрови и буре у овим Мрзанима само распирују ону боголику човечност која букти пламом. Благодатни дар Божији не зависи од човека него од Бога, тако и човек који је носилац благодатног дара не зависи од себе и од своје воље него од дародавца Бога и Божије воље. Мрзан у коме се Божијим дејством пробудио благодатни дар, не ради шта се њему ради, не прича шта се њему прича него искључиво оно што му Бог налаже кроз савест и претвара себе и своје позвање у Божије оруђе у Божијем свету. Сам Апостол Павле, који је још као Савле испуњен мрзошћу према новој науци пошао да гони Хришћане и баца их у тамнице, од самог Господа Христа добија благодатни дар Апостолства и од гонитеља постаје најватренији проповедник вере коју је гонио, испуњава се Божијом Љубављу и постаје писац незаобилазне ''Химне Љубави''. Апостол Павле је очигледан пример да код Бога нема одбачених, да једино има људи који Бога одбацују и то само дотле док им Бог допушта.. Од кад је света и века тако је, људи или Богу служе или Бога одбацују, одбацујући Бога одбацују и Мрзане који вољом Божијом невољно опстајавају у свету јер нису од света. Мрзани трагају за неком вишом правдом од оне којом тргују књижевници и фарисеји и за неком већом Љубављу од оне која се купује и продаје на пијаци паганској. Никакво чудо што их свет на својој вредносној скали коју покрећу новци не вреднује високо. Мрзани света, враћају свет Божијој Љубави, још само један од многих парадокса Хришћанства. Мрзани су дакле, они последњи преко којих се одвија преокрет и превредновавање, грехом загађене и људском рђом зарђале, друштвене вредносне ваге. Вечна заједница Оца, Сина и Светог Духа коју Господ Исус Христос једном заувек успостави на земљи, од како је успостављена трпи непрестане насртаје сатанског духа злобе. У ово време институционално поробљеног човека, дух злобе покушава да из свих послова светског друштва потисне и истисне носиоце благодатних дарова Божијих а тиме и благодатни живот у благодатној заједници Оца, Сина и Светога Духа. У вавилону великом у који нас неки, свим силама света, терају неће се смети чути ни песма ни музика, нити ће бити икакве уметности, неће бити места за благодатну лепоту Божију, уместо тога слушаће се, папагајски научене, неискрене приче књижевника и фарисеја. Није корисно владарима света, господарима хлеба и мајсторима игара, да се пали приземљени и у грех уплетени људски створ подсећа на Бога и Божије обећање о будућем Царству Светаца. Зар је чудо онда, што се у Новом Завету штампаном под звучном најавом ''савремени српски превод'' благодат Божија ни на једном месту не помиње. За ову књигу која је легално штампана под ISBN 1- 932438- 00 – 9 нигде се не може прочитати, ни ко је издавач, ни аутор а нуди се преко интернета на читање. Ово није чудо онима који су будни, њима је ово сигуран знак шта се иза брда ваља, јер они јесу они који живе отворених очију, али поставља се питање, шта је са онима  који спавају.

Ти који спавају представљају живи зид онима који варају за себичну материјалну корист. Они који варају донесоше законе којима чупају Бога из људских срдаца. Она срца која одбацише Бога ради срамног добитка, чупају Бога из срца оних који се не одрекоше Љубави Божије и који се зато држе далеко од државних јасли. У наше време истинска Љубав Божија није баш нека препорука за послове света чак је и препрека. И та препрека испречи се испред многих који Бога воле, па их спречава да слободно раде, да развијају благодатне дарове Божије на општу корист и на корист својих најближих. Таквима у овом друштву нема места, они се протерују и прогоне. Данас је у Србији уносно радити на рушењу Србије, породице и човека и то све институције система раде. Ми имамо државу која саму себе и све своје прождире. Синоћ Прва Телевизија приказа како крваре срца родитеља на које сатански закон о породици насрће, да им ишчупа љубав из срца. Сиромашним родитељима отимају се деца од стране плаћеника, наводних социјално - хуманитарних служби и дају на старање другим плаћеницима који добијају по тридесет хиљада динара месечно по детету. Зашто ти социјални хуманитарци не помогоше родитељима који своју децу воле, него им децу отеше и дадоше старатељима, питају се они не будни. Зато што се на овај начин руши породица и чупа љубав из срца родитеља, одговарју будни. У Вавилону Великом не сме бити никакве љубави само голи интерес, јер Бог је Љубав. Једно само сметнуше са свог помраченог ума, ови мрзитељи. Србија није Вавилон, она је сва сазидана на најчвршћем темељу бесмртног Христа, армирана Светим костима неизбројивих Божијих Светаца, Мученика и Исповедника. Уместо да је сруше, њени рушитељи ће срушити себе, а народ Србаља Бог ће се подсетити Светих речи Владике и Песника Његоша, ''Муж је Бранич Жене и Ђетета, Народ Бранич Цркве и Племена'' па ће по овим Светим речима и по својој савести поступити у тренутку одлуке, уз свемогућу Божију помоћ.

Преосвећени Владико Артемије!

Молим Ваш Свети благослов и молитву Свету, да нас у овој Светој Недељи Православља Господ оснажи за предстојећу победу над свим непријатељима Праве Вере и Господа Христа кога у срцима носимо и који нам срца узноси Оцу Небеском.

Грешни раб Христове Слободе,

Рајица Марковић

ЖИВОТНА ОДЛУКА

Док су многим актерима виртуелне реалности уста пуна слободе, ми народ Србски све дубље тонемо у неслободу. Претварају нас силом у светско друштво неслободних, до потирања личних карактеристика социјализованих, атомизованих јединки. Ако нас, баш све, свест није издала, признаћемо да је људска слобода у нераскидивој свези са слободним радом. Само човек који слободним радом ствара производе животно потребне другим људима из његовог ближег или даљег окружења, оспособљен је да изнесе своју робу на тржиште,  прода је и прехрани себе и своју породицу оставши слободан. Данашњи свет, у коме политичка партија шаха за наивне непрестано траје, сав је у власти светског крупног капитала. Мултинационалне компаније управљају поробљеним народима света померањем политичких фигура. Произведеним економским кризама у разним деловима света кроз деловање најамничких политичких марионета, светска профитерска елита, деценијама и вековима у континуитету је спроводила непрестане сеобе с једног краја света на други. На овај начин створене су велике мултиетничке целине, каква је Америка, које никад не могу да буду хомогене као једноетничке. Политичке елите су кроз постреволуционарни ток светске историје одрађивале свој не баш часни посао дозираног урушавања нација. На нашем простору државотворни Србски народ сасвим прикривено, неприметно је разодеван један по један одевни предмет и заодеван новом модом диктираном са запада. И ево га данас стоји го, са порушеним фабрикама и угашеним занатима немајући шта да прода и зашта да купи. Она иста држава која га је раселила са сеоског домаћинског прага није више дужна да му омогући живот од рада. Убеђене да се револуцијом ослобођена звер чврсто устоличила политичке партије готово и не скривају шта раде и коме служе. У великој журби руше последње остатке својих, националних држава, претварајући их у радне логоре јефтине радне снаге. У овим савременим радним логорима људи више неће зависити од свога рада него, од добре и зле воље најмоћнијих светских трутова. У тим радним логорима радник ће бити израбљиван до крајњих граница издржљивости а после потпуне истрошености одмориће га природна или насилна хумана смрт. Свако ко одбије да ропски служи биће одбачен од државне милости и препуштен слободном лову трговцима белог робља и унутрашњих органа. За потребе овог савременог света робова и господара људске јединке се, свим средствима савремене манипулације, затварају у ограниченост мисли, дела и осећања, па и слободе кретања. Застрашене преварене људске јединке крећу се животним симулакрумом слободом рибе у акваријуму у потпуности животно зависне од добре воље власника акваријума. Најновије тенденције планера живота социјалног, породичног и личног вредно раде на пројекту атомизације људи и смањења неопходног животног симулакрума потребног усамљеном људском атому у коме ће се он осећати слободно као риба у чаши.

Пропаст Србије нестајањем у евроропској унији подјармљеној светском мешовитом капиталистичко комунистичком елитом, по свему судећи приводи се срамном завршетку.

