ИМПЛАНТАНТИ

Један корак напред, три корака назад, најлакше би се могао описати актуелни историјски ход србског народа. Производња и продаја магле данас је један од уноснијих бизниса. А за то су потребни експерти. Ко су ти, нама, простом пуку, непознати експерти и где они стекоше то знање, титуле и експертско искуство. Ако се наоружамо оружјем Бога Логоса истинитом и здравом логиком и прокрстаримо крстовом мером нашу јавну друштвену и политичку сцену осетићемо задах нечега што нит смрди нит мирише, једноставно заудара. Оним другима невидљивим очима срца и душе видећемо да је комплетна наша јавна друштвена и политичка сцена састављена од интелектуалних имплантаната створених кроз многобројне програмске имплантације под окриљем светске владе. Имплантација се врши у домаћим и страним радионицама ума тако што се у главу будућег носиоца имплантанта имплантира богопротивни систем вредности. Добровољни донор своје главе пристаје да она буде испражњена од свих оних садржаја ускладиштених у периоду породичног васпитања и одрастања и да буде напуњена садржајем по жељи инжењера ума. Људске главе са некад Христовог тела, за потребе империје зла мењају се у горде вавилонске куле на раменима које са своје горде висине у дојучерашњем брату, другу и комшији, виде малог човека који се у тој мери смањио да се изједначио са другим животињицама у свакодневној исхрани ових имплантаната андроида. Никакво чудо, онда, што се крећемо корак напред, два у назад, кроз густу балканску маглу у којој чопори андроидних звери сасвим лагодно лове човека.

НАРОД ИЛИ РУЉА

Претварање народа Божијег у безбожничку руљу, свагда актуелан процес, који се вековима и деценијама уназад, на нашим просторима, спроводи по пројектима светских владара. Дело србских светитеља Симеона и Саве, зграду Србске Државе и Цркве, многи данас својим несвесним умом разарају и зато се никако не може рећи ''опрости им Оче не знају шта раде''. Незнање се могло толерисати до Христовог доласка, после тога оно постаје доступно сваком човеку кроз веру. Незнање се могло толерисати ''у оно време кад, смо ми Срби, били без Христа, отуђени од израиљског друштва, без удела у обећаним заветима, немајући наде, и без Бога у свету'', после познања Христа незнање се не толерише. Људи овога времена одбацили су и веру и знање и пошли за невером а то је грех лењости за спасење душе који се не прашта без покајања и обраћења. Ако погледамо ко то данас руши веру Христову и успоставља владавину руље безбожничке, видећемо да то раде самољубиве индивидуе на израженим местима у друштву. Обезбожене, самољубиве индивидуе су сви они који више воле сласти земаљске него Бога и отпадоше од Божије личности саздане у вечности и за вечност и пронађоше се у саможивом индивидуализму који за своје потребе производи време. Народ Божији повезан је Божијом и међусобном везом, свезом савршенства која је Љубав. Насупрот народа обезбожена руља самољубивих индивидуалиста међусобно се повезује везом користољубља. ''У последње дане охладнеће љубав многих, људи ће постати, саможиви, среброљубиви...'' како рече свети Апостол Павле. И очигледно је, да ми данас живимо у времену охлађене љубави у коме обезбожена руља терорише народ Божији у замену за задовољење пролазних себичних сласти и циљева. Руља безбожничка не бира средства до испуњења пролазних сласти, власти и почасти и зато је има на многим местима одлучивања за питања народног живота. Народ Божији због своје неконфликтне и мирољубиве вере повлачи се пред безбожничком руљом и препушта јој иницијативу и дођосмо у ситуацију у којој безбожници под заштитом светске безбожничке владе и њених безбожних закона сасвим легално врше прогон Божијег народа. Овом наметнутом, легализованом прогону успротивио се, за сад једино, владика Артемије и искусио прогон на својој кожи. Он је јавно декларисани представник народне Србије, Божије Србије, СветоСавске Србије, вечне, у којој су себи избориле место све оне Христом Логосом преображене личности. Верујем да владика Артемије није једини од србског високог свештенства који остаде веран Богу и свом народу, верујем да их има још који чекају право време и прави тренутак, али такође осећам да времена за одлуку баш нема на претек. Из дана у дан све више индивидуа исписује себе из књиге Божијих личности и народа и уписује се у књигу пролазне земаљске сујете. Времена дакле нема. Пред нама је одлука, или ћемо храбро стиснути петљу и успоставити народно Христово тело свезом љубави и братске солидарности, или ћемо остати инфериорни и немо посматрати како нас обезбожена, користољубива руља распиње као што је некад руља јеврејска распела Господа Исуса Христа.

