СЛУЧАЈНОСТ ИЛИ НЕ

Два догађаја данас привлаче моју пажњу коју бих да поделим са својим фејзбук пријатељима. Први догађај је ''пријатељска, радна'' посета државне секретарке САД Хилари Клинтон и очаравајуће лепе госпође Ештон југоисточној Европи, тачније Балкану. Други догађај је ''пријатељска и радна'' посета урагана Сенди источном делу америчке обале. Да ли су ове две посете пука случајност или се овде ради о узвратној посети Небеског Царства владајућој Светској републици. Ово је за једне питање вере а за друге питање користи, али за почетак нека се и једни и други приупитају, случајност или не.

ПОТРОШАЧ

Потрошач је потомак човека
На две ноге и четири точка
Продукт моде овог новог века
Кад пилиће скупља тв квочка
Дично чедо светске теорије
Нове ере, ере водолије
С најлон кесом пуном благодати
Пружа руке да дохвати жеље
Ваздан бере срећу ваља брати
Жрвањ смрти у прашину меље
Авиони бомбардују раком
Војска мира мирно смрт расипа
Јутрос ево дрхтим и пред свраком
Птицо моја болесна од грипа
Време зида куће трговачке
Лав се лови да лавују мачке
Жене љубе уснама прељубе
Прав им корак новчаници губе
Човек служи домаћем идолу
Пијан тражи лека у расолу
Око плена пријатељство цвета
У виделу усамљеник шета
Банак носе уста пуна лажи
Једно мисли а други се кажи
Со се пљује бљутаво је слађе
Способност је ново име крађе
Поштење је ем лудо, ем глупо
Трчи јури себи купуј скупо
Сваки дан је дан некакве борбе
Против бољке или празне торбе
За човеком оста најлон кеса
Згасну душа под гомилом меса
На буђење зазвонише звона
Господ силни морско дно потреса
Да умије гордост Вавилона
Ураган се стушти са небеса
Да потресе гнусно легло блуда
Све је исто ко Нојевих дана
Песма славље вриска одасвуда
Свако тело отворена рана
Нико неће лека ни лекара
Свак у себи васиону тражи
Где је нема нађе је у жени
Да му демон блуда вазда пени.

Из књиге "Тужно радовање" 2006.

РАСПЕЋЕ СРБИЈЕ

Цртеж - Оливера Марковић

Располућена Србија у ове наше дане корача и пузи својим силазно узлазним путем као и увек у својој вазда голготској историји. Очекује помоћ и с лева и с десна а помоћи ни од куда. Унутра превагнуше они што пузе и сасвим потиснуше оне што корачају. Све наде окренуте изван Србије само су краткотрајна заваравања која се увек завршавају коришћу онога који нас је варао и нашом србском штетом. Наивност људска може да буде знак чисте душе али и знак покварене глупости. 

Време ово наше је време прогона Јагњета од стране звери из бездана и то свим средствима. Ово је време за које Апостол Павле каже да ће свако ко буде хтео да живи праведно у Христу Исусу бити гоњен а да ће зли људи и варалице напредовати на горе варајући и варајући се.

Већинском народу нашем немогуће је да се пробуди из обмане и схвати једном заувек да те варалице које пузе пред светском звери сам бира и поставља изнад себе. Већински народ већински и живи и мисли а мишљење већине формирају плаћеници за то плаћени. Нико не може да узме оно што му није дато од Бога па ни разум.

Ма колико се сви који покушавају да се баве просветитељским радом у овом народу трудили, ма колико на том раду изгарали ништа неће урадити пре времена.

Свему има време и начин, време истине и време лажи а ово је време у којем је народ одбацио вечну истину и пошао за систематски произвођеном лажи.

Народу се не треба удварати иако народ има ту женску одлику да воли оне који му се удварају а не воли оне који му говоре истину.

''Дај ми снаге да ти постојано служим да ставим правду изнад користи, да ставим остварење племенитих дела изнад тренутних задовољстава, да ставим друге изнад себе и испуним твоју заповест о љубави''.

Цитирао сам једну реченицу из православног молитвеника која на најлакши начин може да дефинише човека који има одговоран став према себи, према људском друштву и Богу, који хоће да служи добру и љубави у свету. Увек су Срби који су имали издефинисан став по овом питању били мањина она неопходна со која задржава да бљутавост не потопи нацију.

Пут осољавања јединке је увек имао велику цену која је подразумевала страдалнички живот и одбацивање од стране обљутавелих. Тај Пут Живота и Истине проглашаван је путем лудака и чудака, Дон Кихота који се узалудно бори против ветрењаче. Већини је увек било лагодније да себе дадне за део ветрењаче и да руши усамљеног занесењака. Тај занесењак назван Дон Кихот иде Христовим путем Голготе и у сваком човеку види свог заведеног брата у чије име подиже свој глас и трпи страдања знајући да свему има време и да сваком времену дође крај. 

Крај је увек трагичан, сузе замене смех а лелек песму. Зло рађење готово суђење увек је знао наш народ док није почео да храни мозак туђинским идеологијама и помодарским обманама. Данас у Србији, ретко ко, ко није школован на страним универзитетима не може да  уђе у политички живот. Додуше направи се и ту изузетак али само кад је неопходно због посусталог процеса хода Србије ка Голготи. Ми живимо под вековном окупацијом туђих идеологија које нас све више удаљавају од суштине нашег бића и наших традиционално успостављених вредности. 

Срби у Србији данас служе за подсмех домаћим европеизираним модернистима како ови најмањи Срби тако и они највећи које је изнедрила србска историја.

Себичлук, тврдичлук, немилост, разврат, неодговорност и сви други смртни греси увезаше Србију у своје нечастиве везе из којих се више нема куд. Пред нама је Голгота Христова богоостављеност и Распеће која ће бити страшно као и сва досадашња србска Распећа. Сва она тела која су се гојила путем извесности на рачун распећа душе доживеће телесно распеће а оне усамљене душе оних занесењака који живот претворише у добровољно прохођење телесне Голготе дочекаће Васкрсење душе неко у телу неко изван тела.

Много је лакше живети колективно као неодговорни орган плаћеног организма коме морални закон не значи ништа него ли живети одговорно својом главом. Организму је све организовано и храна и одело и грејање и уживање, за узврат сваки орган организма ради свој посао не мешајући се у начин и исход свога рада. У зло време кад се праведни у Христу гоне а варалице напредују варајући, куд и камо је лакше неодговорним неделом праведног понизити него праведним делом себе узвисити. Наређење извршење без таласања и загарантована плата. Онај који живи својом главом мора сам да брине о свом организму у непрестаној неизвесности пошто му нека сила у њему јача од њега не да да постане део морално неодговорног организма. Зато он види шта се ваља иза брда и шта зли организатор организује злу покореном организму. У зло време колективни живот не подлеже личној одговорности што га не искључује подлегања колективној одговорности кад зло преврши дозвољену меру. Колективно грешење колективна казна, Божији суд и уместо гроба гробнице, уместо лажног мира истински рат и крв која пере све грехе.

СРБСКИ ДУВАН ЧВАРЦИ

''Срби имају најкраћи век од свих народа југоисточне Европе'' Вест је коју јуче објавише сви строго контролисани медији. Шиптари нас претекоше за пет година а Грци готово за десет. Никаво чудо ако се сагледа притисак под којим ми Срби живимо. Ова статистика је као и све статистике уопштена и не бави се појединачним људским примерима. А све што је уопштено то је површно и неверодостојно. Криза кроз коју пролазимо није ништа друго него оно сито и решето које Господ Христос најави апостолу Петру. Сатана нас по допуштењу Божијем сеје и веје по нашим гресима којим Богу згрешисмо а на које нас сатанина војска наведе. Тако ће они уопштени који греху служише и за грех живеше и којима нема лека нестати, док ће они други ређи и пробранији који Богу служише и за Бога се жртвоваше изаћи прекаљени и од страсти исушени, као они популарни дуван чварци који су на нашем тржишту скупљи од меса.