Почетак овога што нам се данас догађа био је готово безазлен и постављен пре два века. Сва виђена Србија славила је ових дана два века србске уставности, што је у ствари, после четири века турског коца, продужетак страдања кроз два века србског распећа. Притиснут светским сатанским силама србски књаз Милош а за продужетак доброг рачуна себичне власти, одваја Србију од Божије правде и ставља је под јарам римског права лепо упакованог у форму устава. Страх Божији замењује се страхом људским по угледу на просвћену Европу. Иста она ''правда'' звери из пакла француске револуције ослобођене која је Господа Исуса Христа на крсту распела, нашла је нове Хришћанске жртве у Србији.

По ослобођењу Србије од Турака дотадашњи неприкосновени носилац људске правде и страха књаз, притиснут страним и себичним интересима, невољно,  дели властодржачки и властољубачки колач са неколицином својих сарадника. Моћ и сласт власти стварају личну нетрпељивост јер сваки њен уживалац у туђем тањиру види већи комад. По Милошевом паду трвења попримају шире размере и преносе се на међудинастичке сукобе у којима србски народ беспотребно  троши животни потенцијал. Од тог доба, у непрестаном континуитету, Божија Правда и Истина се растаче и своди на нешто појединачно и лично, сасвим другоразредно у пословима државе док превртљива људска правда поставља себе за све и свја у земљи Србији, по угледу на просвећену Европу. Удаљавање од Бога, јавно или тајно, и приближавање земном владару, било је основни предуслов приближавању бољим пословима државе и друштва. Овим начином безбожни терор француске револуције налази погодно тло у земљи Србији тек изашлој из османлијских канџи. Неприметно се канџе променише а раја остаде иста, сада  гажена законом и цеђена каматама. Царска Русија је том приликом интервенисала јер је јасно видела да је мала Србија пошла за највећим богоотпадницима света. Процес даљег растакања и богоотпадништва с временом се ширио и развијао, узимао све више маха и власти у своје руке.

За рачун ондашњих великих светских управљача робама, капиталом и ратовима, Србија се храни споља дотуреним просветитељским идејама, све даља од страха Божијег и Љубави, што узрокује растом омразе и распадом унутрашњег јединства. Сто људи сто ћуди, сваки за својом личном идејом водиљом углавном подметнутом од страних идеолога. Уместо да се Србија врати путем СветоСавља и да Богочовечанском науком научена и вођена с рушевина подигне Православну Хришћанску Србију у којој је Црква изнад света, она за то нема снаге и успоставља секуларну државу и Цркву. Држава се све више либерализује, Црква секуларизује а народ демонизује, модизује и спортизује.

Данашње државе покрећу се узајамним пуштањем међу народне масе промаје левице и деснице за којима народ који ионако живи трала-ла духом у трошењу досадног времена јурца као опијен. И левица и десница део су једног истог тела које је из свог срца протерало Духа Истине Господа Исуса Христа. Овај народни пад никад није био у потпуности и увек кад је сатанска тама обузимала већину, као сунце је засветлела мањина или чак ретка јединка, част тим ретким изузецима светилницима србским.

Све светске обмањивачке власти измењаше се једна за другом изјаловише свака своју лаж али не узалуд многи из народа пођоше за лажју. Сви знаци говоре да се устоличење лажи довршава на наше очи  и да за нас, Србе, можда апокалиптичке генерације, сазрева животна одлука- За Христом или за оцем лажи?

ПОХВАЛА ЉУБАВИ

Бог ме воли непролазно ! Спознање ове истине човеку даје крила, одрешује га с ланца зависности од света и ослобађа га за живот у Христовој слободи. До ове спознаје стиже се мукотрпним путем страдања, неразумевања, прогона, подсмеха, чак и светске лудости, поприлично високом ценом за сваког човека. Али кад се до ње стигне добитак је кудикамо већи од плаћене цене. Љубав Божија се усељава у човека, човек постаје носилац Љубави Божије, сасвим му је свеједно шта му доноси данашњи дан а шта спрема наредна ноћ, знајући да га од ове Љубави не може нико раставити, једино он сам. Зато помно стражи над свим својим мислима и делима, не дозвољавајући да га било која непромишљеност удаљи од Љубави Божије.

Припавши Љубави Божијој човек се напаја радошћу која му је испуњавала дух у време првог детињства кад је Љубављу био привезан за мајчине груди. Ова Љубав мења човека, умекшава га и оспособљава да воли друге људе не гледајући ко је ко. Уз то, она му даје способност праштања свима онима који су се о њега огрешили, указујући му на прст Божији у сваком људском делу. Наша судбина у овом пролазном животу збир је исправних или неисправних воља, дела и одлука наших предходника, очева, дедова, прадедова и даље. Ми нисмо власни над својом судбином у том смислу да можемо да је мењамо изван Бога, али смо зато власни над својим делима која можемо чинити по вољи Божијој, односно по Речи Божијој и заповести Божијој, или по својој неретко и богопротивној вољи.

Готово свака младост протиче као набујала, немирна река страсти која уме да се помути и излије изван свога корита чиме наноси штету и земљи коју претвара у кал и себи која се у калу ваља . Сав људски пут на земљи пут је тражења изгубљене прве Љубави, ''сети се прве Љубави сети где си пао'' каже Свети Јован Богослов и сваки човек у својој младости  тражи своју прву Љубав. После многих младалачких трагања и лутања човек сазнаје да прва Љубав није ни у жени ни у мајци него у Оцу Небеском а да се до ње стиже вером у Његовог Сина Господа Исуса Христа. Они који су до овог сазнања Богом приведени деле се на две групе које различитим Божијим Путевима стижу до Бога. Једни ступају на ређи и ужи пут безбрачности, са ког све своје мисли и дела приносе у славу Божију. Други остају на ширем путу боготражења кроз брак и породицу. И један и други пут боготражења и богопримања у ово наше време бивају ометани од стране непријатеља. Али Љубав Божија чуда чини и зато се враћам Љубави.

Љубав мајке према детету вишеструко превазилази све видове земаљских Љубави јер је њен корен у Богу. Мајка воли дете Божанском Љубављу Духом Истине и подиже га Божанским силама које од Бога добија на основу извршене заповести која каже ''рађајте се и множите''. Рађањем деце мајка, чак и кад је грешна, бива прочишћена од учињених грехова и болести, и због тога је, рађање и побожно подизање деце за сваку жену, и умну и просту, најсигурнији  пут до спасења душе које је у Сину Божијем, Господу Исусу Христу. За најнормалнији развој детета, уз принцип неограничене материнске љубави која може да занесе до слабости, неопходан је и отац, који у дечији свет уноси неопходни принцип закона. Дужност мајке је да њено дете буде вољено а дужност оца да усмерава и ограничава мајку и не дозволи детету да изврши злоуопoтребу љубави и оде у прекомерну привезаност и размаженост. ''Страх Господњи почетак мудрости'' а отац је принцип праведне строгости која добро дело награђује а зло кажњава симболичним казнама, корисним за изградњу дечије личности. Од малих ногу дете се мора одговорно пред Богом постављати на прави Пут Живота и Истине, пут остваривања личности кроз савршену личност праведног и безгрешног Сина Божијег Господа Исуса Христа, јер само личност може да се уздигне до Љубави Божије, јер је за Љубав потребан други.

У данашње дане популарна контрола рађања није ништа друго него људско-сатанска контрола Бога и Божијег света и живота у свету. Незапослености и беди коју владари овог мрачног света из дана у дан увећавају и којом море већинске становнике планете, директан је узрок неВера и неЉубав. Хришћани се у тој мери удаљише од Љубави Божије која је у Сину Божијем Христу Исусу да се повратише у каљугу паганства и изједначише са многобошцима и безбожницима. Раскидоше Христово тело поделивши се на скупоцену елиту и безвредну руљу. Путем изокренуте науке, контролори моћи потиснуше Божију вољу из послова света и срдаца и умова људи, па није никакво чудо што многи људи полудеше, све мислећи да су мудри. Човек у тој мери поче да живи по својој и сатанској грешној вољи и по жељама да данас имамо ситуацију, да мушко не жели да буде мушко, женско не жели да буде женско, или жели да буде мало мушко, мало женско.