РОПСКОГ ХЛЕБА И ИГАРА

Народ гледа у спортисте као на продужетак славне витешке традиције, док су они само део вешто осмишљеног матрикса. Хлеба и игара у љубави држе намесника Римског и Римскога цара. У животу на кредит преплаћени нерад односи победу над неплаћеним радом. По својој људској слабости, човек јури тренутну корист. Збринут привилегованим добро плаћеним нерадом постаје извршитељ у прогону неподобних, неприливегованих и кужних којима је ускраћено право живота од свог рада. Ово је тренутна ситуација у матриксу прогонитеља и прогнаних која ће се падом у дужничко ропство попети на виши ниво. На овом вишем нивоу већина данашњих прогонитеља и сами ће постати прогнани.'' Ко у ропство води и сам ће у ропство отићи'' једном за увек рече непогрешива Реч Божија.

НАСМЕЈАНИ И ВЕСЕЛИ

Јуче су сви главни и одговорни актери србског матрикса били на пријему у једној амбасади евроматрикса. Сви су били ту и они који народу сазидаше тамнице у главама и они који им те тамнице закључаше и сакрише кључ под отирачем језика. Сви насмејани и весели, са чашицом у руци, један поред другог и један са другим и леви и десни, повезани, рекло би се, нераскидивом везом користи.

ЖИВОТ И КАРИКАТУРА

Свакодневни људски живот у својој највећој мери протиче у форми својеврсног бала под маскама. Свако фура свој друштвено додељени ангажман. Професионалац гута човека, општи принципи бришу личне карактеристике. Личност бесповратно нестаје у дебелим талозима друштвених структура. Суочавање са огледалом изазива болну гримасу, али, само до тренутка бесповратног пластифицирања ангажоване карикатуре, која се обавља уз прећутну сагласност преосталих људских остатака. Али, ни овим самосагубљењем није све изгубљено. Понекад се деси, да некаквом незгодом, при каквој опасности по другог или себе, наједном, испод друштвено ангажоване карикатуре севне спонтани инстинкт добра, и жив човек одреагује сасвим супротно од своје друштвено ангажоване карикатуре. Људска социјализација претворена у општеобавезну дресуру, у преломним, кризним животним ситуацијама, кад животни дамар претекне дресуром уљуљкани мозак, попушта своју богопротивну стегу пред спонтаном реакцијом Божијих проводника.

ПИСЦИ

Има Писаца и писаца, познатих и непознатих, живих и мртвих, живих сахрањиваних и мртвих слављених. Увек су се живи писци сахрањивали а мртви прослављали, неки су, славе ради, умирали за живота а други су прећутно пристајали да буду живи сахрањени загледани у Васкрсење. Време љуби само своје, оне који му тепају. Оне бесповратно заљубљене у вечност време никад није хтело, љубав се за љубав враћа. Једни, који пишу надахнути Духом Вечне Истине чувају себе од злог задаха времена, удаљавају се у неку само своју пустињу у којој налазе небеску оазу. Други, задахнути духом времена, постају неприкосновене временске величине, слављени и хваљени на сва уста задахнута злодухом времена. Није ни чудо, ономе који памти да је револуционарним деловањем задаха времена Теоцентричност побеђена и прогнана људском егоцентричношћу. Свет се помало гуши а да није ни свестан да је то од задаха великих имена. Ипак све ово што посведочих само је опис безуспешног покушаја људско-сатанског ритања против Бога. Вечни бој Бога и његовог противника задахњивача времена, у вечном свету Духова је окончан и запечаћен, а ми људи на земљи само смо учесници у материјализацији Божије победе кроз време. Свако на својој страни и за свог господара по слободној својој вољи.