КРВ И МЕСО

''Ако духом живимо духом и да ходимо јер крв и месо не могу да наследе Царство Небеско'' каже апостол Павле. Али, дешава се да крв и месо својом бројношћу преузму примат од духа, а где месо и крв могу да стигну без духа, једино у машину за млевење меса. Сведен на крв и месо човек губи појам о узвишеном и пресељава се у низине телесног трајања. Телесни је увек са неразумевањем гледао на духовног јер разум није својство крви и меса. Разум је својство умне душе која се напаја Богом. Разум и љубав из истог су слатког извора док су неразум и мрзост из горког. Љубав не причињава зла ближњему и налаже разуман однос према њему. Мрзост за коју је разум високо, а самим тим и кисело грожђе, скрива себе у себичном мраку или кругу истих таквих мрзитеља. Мрзитељи су злуради и као такви не знају да се искреним срцем радују добру других људи већ им се улагују док им раде о злу, незнајући да ко другоме јаму копа сам у њу упада. Крви и месу обратио се и велики песник Његош рекавши ''Без будала тупога погледа бил умови могли блистат светли'' Молимо се Богу да и њихов мрак просветли својом лучом и преведе их из смрти у бесмртност јер нам је то једина преостала могућност.

КЛИН ЧОРБА ИЗБЉУВАНИХ

Свему има време и начин, има време кад се истина тражи и има време кад се од истине бежи. Шта је истина придружили би се данас многи с овим истим питањем Пилату. Као да паде нека магла заборава на људе па им помути сећање на живу истину Божију Сина Божијег Исуса Христа. Свему има време и начин и све се креће од времена до времена орочено, само је истина апсолутна, што значи да они што од истине беже, проглашавајући је за нешто релативно а не вечно, тим својим одступањем од истине не смештају истину у непостојање него себе одступнике од Божије истине. ''Ко није за нас тај је против нас'' каже Син Божији и заиста много је данас противника Божијих мобилисаних у општи светски богоборачки фронт.

Светски богоборачки фронт наоружан свим оружјима ђаволским са свих страна напада на Цркву Христову. Нема места на земаљској кугли на ком нису разапете његове мреже ловаца на душе. Његовим деловањем укида се појединачно служење општем добру а уместо тога успоставља се свеопшта зла управа над појединачном људском слободом. Модерни светски логор у коме бројеви беспоговорно извршавају богопротивне диктате из дана у дан све више притеже своју нечастиву стегу.

Запитаће се неко, како је ово могуће, данас кад је наука успела да однесе човека чак на месец.

Кад се грана одсече са корена све је могуће а очигледно да се добар део грана са стабла човечанства одсеко са корена Божијег. ''Ви сте со земљи, каже Син Божији својим изабраним ученицима, ако со обљутави чиме ће се поправити,  више није низашта него да се избаци напоље и да је људи изгазе''. Много је обљутавеле соли по овим клин чорбама које нам ови наши мајстори закувавања свакодневно закувавају. Корен са којег се многи одсекоше и сољу обљутавеше вечан је и непроменљив, са горко слатким плодовима у времену.

Пожелевши душом само слатке плодове који расту на дрвету земаљског стабла и корена многи се на њега накалемише и изгубише за вечност. Лепа су прва места на прославама и гозбама, лепо је кад вам се људи клањају на трговима и улицама и називају вас учитељима и мудрацима. Мудрост је скупља од злата и драгог камена и може се уновчити за земаљске дворце и светска уживања само се треба поклоноти ономе на кога ваља пљунути. А кад се то недолично поклоњење деси човек нестаје са списка бескорисних слугу Божијих и прелази на списак сатаниних најамника.

Никакво чудо онда што се данас тако често дешава да на сахранама и даћама слушамо избљуване људске избљувке како бљују своје бљувотине без икаквог поштовања и сажаљења према покојнику а све у служби свом обманутом егу. Егоцентризам, нарочито женски попримио је у наше дане такве размере да многи мушкарци пола живота проведу под левом а пола под десном женином папучом.

Ко ће онда да брани веру и отаџбину запитаће се неки савешћу пробуђени Србин. Где су ти људи који ће изгазити ону избљувану со избачену напоље. Богу хвала овај наш народ још рађа људе што најверније сведоче Срби са Косова и Метохије који животима бране своју људскост и предачко наслеђе. Ту је и монаштво прогнаног владике Артемија и он добри пастир свога стада Артемије. Ту је Божији изабраник грешни Милоје и многи други синови вечне Србије коју небеска труба позва дозва и још увек друге позива и дозива у одбрану од непријатељске напасти. Богу хвала Србија се буди духом вечно будним и сабира у врсте за одбрану вере од напасти непријатеља Божијих.

САМОБИТНОСТ БОЖИЈА

Отуђење модерне цивилизације претворило је људе у поцепане атоме расуте у трк за себичним жељама. У тој трци за себичним стицањем пролазних уживања људи једни другима постају конкуренција а где је конкуренција ту лако завлада завист и мрзост. Мрзост је стање душе несвојствено човеку кроз које човек помрачује своју савест и самом себи постаје туђин.
За оне који се питају како направити искорак из туђинца постоји једна школа бесплатна а многоцена. Отуђење од сопствене суштине непрестани је процес светског прогреса коме се треба одупрети понирањем у се све до пробуђења успаваног Бога. Обесни јахач апокалипсе коме је име прогрес одваја човека и људску цивилизацију од њеног истинитог Творца и даје себи улогу неприкосновеног, ауторитативног творца модерне цивилизације. Човек се сасвим окреће спољним диктатима уместо некадашњег созерцатељног сапостојања са Божијом самобитношћу. Уместо да своју од Бога удахнуту и запечаћену битност тражи у себи човек модерне цивилизације загледан је ван себе у спољашњи свет на који га модерна наука и култура усмеравају као на једину самобитност. Царство Божије је у вама каже Господ Исус Христос вечно живи Син живога Бога. ''Јер је троје што сведочи на небу Отац Реч и Свети Дух и ова тројица су једно. И троје је што сведочи на земљи: дух, и вода и крв, и ово троје су уједно''.

Божији позив упућен човеку непрестано позива на духовно стварање кроз које људи остварују себе узрастањем у децу Божију. Човек, ма колико био грешан, носи у себи Бога, и како рече свети владика Николај ми смо Срби Богоносци, и јесмо, али тек кад се ослободимо оног прогресивног ђавола који зна да у нама успава свест о живом Богу да би нам сам засео на грбачу. Кад се то деси ми се удаљимо од унутрашњег гласа савести наше кроз који нам говори и поучава Реч Божија и почињемо себи да тражимо нове учитеље који ће нам чешати уши онако како нас тренутно засврбе. Тад нам се деси ово што данас живимо, међусобна отуђеност, мрзост и завист, Прави богомољци молиће се у Духу и Истини говори Син Божији жени Самарићанки. Само они који се моле у Духу и Истини могу се назвати децом Божијом и само они созецартељно сапостоје са Богом стражећи над собом и над својим делима. Деца Божија не могу да мрзе, могу да се наљуте, али не могу да мрзе јер носе у себи семе Божије које им не дозвољава да мрзе.