Породица се руши спољним ветровима и пада унутрашњом дисхармонијом нарушеном под налетом тих спољних ветрова непријатеља брака и породице а тиме и човека. Безбрачно рађање постаде модни тренд, многе мајке на обезбоженом западу, рађају децу без очева, одбацивши Љубав и поштовање према мушкој правди и заштити, оличењу Божије правде и заштите. Позвавши се на своју непостојећу снагу, проистеклу из добро осмишљене и изрекламиране мушко-женске равноправности, многе жене одступише од јединог Божијег Пута, који се, ево данас и нама у Србији, милом или силом намеће као пут без алтернативе. Ако овом путу лажи и мрзости без алтернативе у безличности евроропске уније не можемо да станемо насупрот бројем, можемо Христовом Истином и Љубављу. Ако смо неприродном поделом на елиту и народ изгубили снагу националног јединства па немамо снаге да укочимо кола на низбрдици, дужни смо да макар појединачним гласовима сведочимо шта нам се спрема и шта нас чека у тој евроропској унији. Љубав Божија не дозвољава нам да се предамо сатанско-светској мрзости, или да умукнемо страхом затечени. Савршена Љубав изгони сваки страх, Јеванђељска Истина побеђује сваку филозофску лаж а штит вере одбија сваку стрелу нечастивога. Ево вечерас објави РТС да се на Народној Скупштини бивше државе Србије вијори барјак евроропске уније. Нема опозиције да зове на улице због издаје већинске народне воље и пре њене провере на референдуму. Не чују се ни црквена звона да звоне на узбуну, све је мирно као да је у најбољем реду. Постасмо ли сви ми бивши или међу нама још увек има оних који јесу. Богу хвала, има и биће и сад и увек и у векове векова. АМИН:

Ову малу похвалу Љубави написах у част онога, најређег међу нама, који се посвећен непролазној Љубави Божијој, верним животом, делима вере и трпљењем до Љубави уздиже, да међу нама смирено у Љубави ходи, Преосвећеног Владике Христоносног, Духовног оца страдалног народа Србског Артемија, који храбро ступа Заветним Путем, ни за трен не поклекнувши пред мрзошћу света.

На многаја љета! Преосвећени Владико!

Молим Ваш Свети благослов и шаљем Вам једну аутобиографску песму.

УСИНИХ СЕ У ЉУБАВИ

Кад ме патња страшна сколи

Не из ока слана сузо

Бог ме воли, огњем соли

Јер сам живот свој омрзо.

Нек крв шикне пече рана

Ти не кани сузо слана

Зар да жалиш глину мртву

Бог ме воли, огњем соли

Моју прву чисту жртву.

Јуче грешни и губави

Крст свој смерно данас носим

Усиних се у Љубави

Па сад смрти злој пркосим.

НЕКАД, САД И УВЕК

Некад, кад се знало ко је ко, кад је свако знао где му је место, није могло да се деси да се оно поред пута, оно на каменитом тлу и оно у трњу посејано претпостави оном на доброј земљи посејаном а камо ли да га потисне и скрајне. То некад, можда је неко далеко некад, али не толико далеко да је избрисано из памћења. За разлику од тог далеког некад које су многи заборавили а по неко памти, свима је видно да су нам данас од лукавог њиве покрадене, невером посушене и бригама затрњене. Некад, човек није могао да буде оно што пожели ако му од Бога није дато.

Али, времена су се променила, данас се сваком даје шанса да мимо Бога и у инат Богу постане оно што пожели. Некад се ишло једним путем, са једном светлом идејом у срцу, за једном звездом водиљом. Данас, за многим идејама људи хитају многим путевима који до њих воде. Никакво чудо, онда, што се од хиљаде један нађе на правом месту а њих деветсо деведесет девет на туђем. Како лепо рече Свети Владика Николај, има генерала који би били бољи конобари, има из рођених трговаца стасалих лекара и из предодређених кочијаша створених учитеља...

Немир, неред и пометња сасвим неприметно преузеше у своје руке управу од Божијег реда, мира и хармоније. Идолатрија из многих срца потисну веру, небитно битно, профано свето, вештина врлину, лукавство мудрост. Намештења сасвим обезвредише позвања, неискреност се подсмехну искрености а истина се сатера у мрачне ћошкове и поклопи мерицом.

Социјализација човека која се плански спроводи од колевке па до гроба преоте човека из Божије руке и предаде га у руке државе светске а наше. Социјална правда подстицана и заокружена римским правом и зеленашком каматом у директној је супротности са Божијом. Социјализацијом човека спроводи се његова деградација, од некадашњег врхунца Божије творевине човек се социјализацијом стропоштава и преиначује у државно власништво.

Држава ствара и негује своје љубимце, награђује их чашом меда из овосветске медоносне реке која извире из труда неизбројивих пчела радилица. Чаша горчине остаје за оне вредне медоносне пчеле које мед стварају.

Много је данас оних који подижу споменике мртвим пророцима а мало је истинских, живих пророка који се чврсто држе Духа Истине и који су увек спремни да огњем Истине осмуде свачији брк. Дух Истине открива тајне, предходи знању и јури испред времена. Светски дух своје миљенике храни туђим, већ откривеним знањима а не духом откровења. Светски паметари нахране своје памћење готовим знањима од многих откривача Истине откривеним, и то продају као своје у себичној служби својој умноженој памети. Миљеници светског духа не усуђују се да дубље предвиђају будућност али су зато преобимни зналци прошлости. Паметарски дух ствара наопаку памет којој знање предходи и постикује пророчки Дух који знању предходи. Наопака знања превиђају провалију која се испречила на путу испред путника и они су они слепци који слепце воде за руку.

Социјализам, комунизам, либерализам и остали паметарски правци отровне су гране једног истог корена и једног узрока. Корен им ја папска јерес а узрок им је богоотпадништво и човекоугодништво. Затрњени многим бригама и залуђени многим књигама људи почеше да стварају људску мудрост, људску истину и људску правду насупрот Божијој. Никакво онда чудо што њихове истине функционишу по принципу држи буре воду док долари оду а после ћемо садржај бурета лако да променимо. При оваквом односу према Истини никакво чудо што на шаховској табли римског права и зеленашке камате тројански коњи једу пометене пионе. Што се елитизам храни сломљеним ребрима популизма а банализација глобализације провлачи нације кроз канализације. Силазак са ове шаховске табле вечне пропасти могућ је повратком залуталог народа Богу, или нам предстоји бесконачно немоћно таворење у до гуше надошлој лажи и чекање праведног гнева Божијег.

Боху хвала, што ми Срби имамо пастира на месту које му приправи Бог, кога не позивају у прве редове света, него га протераше међу оне, последње, од социјалне лажи одбачене. Само онај који се и сам искушава може разумети оног који се искушава, само гоњени правде ради може разумети гоњенога и само камен који одбацише зидари социјалних зидарија ДОСТОЈАН ЈЕ да се узида на камен од угла, Господа Исуса Христа, Сина Божијег, победника над сатаном, светом, грехом и смрћу.

Преосвећени Владико Артемије молим Ваш Свети благослов, да би ми овај Часни пост био на корист и спасење душе и тела.