НЕ ГОСПОДАРИТЕ НЕГО СЛУЖИТЕ

Развијање посебних дарова Божијих, талената које смо од Бога добили никако се не сме претворити у нешто другоразредно што се данас назива хоби. Наши од Бога добијени таленти су средства помоћу којих се спасавамо и заслужујемо непропадљиво Царство Вечне Истине. Али, веома је важно, да наши таленти не постану циљ по себи, средство за достизање земаљског циља, пролазне светске славе, богатства, првих редова друштва... Наши таленти не припадају нама него дародавцу Богу и ми морамо увек остати Његове бескорисне слуге, чак и онда кад добијене таленте развијемо до савршенства. Ми не смемо постати трговци својим талентима, што је данас јако популарно. Наше таленте не би смели унајмити ни владари, ни политичари, нити било која сила овог света, јер их забадава добисмо од Бога. Свака професионализација талента доводи до стављања талента у елитне клановске организације у активној служби управљачких структура људског друштва.
Овакав неодговоран однос према таленту у функцији је заустављања развијања ткива Божијег света, ширења и развијања планова и пројеката светских моћника или окоштавања постојећег стања. Ово се најбоље може сагледати у свету забаве. На последњој песми Евровизије одржаној у Азербејџану готово сви певачи били су амбасадори УНЕСЦА, УНИЦЕФА и У.Н. све у функцији остварења глобализације. Исто стање влада у свим областима људског стваралаштва. Све је клановски организовано и херметички затворено, ко није с нама тај је против нас. Само искрени аматеризам из извора хришћанског идеала има у себи снагу да са мртве тачке покрене заустављени свет, јер аматер је слуга Божији а професионалац најамник света.

СРБСКИ СРБИ

Србски Срби у вечности, молимо Вас ми Србски Срби у времену: умолите Господа Победитеља да ојача све Православне Србске Србе и обуче их у Свеоружије Божије, да би могли одолети најезди Срба немачкара, амеро-сањара и злоинтеграцијских опсенара, да би их победили и заслужили победнички венац.
На славу Божију у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

ГЛУПОСТ, ГРЕХ И ШКРТОСТ

''Глупост, грех и шкртост на муке нам врашке...'' каже Бодлер о људско-демонским манама које своде човека у пакао.
Пакао, омеђен границама нашег простора и времена, у коме се задњих двадесетак година крчкамо, врви људским манама произведеним у домаћим, елитним перионицама мозгова. Дугододишњим усиљеним разорним деловањем на људски ум подрвгнут сваковрсним притисцима од материјално егзистенцијалних до духовно моралних произведен је човек слеп код очију. Слепац који слепцем вођен и сам води по неког слепца, улива се у колону слепаца идући кроз колонизацију до слепачке колоније. Из њега срушеног до самозаборава неке стране фондације данас подижу неког новог њега по мери тих фондација и њихових господара.

Gute Nacht Србијо

Свако вече лежемо као све мањи Срби
Ујутро се будимо као мали али све већи Немци.

За ово су се несебично потрудиле Немачке Фондације
Фридрих Еберт, Конрад Аденауер, Хомбултов клуб, Фондација др. Зоран Ђинђић, Х. К. Ц.- Хришћански Културни Центар покојног Биговића, и још многе јавне, полутајне и тајне организације за преправку србског сензибилитета и идентитета и стварање новог човека и нове реалности новог доба.

Ништа што је србско и слободарско, од Светога Саве до два Светозара, Милетића и Марковића не уклапа се у савремене евроропске токове.

Немачке Фондације уређују домаће, све више отуђено Правосуђе, културу и све друге области јавног живота узиђујући их у чврсту структуру обезбожене евроропске цивилизације.