Господ својим ученицима налаже непрестану будну стражу над собом да их непријатељ човекомрзац не би поробио на спавању. Много пута смо ми Срби били успављивани и поробљавани неискреним миром, помоћу кога нам је човекомрзац заседао на грбачу, из кога смо се будили кроз тешке ратне губитке и успостављали искренији међусобни поредак. Братска љубав у нашем народу достизала је врхунац у време кад је народно страдање достизало врхунац. У исто време неки изроди, ратни профитери продавали су тим ратницима брашно помешано са песком, опанке од картона и профитирали издајама и преварама. Пробуђење савести неопходан је услов за народни опстанак. Истиниту веру треба проповедати неустрашиво са сваког места не би ли се што више савести пробудило. Зато пишем ово што пишем у славу Божију у име Господа Исуса Христа који нам даде моћ да будемо поново деца Божија и душе живе живога Бога. Пробудите се живи и смрт ће побећи од вас а држава смрти неће имати никакву власт над вама.

ИСТИНА И ПРАВДА БОЖИЈА

Истина и правда Божија увек је близу оних који Бога траже, истина Божија је у њима, али она треба да буде и између њих како би Божији свет био повезан у непрестаној кретњи по промислу Божијем.

Да се ова света међуљудска веза не оствари стара се противник људски нечастиви ђаво.
Између људи који Бога траже и налазе, ђаво подиже живи зид од оних мртвих телесина које му се продадоше и од Бога отпадоше.

Ови отпали од Бога и припали нечастивом ђаволу јуришају у грабеж пролазних земаљских добара, пречицом, странпутицом и злочином.
Такви какви посташе отпавши од истине ослепеше и оглувеше за добро, отворених чула једино за зло које им омогућава себичну грабеж.

Имају очи а не виде, имају уши а не чују, имају ум али немају разума, како рече псалмист Давид ''изједначише се са стоком која се коље'' и за које рече Господ ''не бацајте бисере пред свиње''.

Да би ово загушење Божијег света отклонио Бог је одувек допуштао нечастивом да изазове рат кроз који би се Божији свет прочишћавао од намножених поживотињених слепаца, глуваћа и безумника.

НИКО НЕ МОЖЕ ОТИМАТИ ИЗ РУКЕ МОГА ОЦА

''Нико не може служити двојици господара'' по речи Господа Исуса Христа Сина Божијег. Нико не може служити Закону Божијем и закону света, нарочито данас кад светски међународни закон претендује да сасвим искључи закон Божији из послова овога света . Закон Божији вечан је и непроменљив док се закон света мења са сваком променом власти и ево данас се промени и сасвим озвери према простом човеку од Бога наученом простом и моралном животу.

Закон Божији обраћа се унутрашњем човеку људској савести и он каже ''све што не желиш да други чини теби не чини ни ти њему'', врхунац закона Божијег је љубав која не причињава зла ближњем, напротив која све ради за спасење ближњег.
За испуњење Закона Божијег неопходан је живот у истини и никаква верско политичка веза не може никога ослободити од одговорности пред Законом Божијем. Закон Божији изграђује безазленост унутрашњег човека кроз људску савест и успоставља палу и грехом изгубљену душевну невиност.

Душевна невиност се преноси на телесне функције и човек се преображава из лошег у бољег, док у њему не угине звер а заживи јагње. Закон Божији је савршени Закон Слободе и он се обраћа слободном човеку коме никакав други законски мач не виси над главом.
Светски закони поробљавају човека за потребе света који сав у греху лежи. Свет лежи у греху који од њега захтева владар овог света који је и самог Сина Божијег искушавао на Гори кушања. Владар и кушач овога света даје разноразна овлашћења оним људима који се поклоне његовој пролазној моћи.
Сви који приме његова овлашћења постају неко и нешто у свету, почињу да одлучују у име других људи, да у већој или мањој мери богују над већим или мањим групама људи. Неретко се деси да се владари над другима озвере према својим слугама и да почну да их третирају као својину.

Јагње Божије и Његови изабраници никад нису припадали овом свету, они су од овог света били омражени, презрени и одбачени. Сви покушаји приземљивања Царства које није од овога света завршавали су се као пропали покушаји смештања несместиве вечности у пролазност времена.
Овај свет са својим пролазним законима и вредностима увек функционише као временско сито које просејава прихватајући своје и одбацујући оне од вечног Духа.
С ким си онакав си, ако служиш вечном Духу одбациће те дух времена а ако служиш духу времена одбациће те Дух вечности. Дух времена карактерише окренутост људској слави, сујетан је и славољубив, за разлику од вечног Духа који славе од људи не прижељкује и кога не хвале људи него Бог.
Свет против Духа вечности подиже своје легионе духова мрзости исплаћене у времену великим именима и лагодним животом.
Такви данас представљају већински политички врх ове земље и културно уметнички крем нашег поевропљеног друштва и такви за масне паре и лагодно ваљање у светској каљузи греха пљују на све што је Србско Богом и родом кроз векове установљено.
Да није вечног Духа и слугу Божијих који нису од господара света него су на свету да служе вечном добру вечног Господа Бога, ови светски великаши служили би без сведока кнезу овога света који их својим духом лажи произведе у великаше. Али Богу хвала још увек има верних и истинитих сведока који ће посведочити да је много тога великог у свету гадост пред Богом. По делима познаћете их а не по лажљивим речима којима неодговорно засипају све око себе. За сваку изговорену реч сваки човек ће примити плату од Бога, неки показаше нестрпљивост и лакомост па уместо плате Божије уновчише реч пре времена за аконтацију понуђену из руку кнеза овог века.
Једини прави законодавац и Судија овог света и векова јесте и биће Господ Исус Христос који рече ''Нико не може отимати из руке мога Оца'' и кад се ми Срби будемо сетили ових Божијих речи и кад се пред Богом будемо покајали и на ове речи позвали, добићемо потребну благодат да победимо искушење којим нас кнез овог века и њему продане душе искушавају

ВЕСТ О ЈЕДНОЈ СМРТИ

''У Београду изненада умро Војин Димитријевић угледни професор међународног права и директор Београдског центра за људска права''. Актуелна вест ових дана која подједнако позива мислеће и верујуће и немислеће и неверујуће на размишљање. Каква је та међународна правда којој је угледни професор служио, верујем и мислим да сви добро знамо. Бич терора те правде свакодневно осећамо на својој кожи.
По тој правди чак и педери имају већа права од верујућих и мислећих Срба православних хришћана. То је та светска правда којој је служио овај мислећи али неверујући светски угледник, правда сатанска револуционарна против Бога и Правде Божије.
Да ли је случајно то што је смрт овог светског неверујућег угледника наступила мучки у данима мучког одржавања срамне параде педерског поноса.
Није ни мало случајно, ово је Божије упозорење свима њима неверујућим мислиоцима отпалим од благодати и истине. Свима њима који су активно и пасивно учествовали у рушењу хришћанске вере и светости организовањем срамне параде педерског поноса. Она безблагодатна и проклета педерска мањина само је безвредна монета за поткусуравање, главни су они неверујући и наопакомислећи управљачи нашим животима и световни и духовни, спроводници налога светске сатанске власти.
Они нека се замисле над смрћу овог светског угледника који је ради стицања светског угледа постао гадост пред Богом.
Истом смрћу изненада и мучки умро је недавно и Радован Биговић још један одступник од благодати и истине Божије. Нека се замисле сви они који својим чињењем и нечињењем обесветише некад свети и престони Београд. Угледном неверујућем професору одале су минутом ћутања заслужену почаст оне исте педерске гузице за чија се права борио до последњег хонорара. Испраћај достојан једног хуманисте који своју хуманост мери наплаћеним дневницама.
Јуче 6. октобра нама православним хришћанима био је празник Зачеће Светог Јована Претече и биће у век и векова а ови изроди, слуге злодуха времена нестаће као и многи пре њих.