ПИОНИЗАЦИЈА ЧОВЕКА И НАРОДА

Мир је друго име за необјављени рат који нечастиви непрестано води против части, а да подсетим оне не малобројне заборавне, вечни носилац славе и части је Бог. Живот је незаустављиво кретање и непрекидни рат свести и савести против несвесних стихија у свету и човеку. Нови и стари човек боре се у човеку за власт над човеком. Стари човек, човек младићког доба чијим венама букте страсти и нови човек, човек зрелог доба који благодаћу Божијом господари укроћеним страстима не могу се никада помирити. Нови човек производ је хришћанског откривења, рађа се одозго Духом Истине и живи по Јеванђељу Христовом у покајању и уздржању.
Актуелни свет, распаљујући људске страсти, враћа човечанство у власт старог човека прехришћанског паганина. На том ступњу људског живота савест бива угушена и власт над човеком у потпуности преузима његова грешна природа. Све је дозвољено ако омогућава продужетак живота и уживања. Морал је мртав, ућуткан морањем стицања неопходних потреба за преживљавање. И елита и народи нађоше се у једном истом ланцу и лонцу у коме се елита иживљава док народна већина преживљава.
У данашњем свету тело постаје идеал коме се идолопоклонички служи. Телесно мудровање које се шири из образовних институција директно је супротно Божијој Истини а телесно живљење пут силаска и пропасти без повратка. ''Покајање или пропаст'', више нико и не чује, убрзао се темпо живота па се нема времена за кајање.
Свет на који смо сами себе осудили, порушио је свет хришћанског братства и на његово место успоставио неопагански свет робова и господара. Појединци и народи одсекавши себе од части изједначише се са бесловесним створовима. У овакав свет увели смо сами себе, у почетку неопрезним одступањем од вечних норми а затим невољним прихватањем, све већег наметнутог, отпадништва. Већина светске популације, омамљена грешним чулима, јурца широким путем пропасти.
Првородним грехом људски живот је претворен у трагедију коју само покајници доследно живе док ђаво за своје следбенике режира непрестану комедију и радосни пир чула на коме новци врше све и чему је крај вечна погибија.
На овом пиру и у овој комедији која се игра на великој, светској позорници, лаж је одавно легализована и законом заштићена и то људским слабостима у комедији лично ангажованим. С ким си онакав си, часна јединка не може да дозволи себи да постане део нечасне целине а то је светска народна већина себи дозволила па сад неоправдано кука.

Ових дана, жандармерија која би по опису посла требала да брани Србе на Косову и Метохији напала је силом те исте Србе, бранећи своја радна места, председника Србије Европске а наше Бориса Тадића и владајући систем коме она и он служе. У Европску Унију, руку под руку са комшијом Тачијем милом или силом.
Референдум косовскометохијских Срба, показатељ већинске народне воље, згажен је голом силом евроатлантских и домаћих чизмаша.
Као што се види проблем Срба, и на Косову и Метохији и остатку Србије, нису само неодговорни политичари, који су у крајњем случају само политичке фигуре у светској шаховској партији, него и већински део народа пристао на статус пиона који се у овој партији највише и најлакше једу и међу собом и од чељусти крупнијих фигура.
Председник Србије није могао сам да оствари паклени план рушења србских барикада на северу Косова и успостављање граница виртуелне државе Косово и он то није сам ни учинио. Иза њега стоји систем масним привилегијама уклопљен у систем светског безакоња које се намеће без алтернативе.
Референдум Срба на Косову и Метохији само је један у низу живих  доказа да је слободна људска воља згажена чизмом оних моћника који слободу презиру док пари ропски служе.

Излазак из овог безизлаза, не налази се у предстојећим изборима на којима ћемо на шаховској табли новим фигурама заменити старе, док ће се партија растакања Срба и Србије наставити у континуитету до последњег пиона.
Једино излазак из онога што се зове изборна превара отвара нам пут из безизлаза и силазак са шаховске табле на којој нас и коњи и ловци подједнако лове и топовима туку.

РЕТРОСПЕКТИВА НОВЕ РЕАЛНОСТИ

Нова реалност о којој нам илузионистистички легиони у служби великог илузионисте, намећу силом медија и политичког имунитета није никаква реалност, то нам само под новим именом плаћени пали духови сервирају стару илузију.

Померену стварност у овом буновном свету наопаких и опаких производе ангажовани ствараоци наручених слика који се за узврат награђени за свој рад башкаре у благонаклоности опсенара за ког раде. 

Владар овог света сабира у топлину свога крила оне који посташе његово власништво а расипа оне који му се не предадоше.

У овом мору колективног несвесног већина плута под водом а на површину испливавава талог који је пљунуо на дно с ког потиче.

Тешко оном, ко је остао свестан у овом мраку несвести, на кога све силе мрака јуришају. Пријатељство са овим светом који је под лажном оптужбом распео свог Спаситеља непријатељство је с Богом. Пријатељ овога света постаје пријатељ Јуде, Барабе, Пилата, Кајафе и Ирода, Каинов сабрат и садруг. Неукротива срца која неодступно чекају Христа Спаситеља, бивају одбачена од синова света.

Промотерима и извођачима финих радова на стварању нове реалности загарнтована је земаљска срећа у овом животу. Министарка игара које уз хлеб представљају основну потребу радног човека награђена је местом у администрацији Европске Уније с платом од тринаест хиљада евра месечно. Радник који има срећу или несрећу да је запослен у Србији има двеста-триста евра и шта томе остаје него да празнину мучно зарађеног хлеба испуни оним играма за које је дотична министарка награђена.

Председник Србије светске а наше, пре једно месец дана, док је манекенисао са лопатом у руци на започињању радова на изградњи некакве фабрике у Војводини, изјави како нас више неће обмањивати лажним обећањима о бајколикој будућности и о стотинама хиљада нових радних места. Председник то више неће радити к'о некад, он нам данас отворено каже да је пред нама још један талас економске кризе у којој ће многи остати без радних места и у којој свако ко сачува радно место треба бити задовољан том привилегијом мањине.

Шта је у овоме нова реалност сем тога што је председник признао да је некада лагао и да то више неће чинити. Поред овога, нова реалност је председникова увереност у силу која га штити и која је толико омоћала да му лаж више није ни потребна да нас построји по свом личном  рачуну и рачуну његових послодаваца. Председник заборави да каже имена и презимена кризе која је у великом делу сконцентрисана око њега, његове странке и осталих политичких партија. Ни помена новој реалности, ово је само ново име за стару илузију.

Осамдесетак људи међусобно се поубијало на трибинама фудбалског стадиона у Египту, што наговештава могућност изливања ратничких страсти и на улице градова. Стадиони очигледно постају све веће реторте за неопходну у компензацију људског незадовољства које је увек било окидач ратовима.

И рат и превара припадају мрачној страни грешене људске природе с тим што ратни порив припада мрачнијем слоју те природе. Али и превара може да сиђе у најмрачнији слој људске грехом поробљене природе где се претвара у рат. На овом најнижем ступњу људске огреховљености политичка превара се носетно претвара у рат против народа. Никакво чудо што у многим земљама и градовима стадиони постају тесни а и сами свет се све више стешњује.

Успешни никако да међусобно изделе и испримају награде. Глумица Ружица Сокић, видно напућених усана прима овогодишњу глумачку награду од прошлогодишње добитнице Секе Сабљић. 

Лаушевићу, кога је председник помиловао, министар полиције односи пасош у Америку. Звезде не знају за помрачења, овај земаљски мрак суђен је нама који верујемо у Један Пут, Живот и Истину и не прихватисмо друге путеве и начине да се винемо у звезде.

Немам ништа против глумца Лаушевића, немам ништа ни против оног мрачног дела његове личности који га је одвео тамо где се налази. Увек сам на страни гоњеног, али оног заиста гоњеног. Имам против тога што неодговорни господари руље кроз своје маркетиншке кампање и трговачке мреже, од бакалнице до бакалнице, направише од њега најчитанијег писца.

Нисам читао књигу ''Година прође а дан никако'', али судећи по начину њене дистрибуције и рекламне кампање, верујем да се ради о ''Злочину и казни'' на карикатурални српски начин и по важећој светској правној логици  она се могла звати и ''Робија прође а робијања никако''. Два живота вредна по две године и ако се само запитамо, шта би било да је уместо два црногорска момка био Брис Татон а на месту Лаушевића неки србски националиста, књига би се, безрезервно верујем, звала ''Закон не зна за миљенике''.