ПАРОСЛАВЉЕ

ДВЕ СРБИЈЕ

Кажу неки да данас постоје две Србије, кажу они и ја се са њима слажем. Неки тврде да је једна Србија окренута Западу а друга Истоку и са њима се делимично слажем али не у потпуности. Верујем да правилно разумевање сагубљења Срба у простору и времену не може да се смести једино у конфликт између Запада и Истока. Дубљи је корен проблема модерних Срба и треба га тражити у ВЕРИ. Како ВЕРА данас није на цени обратићу се њеном наличју, невери, у покушају да сагледам проблем савремених Срба. СРЕБРОЉУБЉЕ које је, како учи Божија наука, извор свих зала, већинском делу србског народа наметну своју модерну ПАРОСЛАВНУ веру. Готово неприметно некада ПРАВОСЛАВНА држава преобрази се у ПАРОСЛАВНУ републику. ПАРОСЛАВЦИ су бројнији, и на већој цени од ПРАВОСЛАВАЦА, ПАРОСЛАВКЕ су лепше и пожељније од ПРАВОСЛАВКИ. У Србији данас а и више деценија уназад имамо ситуацију да ПАРОСЛАВЉЕ влада а ПРАВОСЛАВЉЕ служи, по речи Божијој не владајте него служите. ПАРОСЛАВНИ пастири и верници посте на посном качкаваљу, плазми, гомилама јужног воћа и осталих модернистичких измишљотина а ПРАВОСЛАВНИ на старом хлебу и води. ПАРОСЛАВЉЕ лако разрешује најтеже грехове онима који не шкртаре у ПАРОСЛУЖЕЊУ... Да више не набрајам, верујем да је јасноумнима из досад набројаног јасно, да Србију раздељују ВЕРА И НЕВЕРА, да се Срби разделише на нестрпљиве и трпељиве, на оне што хоће све одмах и овде и на оне који верују да је СВЕ недохватљиво у овом свету. ВЕРА ми говори да се јаз између ове две Србије продубљује и да долазе дани у којима ће се непремостивом провалијом оделити БОГОСЛУЖЕЊЕ од ПАРОСЛУЖЕЊА и ВЕРА од

МОЛИТВА

МОЛИТВА КОЈУ МИ ДАДЕ ВЕЧНИ БОГ

Путовођо и Господе мој Исусе Христе, пропути мој пут усхођења Теби, непроменљивој, вечној Истини и непресушном источнику благодати. Створитељу свега створенога, бесмртни Царе свих умно духовних бића, привуци ме својом Божанском љубављу да ми се срце у њој непрестано купа. Не остави ме Господе због многобројних грехова мојих, јер кад се Твоја милост удаљи од мене ја се мрвим у прах и пепео. Опроститељу грехова и разрешитељу дугова, уклони планину грехова мојих да не заклања шаку стихова мојих насталих преобилним изливањем благодати Твоје. Безгрешни Господе, опрости ми свегрешном слузи Твоме и обдари ме, дародавче најскупоценијих дарова, неопходним Божанским силама, да у свако време будем спреман да одбраним свој мир који си ми Ти оставио.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
сада и увек и у векове векова. АМИН.

ОВАКО ЈЕ ЗБОРИО ЈЕРОМОНАХ АТАНАСИЈЕ

Године 1989. мошти Светог Кнеза Лазара стигле су на место свог посвећења на Свету Косовску земљу. Том приликом пред окупљенима, Светом Кнезу се обратио јеромонах Атанасије (Јевтић), протосинђел и професор Богословског факултета.

Добро нам дошао, Свети и Честити Кнеже, Великомучениче Царе Лазаре, на Твоје и наше мученичко Косово. Добро нам дошао међу своје. А како си нас нашао?

Дошао си да извршиш духовну смотру: да видиш како је Косово поље са крвавим божурима, са Грачаницом прелепом, са Пећком Патријаршијом запаљеном, са порушеним Светим Архангелима и оскрнављеним многим светињама: од Светих Архангела, цара Душана, до спомен-цркве у Ђаковици, са убијеним на своме прагу у Твојој Самодрежи, Данилом Милинчићем и на своме, прадедовском имању Милованом Шарићем, код Ђаковице, и набијеним на флашу у Гњилану Ђорђем Мартиновићем, и силованом девојчицом, од девет година у Житињу код Витине, и насилованом монахињом од седамдесет година у манастиру Горичу.

Дошао си да извршиш смотру и видиш – да ли смо још увек Твој народ, и поред свих жртава и поред свег мучеништва.

