ПАРТИЗАНШТИНА

ПАРТИЗАНШТИНА
Партијашење је друго име за партизанштину. Партизанштина је завера обманутих умова против Божијег света. Завереничка партија кроз своје партизане овековечује владавину зла на земљи. У нашој земљи деценијама уназад слободан човек не треба ником. Без партизанских веза истински слободан човек у партизанштином вођеном друштву не може да оствари ни једно законско право које му наводно грантују шумско партизански закони. Већ седамдесет година основно људско право на рад остварује се искључиво преко политичких комесара. Законска права важе само за партизане а за оне који се нису поклонили закону шуме на снази су једино законске обавезе. Партијски партизани уживају све партијско партизанске привилегије од највећих до најмањих док су слободни ту да трпе законске санкције. И болесни од рака немају исти третман пошто је за лекове које лекари преписују неопходан посредник у лику неког политичког комесара, ко нема посредника нема ни лека.


С ВРЕМЕНА НА ВРЕМЕ
С времена на време, деси се да ми неки мудријаш овога света пребаци наводни недостатак љубави у мојим размишљањима. Таквима не желим ништа да кажем својим речима, уместо мојих речи нека им кажу речи Божије:
''Говорите ли, заиста, истину силни, судите ли право синови човечији? Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи. Од самога рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж''..
Додао бих им и ове речи које важе за све рођене од Бога који побеђују свет а не служе његовом злу за месечну плату.
''По том познајемо да волимо Божију децу, кад волимо Бога и творимо Његове заповести''.


ПАРТИЗАНСКЕ ВОЂЕ И ЊИХОВЕ ПРЕСВУЧЕНЕ ДРУГАРИЦЕ
Данас сам на једној групи добио коментар на једно моје размишљање које сам назвао ''Овековечитељи зла''. У том коментару нека госпођа којој сам заборавио име, запитала се одакле у једном смерном хришћанину толика количина мржње, коју сам по њој, изнео у том свом размишљању. Очигледно је да се госпођа идентификује са партизанским политичким вођама које су деценијама уназад зли господари наших Богом даних живота. Лично верујем да нисам испољио никакву мржњу према овим од стране нечастивог ума обманутим партизанским вођама. Назвао сам их гадовима а тако их и сам Јединородни Син Божији назива говорећи да је све велико у свету гадост пред Богом. Поред овога Он каже познаћете их по делима и ја сам их по њиховим гадним делима препознао и назвао их гадовима. Питам се сад ја, погледа ли некад ова госпођа колико је у Србији људи и деце болесних од неизлечивих болести а који немају ни за исхрану ни за лекове док се гадови утркују у издаји и личном богаћењу. Колико је људи у Србији остављено без радног места и било каквих прихода док ови гадови увећавају своје приватне рачуне. Да ли је некад чула родољубива обећања из лажљивих уста ових гадова и доживела њихово изневеравање, њихово рушење устава и државног поретка, предаје Косова и Метохије Шиптарима... Није. Ова госпођа се не идентификује са пониженима и згаженима тиранијом демократско тиранске чизме и она не брани партизанске гадове у име понижених и обесправљених, већ у име свих привилегованих партијско чизмашких партизанских гадова. По свему би се рекло да је и сама партизанка неке од владајућих партија и да и сама ужива понеку партизанску привилегију. Што се моје хришћанске смерности тиче, још увек нисам смеран у тој мери да пристајем да безгласно трпим док ми партизански гадови и овековечитељи зла тиранском чизмом газе преко лица . И на крају све ове партизанске гадове које ова госпођа, или да будем прецизнији, пресвучена другарица узима у мајчинску заштиту, ја не мрзим, напротив ја њих жалим, јер они који продају душу ђаволу у сваком човекољубивом хришћанину изазивају људско сажаљење. Са друге стране Господ који је сав љубав заповеда да не будемо равнодушни према злу него да га мрзимо и ја свим срцем и душом и мишљу љубећи Господа мрзим зло и ова мржња је усмерена на зла дела ових гадова а не на њихову партијом погубљену личност.


ОВЕКОВЕЧИТЕЉИ ЗЛА
Најомраженији човек у Србији , данас је без конкуренције актуелни премијер Србије. Не помињем му име јер сам се заре'ко да ништа гадно неће ући у моја уста. Пре њега је био најомраженији бивши председник и тако се смењују гадови један за другим. Ови гадови које демократски систем обмане поставља и мења, владаће док не изврше сва гадна дела и зацаре гада над гадовима антихриста. Ове ђаволом обмануте гадове, ђаво коме служе смењује кад нарасте народно незадовољство да оно не би превршило меру и прелило чашу јер тад и владари страдају. И поред тога што се наводно смењују, баш кроз то смењивање ови гадови су овековечили владавину зла и постали наши доживотни зли господари. На жалост свих који живе у истини, ове гадове на власти бирају њима слични обманути бирачи који су се одрекли Божије истинске власти и заштите и предали свој пролазни и вечни живот под власт обманутих гадова. Од како је света и века и једни и други су се у Србији звали продане душе.


МИЛОСТИВИ САМАРЈАНИН
Човеку никад не зафали друштво нечовека ни његова помоћ. Човеку је Бог пријатељ у самоћи и помоћник у невољи и он све своје проблеме решава Богом и собом. Али, човек има једну дужност коју нечовек нема и за коју не зна, а која се зове бити милостиви Самарјанин и човеку и нечовеку. Због ове своје Богом дане људске дужности човек буде милостиви Самарјанин нечовеку кад овом нека мука сломи нејаке нељудске силе. Чим га обманути нељудски ум завара да су му се сломљене нељудске силе повратиле пређашњој сили, нечовек заборави дело милости које му је човек учинио. Човеку је жао, не због још једном према себи исказане незахвалности од нечовека него због још једне пропуштене прилике да се нечовек уљуди.


ЧОВЕК И НЕЧОВЕК
Нечовек потражи друштво човека само кад га невоља на то натера.
Лажљивац се сети истине само кад му море лажи у коме плива пређе преко главе и запрети дављењем.
Нечовек у човеку тражи сабрата за кукање а за певање има своју нељудску сабраћу.
Тако је то у овоме свету у коме су добар и луд браћа а зли се удружују у злочиначке организације.
Нељуди по својој глупости мисле да су добри људи глупи и да они у својој покварености могу да их искористе увек кад им је тешко и одбаце кад им је лепо.
Добар човек и на ову нељудску глупост гледа благонаклоно и говорећи опрости им Оче не знају шта раде наставља са узалудним покушајима да отме од пропасти нељуде који су за пропаст створени.


БЛАГО ОНИМА
Благо онима у безакоњима зачетима и у греху рођенима који су свесни свог грешног начина зачећа и рођења у овом грешном свету. Они никад неће рећи ''шта сам ја Богу згрешио'' и никад се неће гордити са осталим гордељивцима и оправдавати са осталим светским праведницима. Уместо тога они ће се свим силама трудити да са себе свуку своју грешну природу и да се обуку белу хаљину Христа Спаса. Ово су они који сами себе понизише и сакрушише и сав свој живот Христу Богу предаше. Ове не славе људи оправдани светом који их презреше, него Бог који по правди суди и прославља.


ТРБУХ ЈЕ ЊИХОВ БОГ
Сила Божија пројављује се у људској слабости. На жалост Бога и човека данас је најмање слабих а највише силних. ''Зато ћу се хвалити својим слабостима да се сила Божија настани у мени''. Многи такозвани хришћани одбацише своје Христом завештане слабости и сиромаштво пре истека свог грешничког времана и осилише и обогатише се сада у овом времену и зацарише се овде на овој грехом поробљеној земљи. Трбух је њихов бог а слава им је у срмаоти.