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ЗЕМАЉСКОГ СЛАВЉА И ТУГОВАНКИ

Бог је истерао човека из Раја, истеран из Раја човек није хтео да одустане од рајских сласти, па је по инструкцијама ђавола  почео да ствара рај без Бога. За овај рај важе апостолске речи''Наш рат није против људи од крви и меса него против поглаварства и власти, против владара овог мрачног света, против духова злобе под небесима.''

Све што је слабо, даде се у службу поглаварствима и властима владара овог света. Владар овог света материјализовао је своју силу у НАТО војном буздовану који расте нахрањен опљачканим парама свих потлачених народа света. Војно идндустријски комплекс у рукама највећих светских олигараха представља прождрљива уста ове војне звери са којом по речима лажног пророка нико не може ратовати. Хранећи звер туђим опљачканим богатствима кроз ова зинула уста хране се и амерички корумпирани политичари. Ко је тај владар који за сад још увек стоји у сенци и броји своје зеленашке паре на које му сваке секунде леже камата на камату, препустимо појединачном људском здравом разуму. Некад су на ово питање и народи били у стању да дају тачан одговор што данас није случај. Зато ћу покушати да се у овом тексту позабавим питањем наводне настале неспособности здраворазумског  расуђивања народне већине.

Да ли је народна већина заиста изгубила моћ правилног расуђивања или је то незаобилазни услов који се од ње тражи при ступању у плаћену службу поглаварства и власти владара овог света који своју власт протеже на све континенте. Судећи по апстиненцији исказаној на мајским изборима а и по броју неважећих листића на тим изборима народној већини се не може приписати недостатак здраворазумског расуђивања. Кад се неизашли на изборе и изашли а ускратили поверење свим предложеним кандидатима саберу добија се надполовична већина. Дакле здрав разум нашем народу не мањка. Ако на другој страни погледамо људе који су својим изласком подржали изборни процес видећемо да је већина њих у активној служби поглаварстава и власти. Постоји један мали део који верује у могућност остварења праведнијег друштва путем избора и једино тај део припада оној наивној мањини за коју се може рећи да је занесена забавним сновиђењима отпала од здравог разума. Поред ових ту су и они који се у недостатку страха Божијег плаше наглих друштвених претумбавања и чија је мантра ''само да не буде рата''. Нормално ту су и они, незаобилазни, који су својим бизнисом или почасним местима у друштву прираслице сваке власти која је у ствари увек део једног истог полицијско-политичког-интересног система, што ови врло добро знају.

Овај осврт на протекле изборе био ми је потребан да колико толико докучим ко ме то води а ко гура популарним путем без алтернативе. Да би се ово мало подробније разјаснило мораћу се мало дубље позабавити компетентношћу ових вождова и гурача који воде и гурају. Некад, док Бог свету није казао лаку ноћ све се дешавало у његовом виделу и по његовој вољи. Од њега су постављани и велики и мали свако сваком на личну и општу корист. Да се не враћам у далеку прошлост која је својим богоодступништвом само припремала пут за ово данашње, вратићу се у мало ближу комунистичку прошлост.

Од како знам за овај свет пође ми за руком једино да запазим да се у њему спроводи непрестана селекција. Невидљиво сито сеје и просејава, једне прихвата друге одбацује, са нама или против нас. Мој први сусрет са друштвеним животом догодио се поласком у школу и то је прва организована друштвена неправда са којом сам се суочио. Из тог сусрета изашао сам готово неоштећен, ненахрањен лажним знањима од којих се многи из моје генерације понадуваше као краве од луцерке и претворише у бездуховне мртве телесине. У том периоду стекао сам прва сазнања о намештеним друштвеним утакмицама и начину њиховог монтирања. Надувавање малих карактера погодних за повлачење на шаховској табли у живој партији шаха у људе великих формата непрекидни је процес увек активног фалсификовања Божијег света.

Други неизбежни сусрет са великим позориштем десио ми се испуњењем војне обавезе а трећи запошљавањем. Из свих ових незаобилазних сусрета са овим неискреним позориштем под увек будним оком полиције враћао сам се себи са осећањем гађења у устима. Сви идеали о људској правди пали су у воду.

Од тих сусрета прошло је доста времена а готово се ништа није променило, бар не на боље. На горе се можда и јесте променило и вероватно јесте и сигурно јесте. Са сигурношћу могу да закључим једино то да у овом свету у време у коме ми је Вишњом вољом додељено да живим, оно најређе на шта сам наилазио беше спонтани слободни живот. Уместо њега свуд се ширио устајали задах лажи пројектоване тимовима друштвених инжењера. Спонтани живот могао се ухватити фрагментарно, на своју руку и по законски одређеној цени. Друштвени живот у целини био је покретан из разних центара моћи једног истог полицијско партијског система. Монетарни токови увек су били крвоток овог система који је напајо делове друштвеног организма по исказаној послушности ауторитету. Питање ауторитета ретко ко је постављао пошто оно беше регулисано цензуром и аутоцензуром.

Први редови друштва у којима се озарених лица вечито шепуре књижевници и фарисеји попуњавани су и даље се попуњавају људима изразито крупнијих формата од формата већинских смртника. Величину људског формата одређивали су закулисни друштвени управљачи од којих је дете по својим израженим послушничким склоностима још од ђака првака добијало баш за тај тип програмирану основну форму коју је кроз даље школовање испуњавало одговарајућом образовном нормом. Школска клупа ђака првака била је и јесте стартна позиција у трци фалсификата за место људи великог формата а основни предуслов за ову трку увек је беспоговорна послушност ауторитету.

Непослушан и вазда гадљив на велика имена никад нисам пожелео да потрчим у овој трци, уместо тога постао сам посматрач. Са тог места посматрача свашта сам у овој трци видео, брже који, подметањем испред њих несавладивих препона, губе и спорије који гурани ветром у леђа побеђују. Видео сам како се најобичнијом затезном каматом речи Божије

''дајите и даће вам се''претварају у дајите и узеће вам се све што имате, видео и запитао се, шта се то овде ради и ко коме служи.

Ако су монетарни токови постали супротан смер Божијим токовима Светог Духа Истине који је то онда дух који покреће људско друштво. Не зове ли се тај дух, дух лицемерја и није ли то онај дух и онај фарисејски квасац на који Господ Исус Христос упозорава своје ученике дајући им савет да се од њега чувају. Погледајмо око себе и видећемо да је селекција људског материјала готово приведена крају.

Подељени смо на људе првог и другог реда, вредне и безвредне, у чијим међусобним односима важи селективна правда, који имају селективни приступ општим добрима и који спровођењем казнене селекције не подлежу истим казнама. Никакво чудо ако се правилно схвати родитељска законска обавеза да своје новорођено дете пријави надлежним матичарско полицијским властима које детету додељују лични број који ће доживотно носити.

Модернизација Србије од пре два века о којој ова помодарска Србија на сва уста кукуриче није ништа друго до једно све више контролисано друштво са све мањим приступом Божије правде и истине. Државе у којима смо живели у двадесетом веку стваране су са унапред испрограмираним роком трајања и временском гаранацијом квалитета и лако су урушаване на наше очи уз малу припомоћ подземних структура. Организациони одбор славља и тугованки у овом људском рају иако сачињен од врховног савета  духовника и мудраца никако не успева да на дуже време орочи пролазност земаљског славља и тугованки, на срећу нас обичних и малих изван формата.