Добро нам дошао и још боље нам помогао: да останемо чиста срца и светла образа у Србији мученој од Косова до Јадовна, усправни и исправни пред Богом и људима, да и ми, као и Ти, одстојимо вишу правду и ако треба, и живот свој мученички положимо за крст часни и слободу златну.

Да си дошао мало пре, затекао би нас да се и на нас примењују речи песника спеване овде на Косову: '' Данас нама кажу, деци овог века, да смо недостојни историје наше, и да нас је захватила туђа ропска река''... Али си дошао сада, кад смо се усправили, не да се светимо, већ да образ бранимо. Да бранимо, како народ рече, не само уставну, већ и усправну Србију.

Добро нам дошао Великомучениче свенародни: да укрепиш клонула срца и слабачке руке, мало стадо Твоје, али стадо изабрано и још спремно на жртве. И, надамо се да ће овај шестоти Видовдан Твој и наш бити почетак обновљења, оздрављења Твога народа, за који си живот свој положио и Бог те за то прославио. Надамо се да ће овај шестоти Видовдан бити почетак нашег повратка Твоме опредељењу за Царство Небеско, за царство људског достојанства, Божије и људске правде, оних непролазних вредности истине, човекољубља, правдољубља, заточништва правде и слободе, вредности које надтрајавају историјске промене и привремене земаљске победе, јер се држе непобедног Царства Небеског и његове вечне правде.

Добро нам дошао, и подржао нас посрћуће, али и устајуће. А и ми ћемо, заричемо се овде на Косову, у Грачаници данас и сутра на пољу битке на Газиместану одазвати се Твоме позиву – да бијемо незавршену битку косовску: за повратак изгубљеног, за васкрсење умртвљенога, за усправљање оборенога, за изградњу порушенога.

Дочекали смо Те са молитвом, коју је срочио у име оних владика косовско-метохијски и рашко-призренски Павле: да Господ да, да се не светимо непријатељима нашим који нас киње и угњетавају, него да се и они уразуме и просвете, да схвате да зло добра донети не може, и да уместо лажи завлада истина, уместо неправде-правда, уместо немира-мир, уместо мржње-љубав, уместо жалости.радост, уместо таме-светлост.

Добро нам дошао, Свети Великомучениче Кнеже на Твоје и наше великомученичко Косово.

Овако је зборио јеромонах Атанасије 1989. године, па се питам какав се то преокрет догодио у њему и онима око њега који прогнаше свога брата Преосвећеног владикуАртемија часног, верног и неодступног од овог аманета, изреченог од стране јеромонаха Атанасија.

Да ли је некадашњи јеромонах а данашњи умировљени владика променио своје мишљење данас или оног великог дана његове речи нису биле верни израз његових мисли. Шта се то преломило у овом професору Божије вере да погази једном дату реч.

Подсетимо се шта се у међувремену десило са косовским мученицима, да ли праведни мир укиде потребу за мучеништвом садашњег поколења косовских Срба или светска неправда умножи број србских мученика.

Да ли Срби отераше шиптарске злотворе са својих прагова или бише принуђени да под налетом шиптарских убица напусте своје прагове.

Шта би са Србским Светињама, колико их је срушено после оних заветних речи оног великог дана Видовдана 1989. године. Верујем да сви добро знамо шта се десило са Србима на Косову и Метохији и са Србским Светињама, али исто тако верујем да се многи питају шта се десило са ондашњим јеромонахом Атанасијем па беше први и најгласнији међу онима који прогнаше верног, часног и чистог образа владику Артемија.

Молимо се Богу да га којим случајем није захватила она горе поменута река а ако јесте, молимо се да уз Божију помоћ из ње исплива.

ВЕЛИКО ОСВЕЋЕЊЕ

Бог сиђе на земљу да палог човека уздигне до Бога. Син Божији, Господ Исус Христос рађа се од безгрешне Дјеве и светошћу Духа Божијег чисти људску крв и дух од првородног греха. Господ је у људском телу живео безгрешно и оставио нам НовоЗаветно знање да смо крв од Његове крви и кост од Његове кости. Људско тело је највећим процентом састављено од воде и као што земља постаде из воде и људско тело у мајчином телу постаје из воде Духом и крвљу. Људско тело је тројство Духа Крви и воде и ово троје сведочи Бога на земљи.
Људи су богови у заметку, ко се огреши о човека, огрешио се о тело Христово. То заборавише ови, од Бога отпали, нељуди који себично грабе на штету Бога и човека. Награбише се брзо и много, толико много да ће њихови потомци морати генерацијама да враћају отето Богу и човеку.