СРЦЕ СКРУШЕНО И СМЕРНО
Ако се уздигнемо до истинитих речи Божијих које кажу: ''срце скрушено и смерно Бог неће одбацити'', свуда око себе, видећемо људску гордост и богодбаченост. Обмањивач људског ума, непријатељ Бога и човека, обмањује човека моћима и кад га обманутог преведе из природне људске слабости у неприродне нечисте силе, користи га као своје убитачно оружје. Сви обманути умови крену са нечастивом жељом за пресељењем вечног небеског Царства на земаљски ограничени простор и време. Такви, какви су, са испуњењем те мегаломанске жеље започну прво од себе. Сазидају дворац за себе, постану силни самозвани цареви и окруже се многим слугама. Ови самозвани цареви представљају самосталне центре моћи који утичу на људе из свог окружења.

ПАРАДА ПОНОСА

Ванредно стање је за нама, педери су потрошили својих неколико сати поноса, београђани могу да одахну. Парада се враћа редовном стању. Полиција се враћа својим редовним обавезама, политичари својим, а педери друштвеној маргини где ће се до следеће године међусобно тешити противприродним блудом.
Параду поноса, у њеном редовном свакодненом току, преузеће они који су стекли друштвену привилегију да се поносе тристашездесет четири дана у години. Она ће се одвијати свакодневним животом, свим трасама Београда и осталих градова у Србији. Наравно, без ванредне , помпезне медијске најаве и ванредних мера полицијске заштите, што не значи да неће бити добро покривена редовним мерама истих служби.
Кад се сумирају сви разултати ове управо прошле Параде поноса, педери су и преко своје воље испали јебена страна. Њихово топло братсво прошетало је своје поцепане гузице центром Београда и за то од друштва у свеопштем пропадању добило неку мрвицу.
Чим су се померили са, на пар сати, додељених им улица, на те исте улице и све друге, у Београду и у осталим градовима у Србији вратили су се на своја места истински краљеви Параде поноса. Редовна Парада је због застоја изазваног педерима журно наставила својим путем у најмодернијим џиповима, најскупљим аутомобилима, јахтама и авионима. Наставила размењивање коферчића и путних исправа са актуелним владиним функционерима, са прекинутом изградњом дечијих обданишта и старачких домова, организовањем хуманитарних концерата и других друштвено корисних акција. Улице су се поново обрадовале повратку својих уличних богова, радници на црно повратку својих најбољих газда, а презрени свом на пар сати украденом презиру.
Све је ово дело студиозног тимског рада на пословима укидања жртве свагдашње и успостављања гнусобе опустошења. Укидања човекољубивг жртвовања себичне користи ради подизања правде Божије у свету, и успостављања зверске себичности у грехом опустошеним срцима.

КО ПРИМИ ''ЖИВЕЋЕ''

Он ће можда још сутра да вам каже: Ви сте својом слободном вољом одбацили Свеца и Праведника и на општенародним изборима изабрали мене. По први пут, казаће вам истину која вама као и њему никад није била потребна. Казаће вам отворено''Ја сам лажљивац и убица. Вашом слободном вољом постао сам господар живота и смрти. Вашим рукама отео сам земљу из Божије руке и постао господар свега живога на овој планети. Све што сте имали ви сте поверили мени и сад је сав ваш живот у мојим рукама. Ја сам звер из бездана и победио сам Јагње у вама. Ја сам цар вечне смрти вама мртвим душама дугујем своју царску круну. Ви сте мој дух вечне смрти раширили на све стране света. Једног по једног изводио сам вас из Раја. Једног по једног својим лажљивим духовима одвајао сам вас од Божије власти и потчињавао вас својој. Једног по једног саблажњавао сам и одвајао вас од Светости сладећи вас нечастивим задовољствима. Саблажњавао сам вас пролазним сластима и частима, богатсвом и свим својим сујетним моћима. Једног по једног одвајао сам вас од вечног живота и потчињавао вечној смрти. Сад кад сте бесповратно у мојој власти од вас захтевам знак ваше нераскидиве потчињености мени. Ако желите да остатак живота, који вам је до вечне смрти преостао, проведете у робству извесности ви у знак робске покорности своме господару примите мој жиг на своју десну руку или чело. Ко прими живеће, ко не прими умреће.

ДОБАР РАТ

Онај који у свету води добар рат неминовно је од непријатеља мучен и има потребу да искуство о тим искушењима подели и са другима који ратују добар рат против непријатеља. Наш непријатељ ђаво као лав кружи око нас чекајући да нас прождере. Не прождире нас он у једном зеву, јер нема допуштење од Бога, да има прогутао би нас за трен као кад је у Јапану направио цунами или ону поплаву код нас у Србији. У редовним приликама нема он то допуштење зато нас прождире мало по мало. Подгриза нам тело и ум над којима има допуштење да врши ограничену агресију, како бисмо се ми научили да му се супротставимо. Поред тога што је убица смрдљиви ђаво је и преварант који поред мучења уме и да ласка, да подилази док не надиђе жртву и у потпуности је подвласти себи. Против нашег ума он се бори или црним или ружичастим мислима. Црним покушава да нас уплаши и скрене с Пута Истине и Живота и да нам на место Светог страха Господњег наметне своје проклето дрхтање. Ружичастим мислима, смрдљиви ђаво, покушава да нас са Пута Истине и Живота који је вазда страдалан и мукама испуњен, заведе на пут пролазног уживања и одступања од Божије воље. Уместо да у свом животу врши вољу Божију човек ђавом обманут почиње да живи по жељама и прохтевима. На нашу срећу Господ Исус Христос нам је дао сва оружја Божија којима можемо да победимо непријатеља. Часни Крст да њиме мучимо нашег мучитеља чим почне да нас мучи. Нама десна рука треба да служи као курбла на оним старим аутомобилима којом су се њихови мотори пуштали у рад, да чим осетимо лукавство непријатеља почнемо да се крстимо да благодат Божија потече и да ми нашег мучитеља мучимо. Ту је и победничко име нашег Господа Исуса Христа, па ако спојимо језик који га изговара са десном руком која се крсти мучитељ брзином муње бежи од мученика. Још ако знамо да кажемо, немам других жеља осим да угодим Богу и извршим вољу Божију добићемо Анђеле и Светитеље за помагаче и заштитнике. Слава Светом Оцу, Светом Сину и Светом Духу, Јединосуштној, Пресветој Тројици, која нама немоћнима даде силу и моћ да умучимо нашег мучитеља. Амин.


Помаже Бог пријатељи Божији!
Желим вам свако добро, вама који сте Бога изабрали за пријатеља знајући да нико не може служити два господара. Грехом наших прародитеља људске су душе постале као осетљива вага од које нам зависи живот и смрт. Нашу греховну подељеност на добро и зло у нама ми морамо да превазиђемо службом добру. Молитва је она храна душе од које она нахрањена благодаћу помера језичак на ваги и вага претеже на добру страну. Кад смо душом претегли на добру страну ми смо спремни да у име Божије вршимо добра дела у свету који сав у злу лежи. Ни случајно не смемо сметнути с ума да светом влада непријатељ Божији и да он штелује државне ваге тако да им језичак увек претеже на страну зла. У таквим односима добра и зла у нашим душама и у свету да бисмо сачували праведност коју од нас Бог захтева на пословима за које нас држава или њен љубимац, привилеговани тајкун плаћа ми морамо бити онај неправедни управитељ из Светог Јеванђеља.


КАЖЕШ
Кажеш, ти си посматрач невидљиве димензије ствари и појава које нас окружују
Твој благослов и проклетство, награда и казна
Кажеш, да за виђење невидљивог нису довољне очи, оне су највећи непријатељи виђења невидљивог
За виђење стварности потребно је бити стваран и слободан у стварној нестореној слободи
Јер стварност је, кажеш, изван створене слике
Стварност се одвија изван умних филмова, у спонтаним догађањима изнад којих стоји случај, или још прецизније Бог
Бог који још увек управља великим делом животних случајности, и који спајањем Светих случајности склапа мозаик вечне стварности
Поред Бога ту је незаобилазан и Његов и наш непријатељ, кружи као лав и чека да се нашом небригом Бог удаљи од нас и да он наступи са својим репертаром проклетих случајности
Кажеш да је Свети случај део промисла Божијег, а проклети део пакленог плана
Кажеш, али коме кад те нико не слуша и кад нико не верује ни у Бога ни у случај
К ад сви праве дугорочне планове и у главама носе дугометражне филмове у којима из дана у дан и из године у годину неуморно играју главне улоге.