СРБСКИ ЛОНАЦ У СВЕТСКОМ КАЗАНУ

С ове, наше стране брда у овој србској долини већинског плача и мањинске песме у нашем србском лонцу светског казана, крчка се предизборна кампања. Све ври од крупних речи и великих карактера, животворни мирис диже се из лонца и увлачи се у раширене ноздрве уморених бирача. Непомирљиво подељени, политичари од формата обећавају постизборну непомирљивост двеју ''супротстављених политичких опција''. Разбуктала медијска ватра под казаном, гори, димом штипа за очи а у казану разних мирођија, свега има само соли нема, оне праве, необљутавеле и неизгажене светом. Све ове предизборне ујдурме и свађе, као и увек до сад, окончаће се постизборном љубављу. И овог пута сви ће бити задовољни постигнутим изборним резултатима, ако се изузму изиграни бирачи. Демократска превара тече својим непомућеним током и ко ће томе стати на крај, рећи ће неупућени. А ти, неупућени данас, не само у Србији, у целом свету представљају бирачку већину, или како се то популарно каже гласачку машину. Они, неупућени нису одувек били неупућени, некад су знали и Пут и Истину и Живот али су дозволили себи да буду обманути лажју, заведени с пута у непут и затворени у државу смрти.
С друге стране брда, преко седам мора скупљају се војске да зарате међусобно. Светски великаши гомилају месо за велику гозбу птица, Сатана, господар смрти спрема велику жетву обезбожених тела. Жеља за туђим довела је свет до отуђења од Бога, жеља за људском моћи одвела је свет од Божије свемоћи и предала га лажној сатанској моћи ороченој временом. По допуштењу Божијем живот се претворио у пир нечистих духова отпалих од Бога који поткрадоше и запоседоше људска тела и умове. И да није соли земље овај би се пир обљутавелих претворио у злу бесконачност без краја и конца. Али, Богу Хвала, свему има времена и рока а после испуњења рока Суд. Обезбожени свет излази пред Божији Суд за своја безбожна дела као и у досадашњим великим ратовима. Својим одбацивањем Љубави Христа Спаситеља прелашћени свет изводи себе пред Страшни Суд. Мрзост гомила своје убилачке трупе на светском судилишту а синови оца лажи ослепљени похлепом одбацише Онога који отвара очи слепцима па се намећу другим слепцима да их поведу са собом у пропаст. Отпадоше од Бога и предадоше сами себе човекоубици сатани за мало земаљских сласти. Лаж се намеће да постане све у свему и да није оно мало соли то би јој и успело. Наметљива сила упорна сатанска покреће се са свих страна света на Иран.

Осташе за нама дани оковани ледом, отапа се снег и лед са земље али не и са срца. Трагови снегом откривени још стоје пред нама, док их заборав не избрише. До овог мраза нисмо ни слутили колико нам људи у свим градовима Србије спава по гробницама. Сасвим неопажено постадосмо земља гадаринска из које свињари испратише Господа Христа, дебелог крда ради. Да не беше овог снега и мраза не бисмо никад сазнали шта све логори градова и пустиње села у својим непрозирним утробама скривају од очију колективним сном омамљених. Стари и немоћни заборављени по селима и градовима прехрањивани су горским службама са шумском дивљачи. Не паде снег да прекрије брег. Све више је трагова оваплоћених демона на пијаци гадаринској на којој се тргује људским слабостима.
Опустошени мрзошћу и утопљени у колективно несвесно разумљени пиони света с поносом се шепуре истичући своје мане. Изгубивши кључ ризнице Божије премудрости ови окати слепци не да пипају по зиду него покушавају да што више за собом поведу. Имају очи а не виде, имају уши а не чују полудеше говорећи да су мудри. Карикатуре грешног света разлетеше се светом ко јата бумбара да испуне налоге материјалистичких потреба светског капитала.

Сви су људи грешни, ни добри ни зли и добри и зли само је један Бог добар. Добри данас већ сутра покажу своју злу страну, променљиви као време које их својим духом покреће. Тек прикључењем вечном Духу Истине човек устаљује свој став по свим питањима и на свим линијама повлачи границе преко којих се не може и не сме. Има и оних људи који свој животни став траже с намером да га устале духом времена, ови се безуспешно поистовећују са временским нормама које се непрестано мењају за разлику од апсолутних норми Божијих. Избор хармоније са којом ће се ускладити остаје појединачној слободи сваке људске воље упркос наметљивој најезди светског духа.



Пријатељи Божији, као носиоци љубави и братско-пријатељског духа пријатељски су расположени према свим људима. Немају амбиције да постану уважени пријатељи света и ретко кад учествују у светској подели части и власти, уместо тога задовољно служе непролазном закноу Божијем. Знајући да на овај свет ништа не донеше и да са њега ништа неће ни понети, задовољни су кад имају храну и одело. За разлику од њих гостујућих у овом свету, свет, који се одрек'о скромности, своје пријатеље покреће сасвим супротним тежњама. Мрачни владар овог света  из својих зидарија избацује Христом обасјане и у Христу пробуђене оне који чуше ''устани ти што спаваш па ће те Христос обасјати'', чуше и усташе, е баш ти несташе из очију света да их у свету више нигде нема. Светом управља дух палог анђела луцифера обмањујући палог човека заробљеног колективним сном. Под његовом чародејствујућом управом свет је херметиком затворен у самртну опну великог јајета коју малобројни пробијају да удахну Животворни дах Неба. Унутрашњост овог огромног јајета уређују поглаварства и власти под луциферовом управом легионима злобних духова. Ова поднебесна хијерархија није од крви и меса али тежи да се оваплоти и ево у наше дане се оваплоћује кроз светску политичко економску елиту одрођену од свог народа и сабрану у себичном користољубљу. За то време народи света по старом и опробаном рецепту хлеба и игара ропски раде за парче хлеба и даве се у сервираним забавама за широку публику.

На светском нивоу та илузија изгледа од прилике овако: берберин у Индији шиша и брије за десет рупија, рад је обезвређен дотле да сви у Индији раде готово џабе, док зараду односе они који уместо да и сами раде управљају тржиштем рада и профита. Милиони бескућника у Индији спавају по улицама али зато је у Индији и најскупља кућа на свету, власништво неког ''пословног човека''. Оваква Индија поред Русије, Кине и Бразила постаје део добротворског тима за спасавање посрнуле економије и индустрије Америке и њеног трабанта Европске Уније. Мајсторски осмишљен начин пљачке сасвим осиромашеног светског економског робља и сливање светског капитала у једну касу. Сви народи према својим могућностима пуне једну исту касу из које се покрећу њихови државни механизми и корумпирана светска елита. Сви за све своје а народима хлеба и игара, тениса и одбојке и по неко пиво у замену за украдену слободу.

Дакле, и ово што се иза брда ваља биће још једно у низу међусобних ратовања народа, можда последње а можда не, то само Бог зна. Сви знаци указују да се светска популација врло лако може свести на ону пројектовану златну милијарду послушних робова.  Да ли је тако показаће дани пред нама.

ЛИЈЕПА ЕВРОПСКА А НАША

ЛИЈЕПА ЕВРОПСКА А НАША ИДОЛОПОКЛОНИЧКА

Остаде готово незапажено да су Београђани у великом броју нову годину, светску а нашу, дочекали поклоњењем новоизграђеном идолу прелазећи до јутра преко воде. Како је ово била новогодишња ноћ мало је вероватно да су том приликом били жедни. Али како их је предводио и преко воде преводио први човек идолске Србије, светске а наше, која се служећи скупим идолима башкари у раљама Европске Уније, Борис Тадић, готово је сигурно да их ни жеђ неће мимоићи мада са закашњењем.

Председник Србије светске а наше, која је по опробаном рецепту РТС-а власништво свих грађана Србије, ХА! ХА! ХА!, Божић је провео у Високим Дечанима, молитвено и радно, дајући богословске инструкције европејски пожутелом и осмом тајном постављеном ''владики'' и интервјуе вредним и радним новинарима.

Председник је све ово урадио под европским небом, дакле примерено актуелном тренутку и на нивоу нове идолопоклоничке реалности.

Уз пут је мало задржаван од стране самоопредељених демонстраната из редова његових мирољубивих комшија, доказаних стручњака у трансплантацији органа отетих Срба.

Само недељу дана касније, на прослави двадесетогодишњице Републике Србске био је ''таргет'' у тајности планираног атентата и само захваљујући молитвама жутог монаштва и папској индулгенцији остао у животу, још чвршће решен да нас предводи у нове Евроатлантске победе. Ове године пред Србима су избори које треба решити решењем већ решене укрштенице које гласи, Европска Унија нема алтернативу.