С ОНЕ СТРАНЕ ВРЕМЕНСКОГ БЕЗДАНА

Време и истина никад нису ишли руку под руку, ни време садашње није наклоњено истини  расцепканој у многе самозадовољне ограничене ''истине''. Колико људи толико ''истинитих животних сведочанстава'' која сва до једног претендују на апсолутизам. Најређи су они свесни своје ограничености у познању истине. Много је Пилата, подлеглих подметачини првосвештеника и многогласности руље, који већ две хиљаде година постављају исто питање: шта је истина. Истина се посведочује животом а не галамом бројних сведока. Истина није ни биљка ни живинче од овога света па на њему нема ни корена ни станка. Време има непресушну потребу да се надима пред вечношћу па се надмено прелива у надменост људску. Надменост људска и време земно мутише и замућиваше корито истине кроз њен цели земаљским ток.  И поред тога вечни извор остаде непомућен с оне стране временског бездана.

БОЖЕ ПРАВДЕ

Боже правде, ти што спасе
Од пропасти досад нас,
Вражје силе, тама зла се
На нас стушти и ужас.

Србске Јуде и Барабе
Са Пилатом неправ суд,
Правду газе, сребро грабе,
Расипају рајски труд.

Але дигли на Србију
Из свег пакла, мрски род
Не дај Боже да убију
Србског гена Свети код.

Моћном руком, Боже скрати
Изродице србске пир,
Силом Светом правду врати,
Србљу верном врати мир.

Ти си Боже нада Србља
Светлост срца, вечни Пут
Петвековне таме зубља,
Крфских дана лимун жут.

НАРОДНА ПОЛИТИЧКА ИНИЦИЈАТИВА

Вољом људском и допуштењем Божијим доживесмо да се србска нација у великом делу изметне у обезличене грађане глобалног села.
Шта је ту је, положај у ком се налазимо производ је већинског хтења и обмана и са њим се морамо помирити и радити да народно хтење усмеримо на правилнију страну. Не верујем да смо и поред светле историјске прошлости, било кад у својој историји, док смо били национални организам, од главе до пете функционисали у благодатној љубави Божијој. Не знам ни да ли смо као организам у Божијој правди коју је уређивао Божији закон функционисали баш од главе до пете. Прошлост ми је недоступна и временом покривена али ми је зато садашњост откривена. Видно ми је, да ми данас живимо као покидани национални организам, у једном хладном и себичном грађанском друштву које се свим средствима труди да потре све некористољубиве националне и људске везе, национални и лични идентитет, сваку људску посебност и све преведе под општу грађанску обавезност и голу корист. Традиционалне вредности падају пред међународним уговорима и законима правдајући се улагањем страног капитала. Доживели смо да у Србији, све мањинске групе, чак и педери имају већа права и слободе од Срба, и то све нашом политичком неписменошћу и пасивношћу. Наш народ сваке, по закону за то одређене, године изађе на изборе, изабере Председника и Народну скупштину и мисли да је тиме све завршио. Овом својом политичком пасивношћу изабрао је Фараона који ће наредне четири године мирно да крши Устав и Законе донете у Народној скупштини, укида му лична и општа права и слободе, док је он убеђен да је користећи своје право испунио од Бога поверену мисију. То није тако и не сме тако да остане ако се нисмо одрекли свога гласа.