КО ТО ДВОРАЦ ГРАДИ У ДОЛИНИ ГЛАДИ

КО ТО ДВОРАЦ ГРАДИ У ДОЛИНИ ГЛАДИ

Патријарх српски г. Иринеј освештао Владичански двор у Крагујевцу

14. Септембар 2012 - 10:20

У четвртак, 13. септембра 2012. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у присуству чланова Светог Архијерејског Синода и више архијереја Српске Православне Цркве, освештао је новоподигнути Владичански двор у Крагујевцу. Свечаном чину присуствовао је г. Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије. Добротворима који су помогли изградњу духовног средишта Шумадијске епархије уручена су највиша црквена признања

После редовне седнице Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве одржане током преподневних часова у новом Владичанском двору у Крагујевцу, а којој су присуствовали сви чланови Светог Синода (председник Патријарх српски г. Иринеј и чланови Епископ сремски г. Василије, Епископ бачки г. Иринеј, Епископ шумадијски г. Јован и Епископ будимљанко-никшићки г. Јоаникије) приступило се чину освећења новоподигнутог Владичанског двора. Патријарху српском г. Иринеју и члановима Синода, придружили су се Епископ зворничко-тузлански г. Василије, Епископ врањски г. Пахомије, Епископ рашко-призренски г. Теодосије, г. Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, представници јавног, привредног и политичког живота Крагујевца и Шумадије, донатори изградње Владичанског двора, верни народ, свештенство и монаштво.

Сам чин освећења Владичанског двора у Крагујевцу, који је почео да се гради 2008. године, извршио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.

Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја

Свечани ручак за званице био је прилика да се посебно истакну добротвори и приложници који су несебично помогли да ово репрезентативно духовно здање Цркве Божје у Шумадији буде подигнуто. Госте и добротворе Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован поздравио је врло срдачно и благодарно.

Поздравно слово Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Духовну свечаност у Крагујевцу својим присуством својим присуством увеличао је г. Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, који је у последњој деценији прошлог века врло активно учествовао у обнови црквеног живота у Шумадијској епархији. У поздравној речи Патријарху српском, архијерејима, добротворима и верницима, подсетио је на те дане, изражавајући наду да ће и у будућности имати прилике да значајно помогне Српској Православној Цркви и традицоналним верским заједницама у Србији.

Обраћање г. Милете Радојевића, директора Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије

Скуп званица на свечаном ручку у новоосвећеном Владичанском двору у Крагујевцу био је прилика да Патријарх српски г. Иринеј похвали успешна прегнућа Епископа шумадијског г. Јована, свештенства и верног народа у Епархији шумадијској.

Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја за трпезом љубави

Владичански двор у Крагујевцу грађен је према пројекту архитекте Саве Стражмештерова из Новог Сада, док је радове извело предузеће Капител инжењеринг из Крагујевца, чији је власник Братислав Срећковић.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован на овој свечаности уручио је добротворима и приложницима за изградњу Владичанског двора у Крагујевцу највиша одликовања. Орден Светог Симеона Мироточивог заслужили су: г. Мирослав Брковић, председник Црквене општине Саборне цркве у Крагујевцу; г. Новица Јефтић, власник Издавачке куће Evro-Giunti; г. Драган Славковић, директор у РЕИК-у Колубара у Лазаревцу; г. Предраг Лучић, директор у РЕИКУ-у Колубара у Лазаревцу; г. Драган Јововић, власник компаније Таково осигурање у Крагујевцу; Проф. др Милан Радуловић, бивши министар вера у Влади Србије. Ореден Светог Симеона Мироточивог за свеукупну  помоћ Шумадијској епархији добили су: г. Милета Радојевић, директор Канцеларије за цркве и верске заједнице Владе Републике Србије, и г. Љубиша Маринковић, власник компаније Сунце у Крагујевцу.

Добитници Оредена Вожда Карађорђа за прилоге током подизања Владичанског двора су: г-ђица Микица и г. Горан Арсенијевић; г. Сава Стражмештеров; г. Верољуб Стевановић; г. Саша Миленић; г. Душко Обрадовић; г. Зоран Томић; г. Зоран Милашиновић; г. Братислав Срећковић; г. Обран Ћетковић; г. Велимир Илић; г. Матеј Минић; г. Раде Танић; г. Драган Вуковић; г. Милија Радовић; г. Радомир Бјелић; г. Никола Петровић; г. Борисав Јелић и г. Желимир Шапоњић. Носиоци Оредена Вожда Карађорђа за свеукупну помоћ Шумадијској епархији су: г. Миомир Пљакић; г. Предраг Стојановић; г. Момчило Тришић; г. Живорад Милосављевић; г. Љубиша Вулетовић; Компанија Застава оружје и г. Тихомир Тимотијевић.

Архијерејске грамате као признања за помоћ у подизању Владичанског двора завредили су: г. Влада Костић; г. Миленко Вулићевић; г. Сава Ковачев; г. Слободан Мијушковић; г. Драгиша Даничић; г-ђа Бојана Дивац; г. Петар Арсенијевић; г. Душан Петровић; г. Предраг Котлајић; г. Драгиша Ивковић; г. Радиша Милошевић; г. Горан Којовић; г. Слободан Гавриловић; др Оливера Карић Недељковић; г. Миодраг Радовановић; г. Александар Живановић; г. Србијанка Јовановић; г. Милутин Игњатовић; г-ђа Јасмина Нинков; г-ђа Татјана Перовић; г-ђа Цања Цвркота; г. Драган Марковић; г. Славиша Марковић; г. Зоран Васић; г. Братислав Јеремић; г. Живорад Нешић; г. Бранислав Митровић; г. Зоран Радојичић; г-ђа Јаворка Јанковић; г. Милутин Живановић, СЗТР Смиљанић; г-ђа Вера Илић; г-ђа Светлана Вељковић; г-ђа Живадинка Бинић; г. Зоран Беговић; Ливница Пожега; г. Божидар Петковић; г. Јован Јованић; г. Ахмад Казас; г. Горан и г. Слободан Симић; Предузеће Водотермика инжењеринг; Предузеће МИС Марковац; г. Миљан Милетић; г. Дејан Агатоновић; г. Владислав Банковић; г. Будимир Стаматовић; г. Вања Милојковић; г. Александар Лукић.

Архијерејске грамате за свеукупну помоћ Шумадијској епархији добили су: г. Драган Минић; г. Бране Нијамчевић; мр Радојко Дамјановић; проф. др Слободан Арсенијевић; г. Радивоје Николић; г. Предраг Чокић; г-ђа Славица Ђорђевић; г. Миленко Марјановић; г. Зоран Јаковљевић; г. Бранка Савић; г. Драгомир Брашић; др Недељко Везмар; г. Мића Гарић; г. Дејан Чокић; г. Раде Громовић; г. Павле Окиљевић и г. Благоје Поповић.

Подизање Владичанског Дворца годинама је боло очи многим гладним Крагујевчанима који у овој долини глади узалудно покушавају да остваре своја основна људска права укинута силеџијским окупаторским упадом у нашу земљу. Као што се са слика види, терет окупације није пао подједнако на све Србе и Крагујевчане, неки су окупацију која нам се догодила прекрстили у глобалистички екуменистички миротворачки процес и наставили мирно да живе и раде. Међу добитницима Ордена Вожда Карађорђа налазе се и водећи људи градске власти Крагујевца Верољуб Стевановић, Саша Миленић и Обрен Ћетковић. Поред њих су и успешни крагујевачки бизнисмени и остала градска и србска елита. Ту су и сарадници и добитници грамата из Двери Српских Бранимир Нешић, и Зоран Радојичић и сигурно има многих других с моје стране непрепознатих.