КОЛЕКТИВНА ХИПНОЗА

Хипноза је посебно стање свести, повећане сугестибилности и концентрације пажње, често неоправдано изједначавана са сном.
Ово је дефиниција хипнозе која може да нам разјасни тренутну безвољност данашњих Срба по питањима вечног живота и њихову заокупљеност пролазним задовољствима.

Омамљени хипнотичким сном у који их је довео црни маг са свих телевизиских канала који су икона звери и дневне и недељне штампе која је по речи Аве Јустина сатанино јеванђеље Срби таворе у хипнотичком сну док им се под ногама краде земља и дар Божије слободе.
Кроз хипнотички сан садашње новотарске Србе покрећу магијски симболи у оном правцу који диктира црни маг.
Сва пажња данашњих Срба новотараца и помодараца сконцентрисана је на јавну сцену на којој лажним сјајем бљеште лажне звезде произведене непрестаном сугестијом хипнотизера и даноноћном агресијом на људску подсвест.
Преко ових с неба палих звезда хипнотизер диктира новотарцу, помодарцу, шта ће да обуче, како да седне, како ће да проведе одмор и намеће му широку палету статусних симбола којима ће подражавати јавне личности, с неба пале звезде.
Хипнотизер магијским симболима наводи хипнотисаног да служи тренутним жељама чиме спроводи план хипнотизера.
Хипнотисани верује да су његове мисли које га покрећу док су те мисли сугестија хипнотизера.
Зачаран хипнозом Србин новотарац, помодарац задивљено гледа у лаж изашлу из сатаниног шешира у који би и сам ускочио за мало пролазне славе и сјаја јавне сцене.
А на тој јавној сцени предњаче јавне женетине које би, да су у некадашњој Србији која је била по вољи Божијој, продавале кутлаче и вретена по вашарима и гледале у длан ондашњим малобројним заведеним будалама.
На нашу жалост број заведених будала се у тој мери умножио да им је ''народна власт'' изашла у сусрет и читаву јавну сцену обасјала њиховим с неба палим звездама.

О ЈЕДНАКОСТИ

Време у коме живимо карактеристично је по нарушеној међусобној људској једнакости и нарушеној људској једнакости људи пред државним законима. Ово је проузроковало слом једнакости у правди и слободи и Бога удаљило из послова света.

Једнакост коју је Син Божији Господ Исус Христос заветовао човечанству од човека захтева несебичност и самопожртвованост у служби заједници једнаких пред Богом. Као свака заједница, ни заједница једнаких пред Богом није састављена од људи једнаких по Богу. Некоме је Бог дао више од својих Божанских дарова, некоме мање што нипошто не значи привилеговани положај оних више примилих од Бога ни запостављеност оних са мање примљених дарова. И једни и други позвани су да у људској једнакости служе Богу, оним што им је Бог дао на лично располагање. Ко је добио више дарова мора се више и потрудити умножавајући своје дарове на општу корист заједнице једнаких. Ко је мање добио и он ће у границама својих могућности доприносити општем добру заједнице. Ово би била заједница слободних људи одговорних пред Богом коју није лако остварити али од покушаја њеног остварења не треба никад одустати.
На жалост свих нас који сањамо о људској једнакости, у овом је свету много лакше успоставити заједницу привилегованих владара и њима потчињених и за једнакост ускраћених робова. Привилегована власт која је одбацила једнакост успела је да произведе садистичко мазохистички карактер људи, неспособних за живот у слободи и једнакости. Ови су настраношћу својих карактера гоњени да се међусобно потчињавају, јачи потчињавају слабије, слабији се потчињавају јачима по узору из животињског света али на модификован људски начин. У животињском свету Бог је тај који успостваља хијерархију јачих и слабијих док код човека то више није случај. У састављању управљачке хијерархије света ни физичка снага ни снага целокупног људског карактера не играју пресудну улогу, данашњи свет за састављање своје владарске хијерархије изабира људе са доминантним садистичко мазохистичким странама карактера. Људи доминантног садистичко мазохистичког карактера жељни су доказивања моћи над немоћнијим од себе и у исто време склони су подилажењу моћнијем од себе.
Ову слабост људског карактера дељењем партијских и осталих привилегија у надлежности власти свет је преокренуо у моћ. Моћ немоћних плаћа се псећом верношћу моћнијима и искаљивањем зверског садизма према немоћнима.
Још једном подвлачим да се овде ради о партијском вољом додељених моћи и немоћи а не Божијом.
Себични властодршци окружују себе силом садистичких плаћеника који им у исто време служе и својом другом мазохистичком страном карактера, ако то и може да се назове карактером. Ови купљени садо-мазохисти својим неморалним радом штите власт која влада поткупљивањем, улагивањем у комбинацији са свим врстама присиле, постављајући се као живи зид између власти и свесних и несебичних који захтевају повратак узурпиране једнакости, правде и слободе.
Најнормалније би било да се из Цркве као вечне заједнице једнаких заоре хорски гласови против ове накарадне заједнице у коју се и чланови Цркве утерују исто као и атеисти. Нема хорских а нема ни појединачних и да нема прогнаног владике Артемија који са својом заједницом једнаких пред Богом зауставља ово безакоње, поробљавање некад слободних и једнаких, до данас би било завршено.

МУЧИМ СЕ КАО ЧОВЕК

Дух Господа Исуса Христа је Дух који од зла страда. Дух Господа Исуса Христа је у супротности са духом који влада овим светом продавајући телесна уживања за уступљену душу. Према Духу Господа Исуса Христа нема равнодушних, Њега или воле или мрзе. Против Духа Господа Исуса Христа владар светским и људским страстима бори се сребрњацима које исплаћује свим издајницима праведне крви Господа Исуса Христа. Људска слобода могућа је само у Духу Господа Исуса Христа а владар света протерује из света и људску слободу и Дух Господа Исуса Христа парама које су под његовом контролом. Демократски систем владавине човека над човеком покреће све своје делатности контролисаним протоком пара. Проток пара управља људским корацима у већој мери него што управља Дух Господа Исуса Христа. Ова помућена свест о бројчаној надмоћи производи у свим париним плаћеницима лажну слику о њиховој победи Духа Господа Исуса Христа. У својој смућености и смушености они и не примећују да су се одсекли од вечног живота у Духу Господа Исуса Христа и да њима управља господар смрти и мрзости лажљиви сатана. За њих је лаж природно стање њихове душе и они лажу са таквом убедљивошћу као сваки човек који из своје душе износи оно што у њој стварно јесте. У њиховој души је користољубац који сваки грех оправдава одговарајућом ценом, и они њему служе као што верник који Бога воли служи Божијој љубави. Поробљени уживањима смртног тела они су одбацили спасоносна страдања у овом свету и потпуно се предали господару смртних тела и уживања. Хвала Богу који ми даде да се у овом свету мучим и страдам од непријатеља и што ми даде утешитеља и помоћника у страдњу Духа Господа Исуса Христа. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и увек и у векове векова. Амин.

НИЈЕ СЕ ИМАЛО КУД

Као свака младост и моја се у највећем делу одвијала у непредвидивом хаосу жеља и моћи, навирућих животних сила и крутих обичајних стега. Неколицина нас у себи је осећала нешто више од уобичајеног монотоног животића у који смо неком недокучивом вољом били затворени. Унеобичавање обичних дана захтевало је довитљивост која надилази учмалост остарелог радничког насеља на десној обали изумрле реке. Нипошто нисмо пристајали да стиснути мртвом средином поделимо судбину давно изумрлих риба изумрле и усмрделе реке. Не бавити се само причом него ући у причу одувек је био сан свих неразбуђених сањара који смо прихватили као свој. Било је начина да се до тога дође, било је и материјала који се могао брусити али је све то захтевало време, стрпљење и несаломиву вољу. Нестрпљива младост није имала живаца да чека, журила је да зграби оно за шта је веровала да јој припада. Од свих нас смисао је још увек био подједнако далеко, затворен непрозирном друштвеном опном. Године су се поигравале нама, понекад знале да нас сачекају иза угла неспремне и изненађење, неки други пут да протутње поред нас остављајући нам само празнину и прашину у очима која нам је уз флашу жестоког пића пекла закрвављене беоњаче и срце. Даљине су нас дозивале себи а није се имало куд. Сви излази сливали су се у један једини улаз у лавиринт без другог краја. Требало је пронаћи начин и надићи себе а остати при себи, не завршити свакодневним ангажманом у представи ангажованих лутки.