Већинском народном вољом, бар од оних изашлих, на изборе добили смо нову власт, новог Председника и Народну скупштину Републике Србије. Идеално би било да до конституисања нове власти добијемо и нови народ, народ који свој глас на изборима не баца, који захтева да се тај његов глас испоштује. За почетак сваки Србин, или како је то данас популарно и у тренду (грађанин), треба да се политички описмени и научи једном за увек како функционише власт, Председника, Владе и Народне скупштине. Која су његова лична и општа Уставна права, слободе и обавезе. Такође, која су Уставна права и обавезе Председника, Владе и Народне скупштине. На овај начин мистична магла власти, која од Председника прави Фараона биће растерана и Председник ће морати одговорно пред народом вршити своју дужност. Сви који су угрожени деловањем мањинских група у члану 107. Устава Републике Србије са 30 000. потписа имају право предлагања закона, на пример о заштити јавног морала. У члану 108. 100 000. потписаних бирача остварују право на референдум. Многе су још могућности пред политички пробуђеним народом а које пасивни бирачи нису до сад користили. Верујем да нама Србима (грађанима) нису потребне нове политичке партије, потребна нам је контрола власти а за то се сви морамо политички описменити. Само подношењем Уставом предвиђених иницијатива и праћењем деловања политичких партија на поднете иницијативе, можемо истински да сагледамо ко је у Народној скупштини ради остварења општенародног добра а ко из личне користи и на основу сагледане слике гласати на следећим изборима.

За почетак, покажимо минимум националне слоге тако што ћемо увек бити спремни да сакупимо неопходан број потписа за народну политичку иницијативу.
Као први чин овог народног посла захтевајмо од новог Председника да тражи од Уставног суда Републике Србије да преиспита све противуставне законске и политичке одлуке бившег Председника, Владе и Народне скупштине Републике Србије и крађу гласова у првом изборном кругу.

ДРУГИ КРУГ ДРУГЕ СРБИЈЕ

Томислав Николић иде у други круг. После појављивања пред камерама са џаковима, како тврди, покрадених гласачких листића, Томислав Николић доноси одлуку да иде у други круг избора за председника. Ову своју одлуку образлаже тиме да би Борис Тадић изашао и у случају да он изборе бојкотује. Оптужбу за изборну крађу у првом кругу поткрепљује обећањем да ће је доказати кад буде изабран за председника, у преводу никад, и тиме оправдава одлуку о даљем учествовању у изборном току. Нико од политичких актера на овим, по свему дискутабилним, изборима није изгубио, ако се изузме народ. И Томислав Николић и Борис Тадић не представљају оне гласаче за чије се добро пред камерама бусају у груди, не и један и други у Србији спроводе интересе Уније. Унијаћење Срба које се, свим тајним средствима, вековима спроводи на животним просторима србског народа, после НАТО окупације наше земље 1999. године, постаје саставни део политичког програма многих партија. Оне партије које у свом програму нису имале присаједињење Евроропској Унији елиминисане су са политичке сцене унутрашњим партијским ударима и спољашњим притисцима. Маргинализоване су свим средствима владајуће унијатске коалиционе већине која је имала на располагању све поунијаћено у овој земљи, од унијатских медија, преко поунијаћене културе, поунијаћених институција, све до поунијаћених епископа, некад Србске Православне Цркве. Својим трећим кандидовањем за председника, Борис Тадић по ко зна који пут у својој председничкој каријери крши Устав Србије и то овог пута 116.ти члан који каже ''Нико не може више од два пута да буде биран за председника Републике''. Ово је живи доказ да на србској јавној политичкој сцени нема ни једне патриотске политичке партије, јер да је има таква би одлуку о бојкотовању избора донела одмах по противуставној кандидатури Бориса Тадића. Сва ова постизборна халабука око изборне крађе гласова само је бацање прашине у очи обманутој и покраденој, увек већинској вољи народа који је својим генестским кодом већински против партократског,противуставног унијаћења. Политичке партије, које себе називају патриотским, позивају народ на улице у одбрану, како тврде, својих украдених изборних процената, уместо да зову у одбрану Устава, изигранее народне воље и срушене државе. Ако је деловањем поунијаћених партија парламент претворен у гласачку машину Уније у њему један србски СВЕТОСАВСКИ родољуб нема шта да тражи. 