 Очигледно да се наша безалтернативна матрица мења неким новим евроатлантским ветровима. Кроз нашу досадашњу словесну историју безалтернативна матрица, бар досад, увек је  била Православље нема алтернативу. Живот у две димензије и  два Царства временском и вечном.

Живот физички подређен животу духовном, одговоран у садашњости огледа се у Хришћанском огледалу вечности у непрестаном труду да се не одступи од вечних идеала.

Због ове Богом уграђене матрице ми смо у својој историји много страдали, крст носили и сва обећана, вечна блаженства заслуживали под прогоном и мржњом света у времену, све Христа Бога ради. Поред све мржње и прогона увек смо остајали верни Закону Божијем и никад нисмо одступали од њега у неким већим размерама. Дешавало се да појединци и групе заблуде али је народна већина остајала на путу Божијих заповести.

Никад се у нашој историји није болест наметнула здрављу, безакоње закону, лаж истини и никад се зло није зацарило над нашим народом. По први пут у Србској историји ово се десило у време комунизма прикривено и под велом тајне а доживело врхунац за време председниковања Бориса Тадића и то као јавни идолопоклонички устанак против Закона Божијег.

Они који су плаћени да бране ред и мир  изашли су на улице да за дневнице бране једну извитоперену групацију побуњену против Бога и прогоне оне још остале верне Закону Божијем који су се дигли на ноге против претварања Београда у Содом. Овај србски содом у коме идол више вреди од Бога и човека налицкан је и нашминкан као и она блудна Европа где нас његови многославни прваци против наше воље воде. Пресијавају се улице и мртве зградурине престонице више вредне од бесмртних јата душа србских мученика. Лепе зграде, као онај храм од ког не оста ни камен на камену. Клањају се идолима окамењена људска срца, немајући саосећања са једнокрвном и једноверном браћом која посрћу под терором и теретом атлантско-европског идола, мртве ствари надвредеше мртве душе па се људи по стварима мере.

Кога примише монаси у Високим Дечанима, председника Србије или администратора Е.У. и  разбијача Србије и какви су они који га примају. Ко не сабира са мном расипа, рече Господ а папа човеко-бог Европске Уније одавно не сабира са Христом, уместо чега расипа Православне Хришћане сабирајући идоле.

На овом нашем делу Балкана, или како рече Тадић: ''под овим парчетом европског неба'', води се подмукли вековни рат од стране нападача језуитске интернационале против  нас Срба који се од нападача бранимо. Увек је било издајника и пребега у противнички језуитски табор али то су била спорадична преумљења и појединачне издаје. Данас се то преумљење организовало и кроз политичке партије омасовило и то излажење из србског хиљадугодишњег православног ума прогласило за пут без алтернативе.

Преумљење народа већ преумљеног по Христовом уму није прогрес него повратак окупане свиње у каљугу и повраћање пса на своју бљувотину. Шта ће нама православнима римски папа који нас је Бог зна колико пута досад покрштавао усташким камама и јамама. Папа бог и отац Европске Уније не може нам ништа ново понудити изван свог добро познатог репертоара, Србе на врбе у јаме и под каме. Папска држава је светска освајачка сила која Нато силом и парама покорава и покрштава, или, још тачније, раскрштава правоверне и производи кривоверне и кривоумне. Папа је себе ради и светске власти ради, одбацио Христа Цара и себе прогласио и Богом и Царем а Царство Небеско није земаљско. Православнима је место међу православнима а не Латинима,. православни Руси, Бугари, Румуни и остали православни народи јесу народи са којима Срби једном вером и једним Духом могу постићи Духовно братство у Христу Исусу без себичних претензија. Божији Дух, Дух Свети у православним народима је сачуван вером, није од њих одступио, док у Ватикану новци врше све. Потребно је само препознати ко је остао суштински православан а ко само формом док идолима служи. Новогодишње активности председника лепе европске а наше јасан су показатељ ко је са ким и за кога.

ЛАЖНИ ПРОРОЦИ

Сваки човек ће дати на суду Божијем одговор за своја дела и за сваку изговорену реч. Бог захтева од човека одговоран живот по заповестима које му је дао и за извршење заповести обећава му награду у свом вечном Царству. Син Божији позива људе на живот у братској љубави и слози, свакоме даје посебне благодатне дарове и позива све да се по датим даровима препознају и по мери дарова саберу у једно духовно тело коме је Он сам глава. Сваки човек позван да испуни пуну меру раста благодатног дара Христовог у себи и да тим даром служи на опште добро. Невидљиви владар овог палог света, који је људе преластио пролазним земаљским уживањима, који делује кроз људска срца и који је кроз јеврејски народ на смрт осудио оваплоћеног Сина Божијег и данас кроз срца која су му се продала за пролазно уживање води рат против Сина Божијег.

Људи који су срцем одбацили Христа у замену за себично уживање и делају и причају неодговорно, речи их не обавезују нити их страх Божији плаши. Из своје и сатанске лукавости ови на просте, искрене људе гледају као на мање вредне и презиру их као Јевреји Христа. Надмени, уместо да се сабирају у тело Христово и делају на опште добро, продају се за Јудине сребрњаке, издвајају се из тела Христовог и удружују у користољубиво тело издајника Јуде, који служи властодршцу у времену, који браћу тражи међу себи сличнима лукавима и користољубивим. Пошто себе виде већим од остатка народа у ком се родише, захтевају право на веће потребе, за себе траже више и лепше, незајажљиво грабе животне радости  док другима остављају жалост и муку живота.

Обацивши простосрдачност и чистоту срца, заволеше славу света, презреше оне који нису славни, зато непрестано раде на усавршавању вештине помоћу које се одржавају у првим редовима живота.

Владар овога света који је распео Господа Славе, за службу  вештака у лагању којом му служе, кити их ловоровим венцима а они са њим заједно Хришћане ките трновим.

У њихове затворене кругове улази се одбацивањем Крста и личним распећем Христа. Одрицањем од Цара Христа предају се у службу сатанских вештака, лажних пророка. Живот им постаје лакоћа и богатство телесног уживања, кровови се спуштају пред њима да са њих проговоре.

Непросвећени их помно слушају дивећи се њиховим вештим речима и следе их у стопу. Њихов пут је пролазна слава која се завршава вечном срамотом, уживање које се завршава вечним мукама, али то је њихов слободан избор.

Ови људи одувек су се звали лажни пророци а Свето Писмо каже да ће се нарочити намножити у последње дане. Овакви се диве појединим људима на власти ради добитка, оправдавају кривог и окривљују правог за неправедну плату а данас их највише има тамо где обичан човек нема приступа, на телевизији и по свим новинама. То су те куће које пред њима снизише своје кровове да би се они попели и да би се глас њиховог непогрешивог разума могао на далеко чути. Свакодневно су по свим телевизијским каналима одакле пуне празне главе мишљењима својих мецена а наших властодржаца. Кад се власт промени и они промене своје приче, промене приче али не престају да причају. Они који живе тренутним стремљењима по стоти пут их слушају као да их слушају први пут и верују у сваку њихову изговорену реч. Ко да им не верује кад су прошле године добили једну награду а ове су кандидати за другу, па награде су доказ њихове изузетности. Дан за даном, награда за наградом, нестају године и векови. Са њима нестаје и Србија, смањује се, топи, уместо да живи од властитог рада издржава се кредитима ММФ-а. То овима који Божије власништво над душом предадоше властодршцима овога света ни мало не смета да причају своје занимљиве приче. На против, што народу више муке и жалости, то њима више среће и радости за анестезирајуће приче мученима и жалостивима. Причају ли, причају, голицају уши оних који заборавише ко је Светлост света и пођоше за овим лажним свицима. Синоћ сам принудио себе да гледам и слушам једног од ових ловорикама окићених како лежерно прича своје приче сигуран у сопствену величину. Сит живота и напитих страсти, он у саговорнику не виде једног од оне најмање браће Христове, што је овај заиста био, него једну буву која га омета у себичном уживању и коју треба спрштити. Нормално,  као и увек, он је био адвокат актуелне власти и њених промашаја а његов саговорник њен критичар. Сатанизмом се стиже до хедонизма, није ни чудо што многи Божији сведоци посташе ђавољи адвокати, а кад могоше они што не би мог'о и овај.