УЧЕНИК

Вазда учен вазда недоучен до Учитеља. Наука Светог Јеванђеља Божијег за разлику од светских наука не ствара многе учитеље него многе ученике а Учитељ остаје један, незаменљив и непоновљив. Моје је док сам овде на овоме свету да будем послушан ученик јединородног Учитеља а не да постанем мудрац и учитељ. Многи сметнуше ово с ума и посташе мудраци и учитељи у слубжи света.
Као ученик ја у свим пословима Јеванђеља урадим колико могу а Учитељ је увек ту да ми припомогне. Наука Јеванђеља је наука силе која ученика учи и преображава из силе у силу да може да живи достојно по науци којој служи и коју проповеда. Паралелно са растом у познању Јеванђеља дешава се и раст у моралном расту ученика.
Царство Божије није у речи него у сили.
Где реч Јеванђеља није праћена одговарајућом силом ту нема истинског ученика, јер је Учитељ увек ту да своје верне ученике потпомаже знацима, чудима и силама.
Наука о вечном животу васпитава и преображава природног човека у вишег Духовног човека спремајући га за вечни живот.
У науци Јеванђеља нема места за научнике него за ученике. Сваки истински хришћанин може да каже ја сам ученик сад и увек и у векове векова. Јеванђеље је наука о братсву људи, очинству Бога, једнакости полова благодатним превладавањем пола и повратком невиности душе. Јеванђеље је наука љубави, истине и правде. Ко вам не донесе ову науку не примајте га у кућу. Тамо где је окупљено много учитеља ту нема силе Јеванђеља а тамо где су сви ученици ту је и Учитељ.
Придржавајући се речи Учитеља ''Ко жели да буде највећи међу вама нека буде последњи од свих и свима слуга'' ученици избегавају прва места на друштвеним свечаностима и нипошто не дозвољавају да их називају учитељима, јер би то била недозвољена крађа славе од јединог Учитеља и Спаситеља.

СТВОРЕНИ ЗА ДОБРА ДЕЛА

СТВОРЕНИ ЗА ДОБРА ДЕЛА
Вршење добрих дела у злим организацијама није у потпуности искључено али је ограничено и с временом се или жеља за доброчинством у јединки угаси или је зле организације искључе. Јединка је сувише слаба да би појела тог лава зле организације и претворила га у човека. Пре се деси супротно да лав зле организације поједе човека. О овоме сам се пре десетак година убеђивао са једним тадашњим песником и потоњим политичарем кога је на моје очи изјео лав зле политичке организације. Слобода даје много веће могућности у вршењу добрих дела од било које зле организације. Али слобода је тешка за усамљену јединку. У слободи се усамљена јединка у потпуности препушта Божијој милости. Кад грешник који још увек нема дела милости него само своја грешна људска дела одлучи да сав свој живот преда Божијој милости он је за почетак добија само на кашичицу, тек онолико колико му је неопходно да би остао у животу. Буде ли одлучан да ма по коју цену служи Божијој милости грешник ће проћи кроз тешка животна искушења али ће их сва преокренути у своју корист. Што више буде послужио Божијој милости Бог ће увећавати и милост према њему. После прве кашичице доћи ће и друга, за њом и трећа док милост и истина у потпуности не овладају свим људским бићем и животом.

ПРАРОДИТЕЉСКИ СТИД
Кад су сагрешили првородним грехом нашим прародитељима су се отвориле очи и видели су да су голи. Застидели су се себе и пред Богом покрили голотињу смоквиним листовима. Касније је ђаво измислио модне креаторе који су успели да својим престижним маркама избришу стид са људског лица и поврате му изгубљени понос. Колико смо у ово наше време малобројни ми који смо сачували прародитељски стид и и њихову почетну свест о грешности. Данас се највише поносе они које би стид и срам требало да разједа двадесет четири сата дневно.
ПИТАМ СЕ

Питам се како се осећају људи који су за свог живота постали славни. Да ли су у себи сачували онај почетни стид који их је натерао на дело које им је донело славу. Рекло би се да се многи прослављени светом собом поносе. Да ли је то само пред светом који није стигао да их види голе или их је свет убедио да их је својим прослављењем обукао у беле праведничке хаљине.

ПРЕБАЦУЈУ МИ
Пребацују ми неки да сам чудан. Замерају ми да нисам довољно активан у друштвеним догађањима. С моје стране гледано све те друштвене скупове, славља и тугованке, многи користе као јединствену прилику да једни другима пренесу какву нову вест. Некад подсмешљиву, некад тугаљиву а увек некорисну и излишну оном који је уши претворио у уво којим слуша непролазне речи вечног живота.

ХРИШЋАНСКИ КРСТ

ХРИШЋАНСКИ КРСТ
Живот хришћанина представља непрестани крст. Хришћански Учитељ Господ Исус Христос открива хришћанину грешно стање људске природе, ђаволу подложне и послушне, открива му да међу људима од жена рођених нема ни једног праведног. Прихватњем ове Богом откривене истине хришћанин крштен у име Господа Исуса Христа обраћа се свом Спаситељу са усрдним молбама да га избави од грешне природе којом је заробљен и да га од роба греха преобрази у слободног од греха. Ту је почетак хришћанског крста човека подељеног између Духа и тела, ту почиње оно бити ли не бити, бити или имати и безброј других свакодневних распећа. Ту на том месту престаје људски егонцентризам а почиње људска немоћ и скрушеност. Ту престаје уподобљавање свету и приказивање другим људима а почиње служба и уподобљавање Богу. Ту нестаје људска гордост и надметање пролазним стварима овог материјалног и злог света.

УСТАНИ БУДИ СЕ
Скотови на власти, морални имбецили, сатанине слуге, не знам како још да их назовем. Немам речи да изразим зло које их је савладало и дубину злочина који спроводе над својим народом. Ти скотови заслепљени сатанском себичношћу дају себи за право да за рачун самог сатане спроводе прекрајање људских судбина. Они постадоше ти који подижу и обарају чиме директно оспорише Божију реч; Господ подиже и обара. Обоготворише своје полтронско улизичке партије па се играју прекрајањем наших судбина. Од Богом даровитих људи праве губитнике а од неморалних калаштура које би у нормално време продавале вретена и кутлаче по сеоским вашарима направише фолк звезде највеће добитнике друштва у нестајању. Устани буди се Србијо док те нису сасвим положили у гроб.
Многи су прихватили да свој истински живот дарован од Бога претворе у политичке игре у којима нема места моралу. Богу хвала ја нисам један од њих. Мој живот припада на првом месту Богу па онда мени и ономе за кога сам ја спреман да га заложим. Политичари сигурно нису ти за које бих заложио свој живот.

ПОШТЕЊЕ НЕПОШТЕНИХ
Поштена власт владе непоштеног Вучића дала је овлашћења свим инспекицијским службама да могу да уђу у сваку кућу. Не рекоше само шта ће бити са оним привилегованим системским дембелима који су двадесет и више година били недодирљиви за ту исту инспекцију. Сетише се касно да буду поштени, тек пошто направише новокомпонаоване газде и њихове беле црнце за Евроропску Унију. Да се нико не би усудио да одбије да одбије улогу белог црнца код нових газда поштена Вучићева власт, на челу са чедном Кори Удовички, ће послати све инспекцијске службе у све куће за које им се дојави да се у њима нешто ради. Крађа је обављена, пљачка је завршена, од данас почињемо да живимо поштено. Ко се дочепао неправедног богатства дочепао, ко је опљачкан шта ћемо му. Поштење ћемо да зацементирамо повратком отетих плата и пензија и живот ће из јаука да буде претворен у песму.