Објаснићу због чега ово пишем да не помисли неко да сам против Цркве Божије. Напротив баш због чврсте одлучности да у све векове останем део Цркве Божије дужност ми је да посведочим истину у свако време и на сваком месту  што и сад чиним. Као што сам у својим досадашњим текстовима писао и заборавне подсећао ми смо окупирана земља и нација. Све вредности којима нас је научила наша СветоСавска Православна Црква и наши свети преци на наше очи се потиру силом и паром. Отима нам се Косовско Метохијска света земља и то не оружаном него издајничком квислиншком силом глобалистичких административаца из наших редова. Духовни у име Господа Исуса Христа бранитељ Косова и Метохије преосвећени Владика Артемије протерује се са Епархије Рашко Призренске да би његов наследник Теодосије мирно примио председника лажне државе Косово и безбројне припаднике глобалистичке окупаторске администрације. Окупаторска глобалистичка власт својим пројектима спровођеним преко наших политичких власти, њиховом вољом инсталираних и сведених на њихову администрацију, спроводи тиху окупацију свих области србског друштва претварајући наше друштво у верну копију папистичких друштава. Нашим ђацима од првака па до доктора наука ум бива окупиран увођењем окупаторских наставних програма. Наши високообразовани кадрови иду на дошколовавање по Америци, Енглеској, Немачкој и другим у богоборству развијеним земљама. Нашем народу на силу се намеће западни материјалистички систем вредности. Наш Патријарх екумениста учествује на екуменистичким миротворачким скуповима, призива папу у Србију, док у свом дворишту води рат против брата Артемија који једини имаде хришћанске смелости и одлучности да се Вером Христовом супротстави глобалистичкој империји НАТО пакта. Како некад окупатор учини са Владиком Николајем, Патријархом Гаврилом и другим верним СветоСављу синовима и оцима тако и данас чини само мекше и лукавије преко својих изабраника у србским редовима. Све се окренуло на главачке некад су се ордењем Србских Јунака и Светаца одликовали борци против окупатора данас они који од окупације направише уносан бизнис, успешне спортске и политичке каријере. Тврдо сам уверен да ћемо кад тад сазнати шта о овоме свему мисле Свети Симеон Мироточиви, Вожд Карађорђе и наравно Свети Сава.

ПОДВОЂЕЊЕ

Подвођење припада старим занатима и иде раме уз раме са најстаријим занатом на свету. Подводачи имају друга имена, на пример, макро, сводник, у нашем народу још и пеза. Подводач или макро продавачицу љубави подчини себи до те мере да постане власник њеног тела а она његов роб. Ово занимање данас се поприлично раширило и пренело на многе области друштва и уздигло на високе хијерархијске лествице. Неки, боље упућени тврде да данас и политичари представљају неку врсту подводача подводећи нас под власт Евроропске Уније. Нама неупућенима не преостаје ништа друго осим да размишљамо о томе у којој мери смо своји и нисмо ли неприметно постали бело робље.

Признања дијаспоре алтернативним медијским гласилима - Правда Дневне Новине, Pravda Dnevne Novine

Признања дијаспоре алтернативним медијским гласилима - Правда Дневне Новине, Pravda Dnevne Novine

КАПИТУЛАЦИЈА И КАПИТУЛАНТИ

Капитулација је предаја, губитак рата који може да буде вођен под више видова и на више начина. Капитуланство некад није било својствено нашој нацији али модерним Србима очигледно јесте, бар једној великој народној већини.
Војна капиутулација пред непријатељском силом изазива  домино ефекат у свим областима људског живота и друштва тако да се може рећи да је наша нација капитулирала на свим бојним пољима. Признавањем војне капитулације отпочиње цивилна окупација у коју се многи домаћи капитуланти активно укључују.
Основни мотив за прелазак на непријатељску страну никад није била светлија непријатељска идеја од наше домаће него себична зарада. Полакомљени за зарадом многи капитуланти почињу да зидају логоре за своје дојучерашње рођаке и пријатеље.
Ова, последња капитулација само је једна од низа која се овом народу издешавала кроз два века модерне историје и од стране неодговорних људи проглашавала победом. Све наше ратне победе реално су биле велики порази од којих се никад нисмо опоравили.
Напомињем да нисам присталица мира по сваку цену и да сам увек на страни доброг рата а против наопаког мира.
Да би се учествовало у добром рату мора се стећи способност разликовања добра од зла. Тек стицањем ове способности која је дар Божији може се ући у рат слободном људском вољом и за светле циљеве.
Причати о слободи народне воље било би смешно како данас тако и увек. Народна слободна воља није ништа друго него власт светине над појединцем. Народну вољу некад су формирали народни прваци који су се својим посебностима издвајали, истицали и стекли поверење народа. У почетку док су се народни прваци истицали сами собом и својим делом, док још нису други почели да их истичу и делегирају у народне представнике народна држава је имала стабилност.
Истицање од стране других које се народу наметнуло с временом је бивало све неискреније тако да су истински народни прваци бивали потискивани.
Ко је тај други који је истицао народне прваке а није био народ.
Тај други могао би се назвати трговцем народне несреће или данас одомаћеним изразом профитером. Ратни профитери су увек личну корист издизали изнад народне и тако се народ осипао и нестајао за себично добро профитера. Профитерство не би могло да опстане у народу здравог духа и морала, зато се народ перманентно кварио деловањем ових профитера и њихових окружења.
У профитерском окружењу бивало је свакаквих људи и професија који су друштвени утицај стицали залагањем профитера да би за узврат са тог утицајног места служили својим добротворима профитерима. Ова спрега профитера и профитерских дужника временом је расла док није толико нарасла  да је освојила душе народне већине.
Како то изгледа данас сви знамо с том разликом што се већина прави луда. Не види што види, не чује што чује, претвара се да о нечему у свом животу одлучује док се у ствари строго придржава улоге и оног дела текста из сценарија који јој је додељен. Највећи профитер данашњице је тајна светска влада која ведри и облачи на домаћем профитерском небу  исто као и на светском.
Инфериорност капитуланата иде на руку победника спољњег и унутарњег непријатеља на овом балу под маскама доброчинитеља. Од злотворства ка добротворству путић врлуда поштењачина има брата по имену луда.
Да није тих добронамерних и поштених луда ово мало од моје стране записаног остало би незаписано и Богу хвала видим нисам једини, има их још које излуде ова профитерска оргија безакоња. Кад нас ово тамновање, које сви виде а многи се праве да не виде, у довољном броју излуди ни тамнички зидови који нам светски и наши стари и нови богаташи сазидаше неће више бити довољно тврди.

ПОРАТНИ МИР

Или сам ја постао немушт или су људи оглувели, углавном све моје приче остају без одјека. Због речи без еха почех да пишем и опет исти тајац. Да ли је мук у коме данашња Србија живи последица окупације или је окупација последица мука на свакоме је да размисли. Ако погледамо ко по Србији прича без проблема ћемо закључити да је баш тај требао да ћути. Па ко га је онда поставио да прича ако је требао да ћути. Ко то стоји иза кулиса и поставља њих који причају. Иза кулиса је режисер, неприкосновени господар рата и поратног мира. Поратни мир је друго име за рат другим средствима а рат другим средствима је рат против душе. У рату против душе непријатељ се сатеривањем у непрекидни низ бездушних ситуација слама психички и физички. Бездушне ситуације постају свакодневна људска сапутница од колевке па до гроба. Дакле живи се у рату а сања о миру који никако не стиже. Свакодневно преплитање живота и сна у третираном субјекту изазива конфузију и пометеност у тој мери да сан и јава неприметно замене места. Кад се из јаве пређе у пределе снова све постане лакше, уместо живота почиње његова замена глумом, што је куд и камо лакше. Глумци могу да буду награђени запаженијом улогом у позоришту поратног мира. И тако дођосмо до оних који причају а који су требали да ћуте. Поратни мир свој тајни рат против душе води преко мозга и зато прво окупира мозак. Једном окупирани мозгови тешко се враћају себи јер пут до себе тежак је и далек. Такви се лако прикључују окупаторској сили и постају њени верни сарадници не баш идеалисти  али поуздани плаћеници. За плату они друге одвраћају од себе самих окупирајући њихове мозгове и удаљавајући их од правилног расуђивања. Кад се једном поруши граница између добра и зла све постаје дозвољено. Ово ни по чему не би било страшно да се дешава колико толико са слободном могућношћу избора третираног субјекта. Имао избор полакомио се и молим, одриче се себе због неке њему знане рачунице. Не ово постаје обавезни програм образовања и васпитања који поставља пут за оне који тек полазе на пут према себи и добру и злу у себи и свету. Да ли ће неко од тих полазника икад или никад стићи до себе Богу хвала још увек зависи и од других фактора који се засад још могу одупрети окупацији. 