РАЗБИЈАЧИМА РЕЖИМСКОГ МРАКА

Згуснуо се режимски мрак под рафалном паљбом усијаних речи партијских новинарчина и новинарчића, неискрених идеолошких писаца и писара, свих могућих фела језичких клепала, клепетала и клептомана. Господари хлеба и мајстори игара испарцелисали медијско-информативни простор и изделили га онима што сигурним кораком ступају ка алеји великана неприступној незнаном јунаку. Испод великих имена базди задах партијске стрвине и мучно притиска слузокожу носа. Мрак и смрад на сламку надувених партијских пувала загушио све приступе звезданом небу и сунчаном дану. Саплићу се слепци у тами истеклој из пера мародера речи, док ови, ко и сви мародери, скидају вредност с мртваца. Најамници писане речи, претворише дрво познања у дрво себичног уживања с ког беру из опште несреће сазрелу самољубиву срећу. Лепо је бити паметан и начитан а може и користити телу ако се прода душа. Како Апостол рече, ништа ми не вреди ако знам све тајне и сва знања и Анђелске језике говорим а љубави немам, ништа сам. Мрзост је наопака љубав ништавила, лицемерје изврнута истина ништавила, плаћеник наопак идеалист род неверни и покварен у служби оца лажи. Орлови окупљени око партијских лешина закриљују небо својим црним, крвљу умрљаним крилима. Живе душе слуге Живога Бога знају за стид пред људима и страх пред Богом, овим орловима што се стрвинама хране стид је давно заборављено осећање страх Божији потиснут животињским задовољењем најнижих страсти. Оваквима је једино потребна двадесет четворочасовна пажња и дивљење неупућених у тајне светског успеха на путу до алеје великана и добијају је. Мисли им рефлектују мрак душа, није чудо што је небо над Србијом црно.
Овако је у некад мом граду из ког ме потиснуше они на привременом раду код временског кнеза. Доживотни претплаћеници на успех под, увек будним, рефлекторима партијских инсталација.
Истина је проста, лако описива и доказива са мало речи које благодаћу исијавају. Удаљавање од истине праћено је немилосрдном инфлацијом, речи се умножавају уместо благодати која се повлачи. Људско знање расте насупрот истини, човек се подиже на Бога. Узраста умноженим знањем, претоварен речитошћу врца, суверено господари све већим простором освојеним кроз људска срца одвојена од Бога. Природне, духом непробуђене очи, гледају га као Бога свезнајућег и свемогућег. Као Бог, лагодним уживањем за лаж купљеним зауставља старење, године носи ко сламке без умора. Лажни пророк најамник владајуће лажи у служби оца лажи уздигнут као Бог. Обмањује телесне очи окатих слепаца, слепац који гомилу слепаца води са собом док рог продаје за свећу себично грабећи пролазну срећу. Алеја великана последња станица ових наводаџија сатанских кланица а затим вечни мрак коме свим умом служише поробљени својом грешном природом.
Незнани јунаци у име Светлости, вечност налаже разбијање режимског мрака, буђење из сна вековима тканог. Мученици истине, злопатници које нечастиви не поткупи уживањем па вас мучи и мори свим мукама и морама овога света, Светлост за навек рођена походи вам срца. Ваше мисли нису ваше, рефлекси вечне светлости из срца вам исијавају. Све вас је више по незваничним електронским гласилима, пишете идеалима служећи, без плате, док они своје наплаћене штампане лажи деле бесплатно по улицама градова. Незнани јунаци, ви сте знани Ономе који вас позва да Његовом светлошћу разбијете мрак и јачи од ових синова лажи што се часте својим преварама, окружени и чувани нечастивим легионима. Са вама је благодат, са њима паре овога света, са вама је Бог и Небеска војска, са њима пролазна светска сила. Из дана у дан, милиметар по милиметар освајате им простор и време, светлост слободе расте, мрак се проређује, Србија се буди. Витезови речи, плаћеници речи дрхте пред вама, незајажљиво умножавају око себе чуваре својих страхова. Узалуд им све, Србија се буди. Светлоносци, ви се умножавате и растете, они се смањују, једног по једног гута их мрак коме су служили. Што их је мање, појављивања су им бројнија, обљутавеше и многим појављивањима згадише чак и оне духом не пробуђење. Од четири ветра дођи Душе и дуни на уснуле да се сви Срби из сна пробуде и прену.

АКТИВНИ БОЈКОТ ИЛИ ПАСИВНИ ИЗБОР

Лидер Напредњака а по многима Назадњака, Томислав Николић у свом обраћању јавности води кампању против свести освешћених гласача који позивају на бојкот избора. Лидер који се прославио цепањем СРС, предајом Тадићу добијених избора 2007. и штрајком глађу, поручује бирачима да на наступајућим изборима изаберу онога кога воле. Он још каже, шта вреди бојкот, ако један изађе избори ће се обавити. Да ли је све баш тако како овај лидер ''Народне Србије'' каже. Где нестаде онај глас Народа глас Божији, није ли Томислав Николић и њему слични обожио самога себе против Божије и Народне воље. Шта ако у Србији има бирача који прозиру улогу политичких странака и са ове и са оне стране националних кулиса неискреног глобалистичког позоришта у режији интернационалне олигархије и то намеравају да пренесу другима. Не занима њега чињенично стање, њега и њему сличне занима власт као једини циљ и средство за испуњење користољубивих прохтева.

Већинска Србија окована ланцима користољубивих најамника светске политичко-берзанске елите, стење обесправљена под терором сатанских закона а они се утркују за власт. Срби на Косову и Метохији барикадама бране право на живот у својој вековној држави Србији на свом вековном огњишту које им светска сатанска сила отима а они уживљени у улогу власти причају празне приче у парламенту о некаквој новој реалности и њима, косовским мученицима пошаљу по неки пакетић.

Запитајмо се чиме су ови политички глумци заслужили реизбор. Ничим, никакво добро нису донели Народу Србије који их је годинама бирао, напротив, многим злим делима задужили су се Народу. На свим нивоима власти и световних и духовних одметници Божији и зли пастири подводе србско стадо под чељуст вучијег кола оличеног у Е.У. За свакога који је и поред свакодневне тортуре која се у Србији против ума спроводи остао мисаоно биће, избори су увелико обесмишљени. Власт је, дефинитивно, место на коме се човек под навалом искушења измеће у гадост пред Богом. Власт која кроз институције система, саму себе контролише, чиновницима које сама плаћа, прелази из власти у терор владајуће однародоване гарнитуре. Све политичке партије у Србији свеле су се на фабрике за прављење неправедних пара за себе и своје. Нема истинске опозиције у Србији  а да ли ће је бити одлучиће Народ једног лепог дана. До тад опозициони рад ће се сводити на празне скупштинске говоранције које увек владајућа жабокречина потопи прегласавањем. Оваква каква је, опозиција је дозволила да скупштина Србије изгласа гомиле закона усмерених против Бога и човека. Ова власт и ова опозиција створише Србију у којој полиција даје обезбеђење педерима и растерује скупове србских родољуба. Опозиција је својим млаким и пасивним ставом допринела да данас у Србији педер више вреди од Србина.

Шта је Томислав Николић урадио у парламенту да заустави растакање Србије, отцепљење Косова и Метохије, пљачкашку приватизацију, затварање фабрика, суноврат свих људских и Божијих вредности.

Зашта је примао посланичку плату двадесетак година, ако се за то време Србија претворила у колонију и контејнер вампирске интернационалне олигархије. Ако се сагледа рад свих политичких странака за последњих двадесет година јасно ће се видети да су оне радиле на корист својих партијских тела и светске вампирске елите која се опија крвљу потлачених народа. Шта ако у Србији има и таквих бирача који не пристају да буду робље и не желе да дају глас онима који их поробљавају. Шта ако се такви досете и организују активни бојкот. Ако не данас незадовољни гласачи ће кад тад бити принуђени да то учине а онда неће бити све једно да ли је на изборе изашао један гласач, не у том случају неће им бити довољна чак ни гломазна партијска тела. Ако се народ који не верује политичкој демагогији професионалних политичара добро организује и поред сваког бирачког места постави свој пункт за бојкот избора, на коме би се предавали гласачки листићи и уписивали бирачи који бојкотују унапред решену изборну трку, не би било слободног простора за политикантске маневре.