СТАЊЕ ЉУДСКОГ ЈАДА
Стање у коме се као народ налазимо горе је од ратног. У рату један део народа нестане други опстане. Из овог стања насилне промене националне суштине сламањем србског слободарског духа само ће се најређи удостојити суштинског субјективног опстанка. Условљавањем прихватања туђег менталитета, економским и физичким наметањем површног, банално материјалистичког начина живота над припадницима србске нације се спроводи чупање Бога из срца. Слободни људски субјекти се претварају у невољне плаћеничке објекте, беспоговорне извршитеље нечасних наређења. Свима чији дух нису успели да сломе прекројавају се судбине држањем у економском непостојању. Ретко кога има да се налази на месту које је Божијом истином заслужио. Ропство у коме се налазимо могло би се именовати стањем људског јада насталим из моралног пада.

СРЦЕ РАЗУМНО

СРЦЕ РАЗУМНО
Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем. Увек важеће, непролазне речи Соломонове додатно се актуелизују у наше време карактеристично по потрошачком друштву у коме живимо. Време светом створено, за многе људе данас, само је једно од потрошних добара које треба утрошити угађајући себи. Процес организованог избезумљивања спровођен са свих страна и са свих нивоа људског друштва даје грандиозне резултате. Безумника свуда, заселих по групицама, који се наслађују својим безумљима. Ко још, поред оволиких забавних садржаја, тражи знање. Толико је паметнијих и пречих ствари од знања.

ПРЕТЕНДЕНТИ
Осиромашили смо на првом месту осећајно а онда је ово почетно сиромаштво узроковало читавим низом последичних сиромаштава. Срце које не осећа престаје да шаље сигнале уму задуженом за мишљење. Безосећајност води у умну тупост, тупост се окамењује у глупост која не пропушта ни једну прилику да реализује своје наврле потенције. Непресушни извор потенција свих људских глупости ускладиштен је у најмрачнијим дубинама људске подсвести над којима царује господар таме овога света и претендент на титулу кнеза свих људских душа. Душама уловљеним у своје мреже претендент увећава претензије и потенције неопходне за остварење тих претензија. Мржња и презир свега што је Божије основна је потенција којом претендент обдарује своје претендентске слуге.

МАСКЕ

У друштву, оваквом какво је, формално правни статус једног човека у потпуности дефинише друштвено место и част дотичног човека. Појам формално правно не смемо размишљати на свакодневни сужено банализовани законски начин. Оквири формално правног некад су претерано сужени док су понекад претерано растегљиви у зависности од низа обичним смртницима углавном непознатих околности.
У нашем народу укорењено је и обичајно право, додуше избледело и од накарадне употребе умногоме извитоперено. Постоји и добар и зао глас који чаршија о својим људима разноси, ипак у ово модерно време све је то на друштвеном тасу пажљиво извагано и сведено у формално правне оквире. Формално образовање које дају јавне школске установе увећава могућности лакшег стицања одговарајућих материјалних добара које друштво нуди својим члановима. Школоване људе прати добар глас, добра радна места у друштвеним јавним службама, што представља окосницу доброг и мирног живота у складу са друштвеним нормама.
Судбинском предодређеношћу живео сам животом слободе а не формално правним одређењима. У том свом свету, умногоме растерећеном од формално правних стега, сретао сам разне људе чији формално правни статус ни по чему није одговарао Божанској суштини коју су ти људи у својим дубинама носили. Познавао сам људе који су свој људски век проживели као извикани јавни грешници и криминалци а који су у себи носили спутане монаде Божанске суштине. Против ових људи као да су се завериле неке навидљиве друштвене силе које нипошто нису дозвољавале да се у њима развију те успаване потенције добра које су у себи носили. Свако њихово добро дело био је пуцањ у празно, а свака погрешка погодак у буре барута.
Често сам се питао ко је тај који иде испред ових људи и пред њима помера добре мете постављајући уместо њих бурад са барутом. Ко је тај који управља друштвеним погодцима и промашајима, ко је, и како му је име.
Да не помисли неко да сам сав свој век провео у криминалном миљеу, наставићу са приповедањем али с другог краја.
У свом животу упознао сам и огроман број формално правних праведника који испод друштвено додељене маске праведника прикриваху таквког моралног дегенерика каквог не препознах ни у једном од оних јавно жигосаних грешника. Они први јавни грешници и криминалци на гласу током целог живота били су од стране друштва гурани у чопор вукова и никакво чудо што су се у борби за опстанак и сами овучили. Док су се они борили за живот и у тој борби излазили на лош глас, дотле су се ови тајни ђавољи шегрти облачили у јагњеће коже формално правних праведника.
Знам доста случајева где су ови са друштвеним маскама јавних праведника немилосрдно судили и пресуђивали онима са од стране истог друштва натакнутим маскама јавних грешника у име тог истог друштва које је створило и једне и друге. Док сам све ово слагао у срце из срца сам зачуо глас ''Ја нисам дошао да спасем праведнике него грешнике''. Солидаран са, својим пријатељима, јавним грешницима, стрг'о сам друштвену маску с лица и стао на улицу као јавни грешник и илегални песник. Ту сам, испуњава се четрнаеста година, сам и без маске.

БОГ ЖИВИХ

Бог је Бог живих а не мртвих. Сви живи Срби у Христу Богу својим делима непрестано служе Богу, како ови у телу тако и они изван тела. Бог је свекрећућа сила неуништивог живота истинске светлости која управља свим душама као и свим створеним светом. Време није материјална творевина и као такво игра скривалице са материјалним видом и умом. Тек отварањем духовног вида и ума кроз Господа Исуса Христа сагледава се непрекидна нит времана и спознаје њена вечна дужина. Материјално тело је ограничена просторна творевина која на одређено пролазно време удаљава човека од његове вечне суштине. Душа у Богу саздана напајана безграничним бива неухватљива за законе простора и времена иако мора привремено да носи терет тела. Увећавањем телесне материјализације увећава се и раздаљина творевине од Творца. Материјалистичко-телесни умови удаљавају се од свог вечног Творца и свог Богом изабраног родитеља и основача нације. ''Светлост светли у тами и тама је не прихвати. Својима је дошао и Његови га не примише. А свима који га примише даде моћ да постану деца Божија,-онима што верују у Његово име, који се не родише од крви, ни од воље тела, ни од мужевљеве воље-него од Бога.'' За разлику од помрачених материјалистичких умова, заборавом и самозаборавом, удаљеним од Бога, синови светлости у телу започињу духовни живот и просветљење приближавајући се Богу и својим вечно живим прецима изашлим из тела и приступилим на већу близину беспочетној Божијој светлости.

Господе Боже над војскама, пошаљи војске својих светлих добропобедних пукова да разагнају зле легије временско просторних обмањивача.
Амин.

ПОМАЖЕ БОГ СРБСКИ ПИЛИЋИ

Пилићи орлићи који прокљувасте љуску јајета и изађосте на светлост дана. Пилићи орлићи СветоСавски ко вас је затворене у љусци јајета дозвао да је искљујете и на светлост изађете.
Владика Николај велики СветоСавски орао вас је дозвао знам из личног искуства.
Пробудиће он и нашу тешку за буђење браћу која још не пробише љуске јаја у којима су заточени грешним сном.
Богу је све могуће а истински светитељи носе живог Бога у себи.
Радујте се пилићи орлићи, расту вам умна крила, неки од вас све слободније леткају, неки се подижу високо на небо, радујте се небески синови и не брините се за своју још уснулу браћу.
Ко је пробудио вас пробудиће и њих, ко је вас окрилатио, окрилатиће и њих.