ПО ДЕЛИМА ЋЕТЕ ИХ ПОЗНАТИ

Предходних дана Србски Патријарх је учествовао на екуменистичком миротворном скупу у
Би Х и у циљу разјашњења тог догађаја написах ових неколико реченица.

Пут човеков на земљи може стати у три речи: ”вера која дела”. ”Познаћете их по њиховим делима” каже Господ Исус Христос. Да би се сагледала дела актуелног Србског Патријарха морамо се загледати унутар себе и око себе.

Унутар себе видећемо муку и невољу која нам се намеће од оних који су нас опколили са свих страна и њихових сарадника домаћих изрода. Унутар себе зачућемо уздах и лелек од грабежа и отимачине који се организовано спроводе над већ осиромашеним србским народом. Видећемо ником одговорну власт која својим расипничким трошењем пара, узајмљених од светских зеленаша, гура земљу у дужничко робство. Видећемо батину закона која бије увек по истим леђима јадног и потлаченог народа док оне који тај исти народ опљачкаше и порушише државу чува. Видећемо мир у коме се Срби са Косова и Метохије убијају, протерују и издају, а Срби из других делова Србије законски прогоне окривљени једино зато што немају.

Мир за који се Србски Патријарх моли са вековним непријатељима Православља јесте екуменистички процењен на тридесет сребрњака. Такав мир распиње на Крст Божију Истину а на њено место зацарује лаж богатства. Не приметих да се Патријарх Србски побуни против отимачине Србских Светиња на Косову и Метохији од стране папистичке екумене коју ова спроведе кроз насилно отимање Србске земље и признавање отимачином склепане такозване државе Косово. Питање је дана кад ће Србске Светиње на Косову престати да буду Србске и постати власништво папистичке екумене.

Онај који је то заустављао био је Преосвећени Владика Артемије и због тога овај екуменски миротворац поведе против њега ”братски рат”. ”Ако је твој брат има нешто против тебе иди и измири се са братом својим” па после тога ради на васељенском миру, среди прво своју кућу па тек онда сређуј васељену. Узалуд је њима причати, они су представници Цркве нове васељенске и домаће реалности, а у тој новој реалности, постаде нормално све оно што од увек по речи Божијој беше гадост.

Богу хвала што остави на Косову и Метохији верне Србе јунаке Вере и Отаџбине да буду језгро Православног Хришћанског отпора злосатанској окупацији. Богу хвала што подиже Верног Пастира Владику Артемија који силом Божијом задржава сатански зулум над Србским народом. Богу хвала на свим пробућеним Србима који имају очи да виде, уши да чују и разума да схвате све обмане оца лажи и да им се свим Божијим силама супротставе.

Ми смо Срби мирољубив народ и свакодневно се молимо ”Слава Богу на висини и на земљи мир, међу свим људима света добра воља а не само међу народним господарима”. Ми смо за мир у себи и са свима око себе али за искрен мир у коме нећемо никад више добијати нож у леђа. Кад такав мир Србски Патријарх успостави у Србији нека иде и нека шири васељенски мир. Мир и сигурност на Косову и Метохији, мир и сигурност у целој Србији, мир и сигурност за све Србе у Дијаспори, па тек затим васељенски мир са свима који се покајаше за злочине према Србима

ohio national financial services: Rajica Markovic

ohio national financial services: Rajica Markovic: I belong to the group of people that fate is not exactly thrilled. All I'm trying to create risk management process some bad luck powers ...

ПОНИЗИТЕ СЕ...

ПОНИЗИТЕ СЕ ПОД СИЛНУ РУКУ БОЖИЈУ
А УСПРОТИВИТЕ СЕ ЂАВОЛУ И ПОБЕЋИ ЋЕ ОД ВАС

Понижавање добровољно понизних посао је оних који напредују на горе варајући и варајући се. Бог се супротставља охолима а понизнима даје благодат. Србија је понижена и споља и изнутра, спољним и унутарњим охолицама. Истрпи ли у савршеној понизности и миру Божијем спољно и унутрашње понижење добиће благодат од Бога. Унутрашње понижење наносе јој сви они неправо засели на виша места друштвене лествице одакле уз садистичку сласт понижавају боље од себе. Сви они недоказани који се неправедно прибављеним лажним доказима доказују истим таквим недоказаним лажљивцима распињу немилице Србе и Србију. Њих има више од нас, али нас има довољно да им кажемо доста је било лагања. Ја сам им у своје име пре петнаест година то казао и остао насамо са Богом. То је било пре петнаест година а верујем да нас данас има довољно понизних пред Богом да натерамо у бег удружене у злу охоле.

ПОЗНАНИЦИ-ПРИЈАТЕЉИ-НЕПРИЈАТЕЉИ

Неопходно је потребно објаснити себе себи, пред Оцем у тајности, који и без нашег објашњења већ све зна, и пред светом у коме можда још по ког човека има да тражи објашњења себе и других. Ову дужност Бог даде човеку да не остане недоречен, или што је још горе, недоказан. У почетку беше Реч и Реч је веза и мост међу људима. Реч није јефтина или како то данас многе превари варљиви утисак бесцена. Реч је скупоцена скупља од пролазног злата које успе да многе замађија својим сјајем. Верујем да речима ваља пажљиво руковати и покушаћу да објасним себи на који начин ја то радим у свакодневним међуљудским односима. При сусрету с познаницима нисам баш расипник речи изговорим добар дан, здраво, помаже Бог у зависности од познанства и животног опредељења мог познаника. Ако неко од познаника учини неки пријатељски гест према мени или одговори на мој пријатељски гест њему упућен, што је морам признати ређи случај, неизоставно дође до мало богатије размене речи. Ако при наредним сусретима дође до развијања пријатељства разговори постају све дубљи, садржајнији и дужи. Тако се ствара пријатељство и стиче саговорник који уме да се каже и да те саслуша. Али, како свет није испуњен једино пријатељским људским смерањима, почесто се деси да неко према мени испољи непријатељске намере. При првом испољавању прећутим, прогутам кнедлу, али превентиве ради, сведем наш однос на ниво познанства. У случају да се испољавање непријатељства понови више пута а са друге стране нема отворености за усаглашавање насталих разлика, принуђен сам да таквог поставим на место предвиђено за непријатеља. Непријатељима не говорим ни добар дан, ни здраво, ни помаже Бог. Са њима више не делим дар Речи, не разговарам, нити са другим људима разговарам о њима. Они постају део мог разговора који свакодневно и посведневно водим са Оцем нашим који је у тајности. Да ли ћемо се опет вратити Речи не зависи од мене него од Оца у тајности и њих, од пријатељства на супротној страни.

КОРИСНО СВИМА И КОРИСНО МЕНИ

Постоји Корисно и корисно, друштвено опште Корисно и себично, ограничено корисно. Као што знамо користољубље је велики грех, извор свих зала. Има дана када човек влада над човеком на његово зло, има дана и све их је више као време одмиче. Добри народни управљачи, државотворци изграђују државу и њене институције пажљивом поделом друштвеног рада и дохотка. Радно улагање на општу корист бива награђено одговарајућим личним дохотком, све у правилној сразмери.
Ризикујем да ме неко, ко не зна за Хришћанску једнакост прогласи комуњаром за следеће речи које су Хришћанске а које кажу: свако према својим могућностима и сваком према његовим потребама. То је била она прва Хришћанска братска заједница љубави. Далеко је то од нас данас, али наше је да покушамо што више можемо да тај здрав однос приближимо.