СЛОБОДА ОД СЕБЕ И ДРВО ЖИВОТА

СЛОБОДА ОД СЕБЕ И ДРВО ЖИВОТА

 Слобода од себе почиње оног дана кад схватиш да ти не припадаш себи и својим себичним жељама у времену, већ Богу, своме роду, нацији и чевечанству у вечности. То је дрво живота у Божијем Рају, Христос Небески чокот. Ко се због неприродно успостављеног односа ума и фантазије, кад ум бива фантазијом вођен, одсече са овог Вечног Дрвета Живота, ради задовољења себичних жеља у времену, није се знао сачувати у части и достојанству Вечног Живота и предао се вечној смрти.





ГЛАВОМ ИЛИ ТЕЛОМ

 Онај који живи из главе, ризикује да доживи судбину главице купуса. Неретко се деси да му ту главу, која би да се искаже и докаже, к'о главицу купуса потопе у кацу, и одозго притисну каменом. Повремено помере камен, изваде непослушну главу, провере да ли се укиселила до послушности, ако није, назад под воду и поново камен преко. Никакво онда чудо што се неки одлучише да трају телом. Па посташе партијска тела не ризикујући својеглаво улетање у кацу.

ПОСТИЗБОРНА ХАЛАБУКА

 Велика халабука подиже се, у већ ионако збланутој Србији, око крађе резултата избора. Не знам са сигурношћу, али могу да предпоставим да клептоман, макар ради задовољења болесне страсти, мора да украде. Још ако је уз задовољење страсти и добро плаћен тад је створен идеалан спој жудње и користи. Да ли му је успело да украде, баш онолико, за колико га оптужују, не знам. Једино са сигурношћу знам, да је народна воља, још једном покрадена, и то од стране свих учесника ових клепто-интересних избора. Неозбиљно је за организацију која претендује да себе прикаже као носиоца националне свести и поштења да поверује у свест широких народних маса покретаних културом масовних медија и поштење ЦЕСИДА, режимских аналитичара, РИК-а, и осталих логистичких потпора пртократског система. У царству лажи у шта су свет и Србија претворени вољом својих житеља истина је протерана на далеку периферију. Свако, ко покуша да периферију постави у центар преузима на себе ризик да буде исмејан као незналица или проваљен као варалица. Слепци су слободном вољом из својих срца протерали Онога који отвара очи слепцима, сасвим одлучни да их неко из њиховог окружења води за руку. У свету фалсификата стање духа није наклоњено истинским променама бар док се поднебесна магла из многих глава не разиђе, а на томе треба мукотрпно радити..

О ИЗБОРНОЈ ОБМАНИ

Много се паметних глава оглашава после изгубљених избора. Доцни, ли, доцни памет оних који се самобманом саблазнише и оклизнуше на вештачки залеђеној клизавици.
Сметнуше с ума Господњу заповест: ''будите мудри као змије и безазлени као голубови''. Сметнуше, и у змије улетеше безалено као голубови а голубове својом злом проценом још четири године предадоше на немилост змијама.
Моје Царство није од овога света каже Син Божији који дође на свет Духом Светим зачет, рођен од Дјеве да спасе човека поробљеног заблудама света.
Не владајте него служите заповеди Он својим ученицима.
А како ће у ове дане светске републике Православна Хришћанска мањина, вршећи власт служити већини, поробљеној људским слабостима, којој је лаж дража од истине, ако не сме заводнички, повлађујући јој, и подилазећи јој под кожу.
Хришћани су со земље, светлост света, и то она со коју земља одбаци, и она светлост коју свет одбаци. Као што се и у справљању јела со користи у малим количинама и Хришћани су у свету мало стадо које сви светски владари гонише и даље ће гонити.
Републички систем власти у директној је супротности са Божијим принципом власти. Да ли декларисани Хришћански изборни кандидати истински повероваше у могућност успостављања Хришћанске републике кад и сами добро знају да ни Хришћанско Царско самодржавље није одолело Барабиној револуцији.
Ако у ову идеју вероваше свим срцем онда нису срце добро очистили Христом, а ако не вероваше срцем него је само исповедише устима, као и њихови предходници, онда су одрадили свој посао, извели обмануте бираче на изборе,стадо на кланицу, у вучје коло.
Оставимо ли могућност да су имали племениту намеру да буду со земље у земаљском парламенту, онда их је реалност демантовала, јер их је очигледно земља прогутала као некад давно Датана и Авирона.