СРБСКИ ГЕН И КЛИЦА БОЖИЈА

Глобална агресија сатанских сила пресвучених у многа и разна маскирна одела повела је последњи и одлучујући бој против Православља. Сва ова банкарско исламистичка гунгула која се од Африке до Азије ваља ка православним земљама Балкана није ништа друго, до стратешко премештање непријатељских војних снага. Евроропска Унија подиже у Мађарској зид као заштиту од будућих дешавања која ће потресати Балкан и Русију. По ко зна који пут у историји имаћемо на делу банкарско-папистичко-исламистичку коалицију против православних. Наша Србија која је, вољом Божијом и заслугом србских Светитеља и Мученика, у највећој мери сачувала доминантну генетску структуру треба се на брзину претворити у нездраву средину туђег гена и сатанске убилачке клице. Колоне избеглица за које не знамо са сигурношћу ко је избеглица а ко извидница нагомилавају се у генетски чистим земљама Балкана, па и код нас. Немајући намеру да се бавим овом темом већ другом морао сам да направим овај осврт на наше тренутно окружење. Као што у наслову стоји моје размишљање ће бити усмерено на нас саме. Да разјаснимо на почетку шта је то србски ген и клица Божија. Прво спајање људског гена и клице Божије десило се вољом Божијом кроз Пресвету Богородицу Марију њеним безгрешним зачећем од Духа Светог. Јединородни Син Божији Господ Исус Христос, Бог и човек, одбачен од већинског дела свога генетског братства, преноси Божанску клицу на своје ученике Свете апостоле и све потоње крштене ученике хришћане. На Балкан и у Србију Божанска клица Сина Божијег пренета је пре династије Немањића, али је у време Светих Симеона Мироточивог и равноапостолног Светог Саве србски ген у свенародној целини замешен са Божанском клицом. То је то наше СветоСавље укорењено у Божанској клици Сина Божијег које је имало и има Божанску моћ да од најобичнијег пастира, који безазлено трчкара за својим стадом по србским врлетима, дејством својих безграничних Божанских сила на његово чисто, безазлено срце створи умног богослова. Богу хвала! а сатани стид и срам, србски ген и клица Божија у ово тешко време по србски народ доживљава пробуђење и раст Јеванђелског зрна горушице кроз владику Артемија, и Николаја са монаштвом и свештенством и свим верним народом које србски ген и клица Божија позва и непрестано позива у Србски дом на Србски окуп. Времена још има да се сви отпали од србског гена и клице Божије врате себи, да се покају за пад у дегенеризацију и безбожништво и да надаље часно послуже предачком Завету и будућности потомства. Због клице Божије коју је нераскидиво примио у себе србски ген је вековима на мети гонитеља и затирача вере хришћанске и хришћанског наслеђа. Данас у Србији имамо ситуацију да земаљски простор који је наслеђе Светих Симена и Саве,плаћеници светских изрода, у безаконим законима изгласаним корумпиарном скупштинском већином која представља безначајну народну мањину, формулишу као јавни простор са којега могу по свом нахођењу да протерују Србе а на њихово место доводе друге народе. Све ово и много другог што нам чине, не би нам могли чинити да смо остали верни Божанској клици и србског гену, да смо сачували чиста срца, најчистија сила космоса, непобедива сила Сина Божијег била би уз све нас. Како нисмо сви сачували чистоту срца непобедива Сила Божија није остала са свима, али је остала са онима који јесу. Епархија Рашко Призренска у егзилу, Србски Дом Срби На Окуп јесу та непобедива србска небоземна војска, клице Божије и србског гена.

ПОЗНАЋЕТЕ ИХ ПО ДЕЛИМА

Пут од моралне до физичке дегенеризације није тако дуг. Већ на физичком недугу унука може се запазити морални дуг његовог деде. Док је живео у истини наш народ је знао ову истину, придржавао се Божијег закона и сумњичаво се клонио помодарских захтева времена.
Кроз два века србске модерне државности над србским народом се спроводила и спроводи континуирана генетска модификација и ево где стигосмо.
Генетска модификација Срба спроводи се непрестаним додавањем нових модних детаља увезених из Европе и дегенеризацијом србског гена лажним европским наукама.
Свако одступање од Божијег закона и вере је пут дегенеризације и моралног пропадања. Огрешење о Бога и род увек се од стране Бога кажњавало, од људи вршило али уз Божију помоћ и људско покајање искупљивало.
У морално дегенерисаном свету у шта је овај свет у коме живимо претворен добило је право грађанства а за њим и право првенства све што беше Богу гадно од почетка света и века.
Да би такакав какав је могао да функционише неморални свет је морао да створи управљачке структуре и извршитељска тела све од самих моралних дегенерика. Кроз редовне и посебне школске програме створена је многобројна војска виших и нижих дегенерика које уместо некадашњег моралног закона написаног у људској савести и Светог Јеванђеља покреће саможиви нагон и тренутни закон профита.
Морални дегенерици имају очи али не виде, имају уши али не чују, имају ум али немају разум. То је праведна казна Божија свима који су одбацили истину заволевши лаж и пошли да руше правду заволевши неправедну плату. Виши морални дегенерици на највишем глобалном новоу управљају у злу удруженим државама и политичким партијама, нижи им служе и постављају их на власт.
Виши морални дегенерици су мултинационални банкари, управљачи светом капитала и тржишта, високе партијске главешине, а нижи партијска тела. Прво је у свету највиших моралних дегенерика лаж постала легално средство комуникације, рат легално средство за остварење профита, да би за њихове потребе и у свету нижих моралних дегенерика крађа нила преквалификована у способност а издаја постала оружје престижа.
Морални дегенерик може да буде човек генијалне интелигенције који је Богом даровану интелигенцију предао у службу злу. Морални дегенерик може да буде и лепа жена чија ће морална ругоба бити узрок физичких дегенеративних промена на потомству. Морални дегенерик може да буде и обичан човек просека који се у свој живот меша једино у области остваривања себичног комфора.
Ако их не знате ко су познаћете их по делима, јер они газе по живима као по мртвима. Ништа им није свето зато су мрзитељи сваке светиње, чистоте и чедности.
Има их свуда, угурали су се свуда да својим изопаченим страстима руше све што је чисто и Богу угодно.