Шта значи према својим могућностима. Као што знамо човек располаже физичком снагом и умно духовном силом која га издваја на виши степен од осталих Божијих створења. По слободној својој вољи човек би требало да може да развија или физичку снагу или умно духовну силу и то све у оквиру Божијих датости. Ово је одговран рад пред Богом, јер коме је више дато од њега ће се више тражити.

Шта се десило са Божијим датостима у ово време свеопште деструкције Божијег света од стране безбожничке интернационале. Многи који су од Бога добили неколико таланата закопаше их уплитањем у земаљску службу поставши плаћеници на платном списку противника Божијег.
Многи отпадоше кроз негативну селекцију која се спроводи на свим нивоима богоборног друштва од најнижег узраста па током целог живота, а на њихова се места увукоше послушни, да муте ионако мутне друштвене токове.
Овим начином друштвена истина која је државотворна и народна, бива потиснута да на њено место ступи друштвено корисна лаж, деструктивна и ненародна. У друштву у коме се друштвено корисна лаж зацари дође до преокрета друштвених вредности на које нас данас евроропски политиканти позивају.
Тај преокрет на који нас они који одбацише Христа себе ради позивају, у главама многих већ се преокренуо.
То су сви они који себично беру са дрвета друштвено корисне лажи и уживају у њиховој сласти без осећаја горчине и укора савести. На њихову жалост, а на Божију радост, још нису однели превагу па не могоше да направе преокрет. Али, како иду на дуге стазе не секирају се много.

Где они стадоше продужиће њихови наследници све док нас у тој мери не сморе, не дај Боже да им се оствари, да сами паднемо на колена и кажемо предајемо се, нека влада ко хоће. И то би се досад већ десило да Бог не рече ''никад вас нећу оставити ни заборавити'', и Он позива и ослабађа својим Духом људе које је од света изабрао. Једни вуку благи јарам Христов док могу, после њих настављају други и тако до краја.

Ти људи у време ове деструкције не траже за себе ништа више од тога, да се баве друштвено корисним радом у оквиру Божијих датости. И нормално, пошто друштво не покреће друштвено корисна истина него друштвено корисна лаж они бивају изгнани из друштва.
Шта ће они са тих друштвених маргина него да траже истомишљенике, и то ми данас радимо преко фејсбука.
За то време друштвено добро нестаје у партијској користољубивости и многим другим користољубивим клановима. Све око нас, генерацијама стварано, руши се на наше очи, на тим рушевинама многи чуче као лешинари на лешу и себично грабе.

Пред нама су два избора Опстанак или Нестанак. На првом можемо нешто урадити ако друштвену корист ставимо изнад личне и почнемо да се несебично залажемо да остваримо постављени циљ. Ово је тежак, трновит пут, самоодрицања, самоограничења и тражи крајњу стрпљивост и самопожртвованост. На овом путу углавном се једе горак хлеб у зноју свога лица, све док свемоћни Бог не преокрене горчину у сласт. Не дајмо се скренути са пута одважности и добре воље после кога нас чекају Божија обећања. Није нимало лак овај пут и на њему нас и смрт може изненадити ко што је много знаних и незнаних. Али ономе који није клановским смицалицама бежао од чаше жучи, који је испио све горчине, искусио све невоље и муке овога света, смрт не представља горчину, многима чак и сласт.

Други избор који нам глобалистичко друштво, преко својих најамника нуди, није ништа друго него трговина душом. Ако се одрекнемо вечног, уживаћемо у пролазном, уживати и иживљавати се све док горка смрт не дође и прекине весели пир живота. Избор је слободан на Богу и човеку.

НЕК ПРОПАДНЕ НИЈЕ ШТЕТА

Најтеже је у животу ићи својом страном, не скретати ни лево ни десно. Ако је доказано да је и први и други светски рат за творце ратова и њихове управљаче био само маневар у подели светске моћи, без обзира на вишемилионске људске жртве, питам се шта се то данас у битној мери променило, да са сигурношћу можемо да тврдимо да ће овај рат за који нам сви говоре да се готово у извесности назире бити коначни обрачун добра и зла у коме ће трећина човечанства изгинути.

Јесте да су деструктивне силе савладале и човека појединца и човечанство у целини, али ово би било мало превише јер би за ово била потребна велика доза аутодеструкције коју уживачи овога света никако не могу да смогну.

Шта ако се ово што се спрема претвори у обрачун левог и десног зла у којем ће као и увек добро извући дебљи крај а зла се међусобно измирити и неприкосновено зацарити.


Ми у Србији не знамо каквог су карактера промене у руском друштву, колико је руско Православно биће данас заступљено у руској власти, руској јавној сцени, активном делу друштвеног живота. Колико је руско биће остало руско, колики су трагови СССР-а у данашњој Русији.

Ако пажљиво анализирамо актуелно стање у Србији видећемо једно друштво у коме царује неморал и неправда, један сатанистички грешно-природни продужетак такозваног социјалистичког самоуправљања.
Све тајне и сва знања управљања залуђеним масама наслеђена из социјалистичког периода прихваћена су и дорађена десним капиталистичким захтевима тржишно потрошачког ума. Социјалистички и капиталистички материјализам постали су кавасац и брашно истог хлеба проклетства који се у Србији из система свима нуди у замену за ропски нерад. У Србији се данас а и докле ми сећање досеже уназад институционализованим лажима и преварама стиче и стицало а од ником  потребне истине увек намиче и намицало.

Каква је ситуација у Русији по том питању, на којој је моралној висини систем израстао из КГБ-а. У којој мери су верници који своју веру сведоче животом успели да заузму своје место у хијерархији земаљске Цркве. У Србији Црква благосиља владе једну за другом а оне усвајају диктате евроропских закона уперене против свог народа.
Црква у Србији гони са Космета епископа који се побунио против предаје Косова и Метохије окупаторској власти и Шиптарима а поставља на његово место другог по партијском кључу.

У Србији партијски кључ и даље откључава и закључава, кад он закључа нико не може да откључа ако нема чиме да подмаже и кад он откључа нико не може да закључа. Дакле партија је у Србији по бројчаној надмоћности победила Бога.
Каква је ситуација по овом питању партијског кључа у Русији.

Какав се то сверелигијски центар изградио у Астани.
Има пуно питања на која треба наћи одговоре пре него што сваки појединац заузме лични став. А истинити одговори увек се добро чувају од непосвећених, чак иза седам брава и партијских кључева.

Руски научници нас обавештавају како нам Американци мењају климу ХААРП-ом, па се поставља питање шта су радили руски научници док су амерички изграђивали ХААРП, ако су Руси и Американци заиста постали противници а не само партнери у глобалној светској трговини.


Још ако знамо да свака наука у свако безбожно време ради против Бога како можемо да им поверујемо. Економска наука постоји да би нас убедила у реални извор економске кризе. И све друге науке одрађују свој посао потврђујући економски пад и војну непобедивост звери из бездана.

Шта да каже човек који се у свему томе труди да живи по Богу и савести, кад са свих страна чује црне слутње: биће скоро пропаст света, шта друго, него ону познату, тамбурашку: нек пропадне није штета.
Није штета за сваког човека који не пристаје да лута лавиринтима од леве до десне лажи.
Каква штета за онога који зна да закон Божији не зна ни за лева ни за десна скретања.
Који види да се правда и истина прогоне а неистина и неморал награђују, како десно тако и лево. Који зна да Царство које чека није од овога света, тај радосно може да каже: Нек пропадне није штета.