При оваквом неодговорном односу власти  и опозиције према бирачима, народ губи на свим изборима, изгубио је самосталну Државу, изгубио је слободу и достојанство, сатанским законима диктираним од стране светске олигархије претвара се сваким даном у покорено и покорно робље. Србски парламент је у рукама светских силника само добро плаћена и посланичким имунитетом заштићена гласачка машина. 

Незаобилазна Народна обавеза би требало да буде престанак пасивног бирања и почетак активног бојкота. Само активним бојкотом у Србији би се успоставила Истинска Народна опозиција распуштеној обести властодржаца. Власт је одраз у огледалу Народа који представља. Ако се Народ избори за своја Богом дарована права и власт и опозиција ословљаваће га са великим Н, као ја у овом тексту. Ако то не учини и настави да буде пасивни преносилац пуномћја над пословима света на оне које му је свет подметнуо, престаће да буде народ и са малим н и претвориће се у поробљену и злу покорну рају.

МИР БОЖИЈИ !!! ХРИСТОС СЕ РОДИ !!!

Србија у турбуленцији, Србска барка на таласима бермудског троугла зинулих да је прогутају са посвађаном посадом, ветровима раштрканом, изгубљеном и пронађеном на погрешним местима.

Тежак је пут којим грешна људска природа корача ка познању Истине. Вера под налетима искушења може да се утврди, али може и да се поколеба и застрани у маловерје и безверје и удави се у млакости. Пут вере је  пут одрицања од своје воље на коме нема места себичним људским жељама. Пут вере гласи ''Оче ако је могуће нека ме мимоиђе ова чаша, али не како ја хоћу него како Ти''. Вера је пут мирења с Богом, прихватања себе у Истини и свог судбинског Крста. Нико судбину не може одбацити, нико од Крста није побег'о, мада су многи покушавали. Патријархално Народно уређење је идеалан облик Народног и Државног организовања по коме смо ми Срби вековима обликовали своје земно битисање. Патријархална организација је наслеђе од наших светих предака установљено нашим Богомудрим оцем Савом. Овакво Народно друштво је сталешко, сваки његов члан не бира сталеж у коме се рађа већ добија оно што су му родитељи својим трудом обезбедили. Прелазак из нижег сталежа у виши био је могућ,. али није био лак, омогућавао га је истински, Богоподобни преображај унутрашњег невидљивог човека који се на видљив начин манифестовао  делима корисним за свеопшту народну заједницу. Ово је био реални преображај појединца по лику Божијем у оном животном окружењу у које је Богом постављен. Сваки појединачни преображај из неразумног детета у формирану људску личност давао је лични допринос преображају свенародног организма. Преображавали су се људи, преображавала се народна свест, преображавала се Народна Држава, све је расло на општу и појединачну корист уз благослов Народне СветоСавске Цркве..

Формираној личности, преображеном човеку, Народна заједница је указивала поштовање као сталешком члану на заслуженом добром гласу а његовом потомству отварала врата за неку другу делатност и прелазак у виши сталеж. Ову Богонадахнуту Народну организацију начео је европски модернизам а срушио комунизам који је прогласио противбожију једнакост која је обрисала дотад важеће разлике у људском квалитету. Школско усавршавање постало је подједнако доступно и интелигентном и глупом и непоштеном и поштеном. Нова правила која је комунизам успоставио давала су могућност брзопотезног мењања личне судбине кроз одбацивање Крста као непотребног терета.

Реални преображај појединца и друштва кроз Крстоносни Пут познања Истине замењен је симболичким, титуларним преображајем, који је налазио нереално покриће у умноженим дипломама које су у већини случаја биле мртво слово на папиру.

Многи су, генерацијама, мимо Истине надмашивали своје људске могућности, постајали велики, слављени и награђивани. Овим вредносним превратом историјски пут Србског Народа кроз комунизам био је константно удаљавање од Божије Истине и приближавање владајућој светској лажи. Светска лаж, својим банкама је несебично  помагала овај пут удаљавања Србије од Бога и своје душе и подчињавања под власт мешетара и банкара. Србиново окружење мењало се и попримало атмосферу зверињака себичних зверова у непрестаном лову на плен.

Брзопотезно, преконоћно одбацивање судбинског Крста и мењање сталежа нарочито је изражено за време владавине Слободана Милошевића и распада предходне масонске творевине Југославије. Његова владавина омогућила је уздизање грешних људских страсти на највише лествице друштвених вредности. Све оно чему Господ Исус Христос говори ''иди од мене сатано јер ти не мислиш оно што је Божије него што је људско'' похрлило је на пут славе.

Забављачи су потиснули мудраце, уметност лагања потиснула истину из света уметности, певачи и певаљке од зла оца и још горе мајке постали су модели брзог и сигурног успеха. За то време заједничка, некад друштвена својина, добијала је појединачне власнике, оно што је вековима и деценијама стварано трудом и парама свих прелазило је у руке повлашћених појединаца. Друштво се поделило на новокомпоновану политичку и естрадну ''елиту'' системски подржавану на себичном путу стицања славе и моћи

и на јагањце за клање које закон обавезује а не омогућава остварење никаквих права.

Нормално да је овај сирови, по лику Божијем непреображени материјал, морао да доведе до националне катастрофе и вредносне турбуленције у којој се деценијама налазимо као пијан човек. Несвесна стихија добила је почасно место творца националне свести, па зар је онда чудо што се национална свест утопила у жабокречини колективног несвесног. Људска упорна самовоља успела је да отме национални организам из власти Божије воље и да га черечи по својим себичним прохтевима. И то не само у овим, горе поменутим, измишљеним сталежима него и у свим другим некадашњим стубовима слободне Србске Државе. Све се изметнуло у своју супротност служећи себичним похлепама и међусобним утркивањима у гадости. Ово је у кратким цртама само једна од последњих етапа на путу пројектованог уништења Србије и успостављања светске банкарске владе преко марионетских режима и свих оних који мисле о оном што је људско а не о оном што је Божије. Али, како то увек бива, Бог оставља Своје Свето и Праведно семе да заустави расап Србског Народа Божијег. Преосвећени Владика Артемије од Бога позван и од лажне браће прогнан испунио је своје вечно позвање издигао свој судбински Крст изнад времног благостања и рекао доста расипању Србског Народа Божијег. Он сигурним кораком следује стопама свог Распетог Бога и свог Мученичког Народа Србског који је сваки силазак с Пута Живота и Истине плаћао свенародном Голготом. Сила Христова и сила Крстова дају му снагу да буде оно Богом освештано језгро Народа Србског, Светим Савом заметнуто а Светим Николајем и Јустином одржано све до Владике Артемија и ових наших од Бога  додељеним нам дана.

Са свих страна наметаним вишедеценијским отпадањем од Божије воље, народ је  последњих деценија  доказао своју неспособност да бира и зато је Бог учинио избор по Својој  Светој вољи, човека Божијег кроз кога ће деловати Својим непобедивим силама и вратити залутали Народ Србски на Пут Живота и Истине. Онај део верног народа који није пао у екуменистичку млакост и европску лаж, познао је дејство силе Божије Истине у овом светом Народном Пастиру и следује његовим стопама препознајући у Божијем избору Вечно Свето Језгро Вечне Свете Србије и свој лични избор. Они други, усудићу се да кажем бројнији, чију је колективну свест и помрачену савест пројектовала узурпаторска забављачка машинерија са њеном псеудо елитом још увек се чешкају по глави упитани кога да бирају на следећим изборима између Кркобабића и њему сличних ''елитних'' младића. Свима њима поручујем понизите се под силну руку Божију и приклоните се Божијем избору а онда ће сами Бог успоставити оно комунизмом срушено Богоподобно, Патријархално, реално, сталешко и Народно језгро под Жезлом Правде Православне СветоСавске Народне Цркве.