СРБИ НАРОД БОЖИЈИ

Кад год не знам где ћу, ту су србски путокази Свети Симеон Немања, Свети Сава, неувенљива лоза Божија србског рода. Преко њих постадосмо народ Божији, присајединисмо се Господу Исусу Христу Сину Божијем у све векове. Светлост СветоСавског пута до наших дана сачуваше и нама у Аманет предадоше два Светилника пред Господом неба и земље Свети Николај Жички и Свети Јустин Ћелијски. Богу хвала! даде Бог велико Светило СветоСавско и у ове тешке богоодступничке дане владику РашкоПризренског Артемија са монаштвом и свештенством. Да није њих не би било никога да се ни речју ни делом супротстави папиним вучићима који са свих страна на нас насрнуше.
Зло екуменизма које је покорило нашу цркву и преузело је у своје руке ни по чему није безазлено како покушава да се прикаже. Екуменизам је потпуно одтпадништво од Православља, отпадништво које покреће дух мрзости према свему православном. Ово је лако објашњиво свакоме ко се није одродио од свог рода и није се одрекао свога србског гена.
Два су пута земног живота, један је Пут Истине и Живота а други је пут лажи. Оба пута захтевају од својих следбеника неопходно усавршавање. Син Божији каже ''Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески''. То је Пут Истине и Живота, Пут СветоСавског народа Божијег. То је вечни програм свих СветоСавских Срба у све векове. Пут Духовно моралног усавршавања и преображаја србског човека до високо моралног врлинског човека. То је свенародни програм који кроз морално врлинске људе успоставља морално врлинско братсво свих Срба у све векове. Врхунац моралног савршенства је обожење или светост. На овом Путу сваком послу под сунцем има време и начин, нема места људској самовољи и нестрпљењу, све је од Бога и кроз Бога и у своје време. Тиха вода која полагано али сигурно, зрно по зрно, рони брег који се пред њу испречио.
На овом путу човек се бори са робом у себи, робом греха овога света, кроз дуготрајни и исцрпљујућу борбу побеђује га и ослобађа за слободу коју му Господ Христос даде. Ово је уски пут страдања, прегоревања за све жеље овога света, сав окренут вечности и будућем животу вечног Царства Небеског. Ово је пут људских мука и мученика, Пут Богочовека.
Сви се ми за муку рађамо, временску или вечну, ако мучимо сами себе у времену, ослобађамо се вечне муке, ако овде у времену мучење усмеримо на друге, мучењем других ми за себе купујемо вечне муке. Мученик и мучитељ једино у овој варијанти кад човек самог себе мучи могу да буду једно и заједно.
Никад не могу бити једно и заједно усташке жртве и усташки злочинци како то покушавају да успоставе екуменисти у нашој и католичкој цркви. Очигледно је да велики део србског народа ни дан данас не зна шта је папско католичанство и поред вековних насртаја католичанства на србски православни народ и православну душу и тело србског народа.
Православље је вера Црства оног света, вера Господа Исуса Христа, док је папско католичанство вера овог света, и владара овог света. Папска вера на путу ширења своје земаљске власти користи многа средства недозвољена истинским Хришћанима. Сетимо се другог светског рата и сатирања Срба на свим просторима изван Централне Србије.
Вера Господа Исуса Христа вера је човекољубивог Богочовека кога злом заслепљени и незахвални људи убијају а није вера човекуобице како је својим камама проповедаше усташки сатници и фратри.
Папска вера у многоме је лицемерна лаж моралних дегенерика који једно говоре а сасвим супротно од реченог раде, устима љубе а зубима кољу. Екуменизам, односно гурање у папску јерес не би могло да се на овај начин обавља да смо ми Срби остали достојни својих Светих предака. Достојни Духовно и морално. На жалост ми смо своје достојанство и моралност у великој мери изгубили, одбацили страх Божији, поклонили се страху људском, пожелели земаљско заборавивши вечно.
Уместо Духовно моралног усавршавања почели смо да се усавршавамо у материјалистичким стварима овога света, да грабимо више него што нам је потребно и то на све могуће начине без страха Божијег и људског стида.
Као што Господ рече ''будите савршени'' исто то шапуће и његов непријатељ захтевајући савршенство у супротности од Божије.
Дух лицемерја умногоме је завладао нашим народом. Дух мрзости такође. Много је људи којима речи служе за необавезно расипање уместо за живу службу истини. Љубав је охладнела у многима а на њено место се зацарило користољубље. Дух блуда потреса села и градове, пара врти где бургија запне, неста свете скромности, све је мега гига и фенси.
Проценише србски екуменисти да је дејством паклених духова дух за приљубљење папи спреман, да су и вратови заблуделих срба спремни за каме папских сатника и фратара и почеше да се моле и грле са папским изасланицима, па и самом папи да се поклањају. Све би ово ишло сасвим глатко, да Бог као и увек не остави остатак изабраних да проносе Крсташ Барјак СветоСавског Православног Хришћанства и да чувају Вечни Завет Бога и човека.

ДРАМА ЦРНО БЕЛОГ ТОКА

Дубина и ширина у директној су зависности од висине и дубине, што је најтеже објаснити свима онима наузнак испруженима или разлетелима уздуж и попреко. На средњем ступњу земаљског живовања одвија се узрочно последнична дрма црно белог садржаја свељудске човено, нечовечне представе. На средњем, сваком физичком оку видљивом нивоу, дужине и ширине, одвија се хиљадама година дуга представа људског земног живовања. Сви учесници ове маратонске представе покретани су, покрећу се, и покретаће се невидљивим узроком на вишој или нижој вертикалној равни у односу на увек средишње позиционирану хоризонталну раван позорнице светског живовања. Изнад и испод позорнице две узрочне централе свих светских хоризонталних кретања, свака на свој начин покрећу своје актере на сцени. На вишем нивоу изнад позорнице неухватљив за људска чула праузрок свега, Божанска премудрост оличена у јединородном Сину Божијем, благодатном љубављу својом бди над својим актерима и сваким њиховим кораком. У исто време узрок сваког зла богомрзни и богоборни сатана, отац свих лажљиваца, користољубаца и мрзитеља, својим смрадно лажљивим духом суфлира потезе драмским актерима уловљеним у његове мреже злости. Представа се одвија активним животним учешћем мешовитих актера, људи од речи, људи од дела, телесно духовних, духовно телесних, људи узвишеног Духа, или оног другог изгмизалог из мрачног рептилског демонијума. Свега је ту у том казану непрестаног превирања, крви и меса, зноја и слузи, потпомагано и подмазивано разноразним течностима и прашковима из невидљивих подземних лаборатораија душе.

Драмски ток почесто поприма непредвидљиви карактер за сва тела која у представи учествују јер о његовом току треба на духован начин расуђивати. У зависности од слободне воље сваког појединачног актера општи ток представе тече у неколико основних праваца, комичном, фарсичном, сатиричном, трагичном. У овој драми духовни актери врше службу Духу узроку сваког добра укроћавајући своје телесне жеље ускраћујући им моћ да својим остварењем наруше добри ток драме. Телесни актери драмског извођења подстицани невидљивим суфлером стационираним испод бине и својим људским слабостима кроз сулудо трчање за вољом грешног тела врше службу злодуху заточеном у времену скрећући драмски ток на сценаријо господара времена. Сцена са свим својим сценским симболима и реквизитима постављена је тако да зауставља дах и измамљује уздахе актера учесника као и актера у публици.

ЗЛАТНЕ РИБИЦЕ

Седим на улици на тридесетак и нешто степени. Мало потонем у себе, мало посматрам око себе. Пролазе девојчице, све личе једна на другу, и плаве и црне и лепе и мање лепе, свака носи флашицу са водом. Вероватно да им не дехидрира златна рибица која ће им сутра испунити све животне жеље.
Потребно је само одглумити уловљеност и упливати у акваријум у коме готово све жеље постају стварност.

ДЕЦА ОБЕЋАЊА И ДЕЦА РОБИЊЕ

Деца Божијег обећања живе бесмртном силом Духа Божијег а деца робиње осуђеним земаљским духом и паничним људским страховима. Животни мото деце обећања је морам да будем човек од свих морања виши, да пред Богом живим часно и одговорно за све своје поступке, да бих достојним животом неследио Очево обећање. Животни мото деце рођене од робиње је, морам да будем послушан сваком земаљском господару и да беспоговорно извршавам свако наређење, било добро, било зло.
Деца Божијег обећања чувају се силом Божијом за спасење, а деца робиње за пропаст.
Телесни су увек гонили Духовне, зато што су телесни деца гнева, умне тупости, зависти и мрзости а Духовна деца мудрости, љубави и животне радости.
Деца обећања су правдољубива, истинољубива за разлику од телесних материјалиста увек гладних материје и вазда спремних на сваку подвалу која доноси себичну корист.
Материјалистичка деца робиње се лако удружују и то, око материјалне користи и непрестаног осећања досаде, због душевне празнине коју носе и површног живота којим живе. Пошто су увек заузета својим Духовним усавршавањем, и незнају за досаду, деца обећања се теже удружују и то тек кад их на то деца робиње нагнају својим неумереним и несувислим несташлуцима.

ПРОБУДИ СЕ
Онога чија се врховна команда налази на Небесима у Христу Исусу Цару вечности не може уплашити никаква сила од овога света.
Онога кога је из гроба својих преступа Бог васкрсао и поставио на небесима у Христу Исусу ни смрт не може раставити од љубави Божије у Христу Исусу. Пробуди се Србијо из гроба својих преступа. На твоје пробуђење чекају сви свети Немањићи са Светим Савом на челу, и Лазаром Светим Мучеником Косовским. Чека те бесмртни человођа богомољне војске Христоса Бога Живога Свети владика Николај Србски, и Свети Јустин Србски. Чекају на тебе сви твоји мученички преци који својом крвљу освешташе ову свету земљу, коју данас неверни и неодговорни претворише у јавни простор злог господара. Чекају на тебе сва рођена и још нерођена деца којој ћеш ти оставити робство или слободу.

БОГ НАШ ЈЕ ОГАЊ КОЈИ СПАЉУЈЕ

Јуче је горела зграда скупштине града Крагујевца. Горело је на шестом спрату, у поткровљу, где су канцеларије градске комуналне инспекције. Случајност или не, то је служба у коју сам у петак ишао да тражим отету правду, јер се из те службе излегла комунална полиција која је покушала тога дана да ме помери са улице. Због оданости Завету Вере и Љубави Бога и човека ја сам у граду у ком сам рођен постао последњи од последњих. Пишем књиге хришћанске побуне и продајем их на улици поред крагујевачког суда. За то време на том шестом спрату градске скупштине седе људи сакупљени са свих страна србске провинције, људи који су одбацили Завет Вере и Љубави и постали органи партијског организма који масти бркове нама непартијцима и Божијим Заветницима. Верујем у Бога и у љубав Божију, верујем и знам да љубав Божија љубитеље Божије пали унутрашњим благодатним пламеном а мрзитеље спаљује спољним.

НЕСТАШЛУЦИ ЛУДЕ ДЕЦЕ

НЕСТАШЛУЦИ ЛУДЕ ДЕЦЕ
Једног од претходних дана, предодређеном игром случаја, сетио сам се свог давног дечијег несташлука, и ево данас седим на улици испред суда, присећајући се смејем се и записујем.
За време мог давног детињства, кад би наступио летњи распуст неколико нас клинаца с Пиваре свакодневно смо ишли на пецање. На самом улазу у Крагујевац, у насељу Бубањ, испред касније изграђене спортске хале Језеро, налази се старо градско језеро напајано подземним водама. Због дебелог слоја наталоженог муља звали смо га бара.
У време мог детињства ово језеро је било пуно караша и покојег лињака резервисаног за искусније риболовце. Ми, клинци, пецали смо караше који су радили ко луди, зезали се до увече, напунили жуте плехане кофице од мармеладе и код куће их реш печене јели у сласт.
Док смо пецали утркивали смо се у свакаквим несташлуцима. Један од наших несташлука данас ми је посебно занимљив. Ухватимо жабу, угурамо јој танку сламку у клоаку и кроз сламку је надујемо. Потом је пустимо у воду и гледамо како се сатима мучи у безуспешним покушајима да зарони под воду. Дивљи, обесни и рауздани, смејали смо се њеној немоћи.
Ко зна да ли бих икада о овом безобзирном несташлуку писао да се сам живот за то није побринуо. Пре пар дана доживео сам снажну асоцијацију која је из највеће дубине подсвести избацила на површину јаве ову одавно потиснуту слику.
Да бих накнадно појсанио морам нагласити да сам ја човек читаве, несломљене кичме, да се мој Цар и врховна команда налази на небу, и да сам због тога у непрестаном сударњу са земаљским носиоцима пролазне власти.
При својим свакодневним дугогодишњим сударањима са разним носиоцима земаљских власти код сваког од њих сам примећивао одређену дозу надмености. Што су властодршци били на вишем положају, увежбаном лажном финоћом и школованим манирима, лакше су је скривали. Вешто скривали али не и од ока наученог да чита скривене тајне, ипак све се завршавало у границама људскости, готово пријатељским лажним обећањима, углавном без међусобне напетости.
Тек при свом последњем судару са најнижом кариком у ланцу власти, једном комуналном полицајком оживела је у мени она на дно подсвести потиснута слика, оживела и накнадно проширена богатством нових слика. Једном високом гором кушања на којој кушач и кнез пролазног времена свима палим пред његовом силом дели сујетну славу и моћ. Сви који одбацише вечни позив и обећање те не присташе да својим животом служе Богу и будућем животу, веру се и пентрају уз ову гору постављајући једно другом некад лоповске мердевине а некад и ногу. Како се ко до њих успне на врх један по један прилази кушачу и клекне пред њега на протоколарно целивање шапе. Док је будући вршилац-извршилац у овом погнутом положају с леђа му прилазе три нечиста демона изображена у три жабе и од позади кроз сламку удувавају му демона моћи. Неком једног, неком два, а неком и сва три, по кнежевој заповести. Из предострожности, да не устану на врховног господара кнеза пролазног времена, онима на врху по чијој грбини сам кнез гази, по једног, онима испод њих по два, а онима на дну сва три. Никаво чудо што постасмо друштво надмених надувених жаба којима ни Еспумисани, Ранисани и никакви новорекламирани медикаменти не могу да помогну да се ослободе нечистих духова. Никакво чудо што нам и живот заудара на ону устајалу бару на Бубњу.

Anny STYLE 331 stil kroz reci pesnika Rajica Markovic

Anny STYLE 331 stil kroz reci pesnika Rajica Markovic

ДЕЦА БОЖЈА

У мојим свакодневним пословима ђаво предлаже а Бог располаже. Ово, због тога што сам својевремено решио да угађам Богу а не себи. Да угађам себи ђаво би ме лакше варао, овако мојим поступцима управља и располаже Бог коме угађам. Да бих Богу угодио одрекао сам се многих ствари, и Богу хвала што је тако, јер су ме све те ствари само везивале за оно што је прах и пепео пролазности. ''Таштина над таштинама'' како каже проповедник. Угађајући Богу почео сам да пишем, презрео сујетну славу и срамоту овог света и стао на улицу да продајем књиге. Био сам у то време баш усамљен, пре четрнаест година кад је Божија личност била најређе помињана личност у овом народу. Богу хвала данас се то у многоме променило, стотине хиљада навијача са спортистима узносе Оче наш пред телевизијским камерама, због чега се од срца радујем. Добар смо ми народ, али нас најгори воде, а кад најгори воде, они то раде завођењем и силом. Заводе оне који су дају завести а оне који се не дају воде силом. На нашу срећу из дана у дан све нас је више који бисмо да угодимо Богу не угађајући себи. Има још увек подоста и таквих који угађају себи, али и њих ће Бог привести себи, јер смо сви ми деца Божија и не припадамо себи него Богу. Богу је лако да изнова успостави своју царску власт и одбачено достојанство у људским срцима и он то свакодневно ради. Греше сви они који су се у својим неправедно приграбљеним таштим и сујетним добицима забарикадирали у временским тврђавама своје обмануте маште иза непостојећих зидова времена. Зидови њихових тврђава сазидани су од материјала илузије и они постоје једино у њиховим главама одељеним од Христа. Између вечности и времена никад није било никаквих преградних зидова нити их може бити, ове непостојеће зидове подижу себична људска тела отпала од Духа истине и Дух истине је тај који њих руши.

СВИ МИ И ОН ЈЕДАН

СВИ МИ И ОН ЈЕДАН
Сви ми људи имамо нешто заједничко а то је да смо сви сем једног грешници и болесници болесни на смрт. Само један је безгрешан и јачи од смрти, Он је Богочовек. Ми грешници једино се разликујемо по Њему, у кога по слободи верујемо или не верујемо. Вером у Њега, кроз дејство Његове благодатне силе грешни смртник у нама се неприметно смањује. Његова благодатна сила показује се кроз наша богугодна дела која нису наша него Његова и на славу Његову а не нашу. Прослављајући Богочовека Господа Исуса Христа ми се ослобађамо од себе, уздржавамо се од својих грешних дела којима смо служили греху и смрти да бисмо угодили Њему. Трудимо се да живимо по савести кроз коју нас испитује Његов глас. Кад нас грешна пожуда уграби сагрешимо, окусимо укус смрти, па бежимо назад животодавцу. Кајемо се скрушено и молимо да нам да снаге да се ослободимо од силе смрти која убацујући у наш нечисти ум грешне жеље и помисли поробљава наше смртно тело. Најважније је да ми од греха болесни за Бога знамо и да у Бога верујемо а Он је лекар болесних и искупитељ грешних смртника. Верујемо ли Њега ми имамо наду да ћемо Њега заволети више него грех. Заволимо ли Њега омрзнућемо грех а оно што омрзнемо неће нам бити тешко да одбацимо. На моју жалост још нисам достигао степен потпуног мрзитеља греха. Још има грехова који ме грабе и против којих се нисам побунио до крви. Верујем у Сина Божијег који слабима даје снагу да се ослободе својих слабости. Моје је да верујем а Његово да дела по мојој вери.

ДОБРИ ПАСТИР
Моје овце слушају мој глас, и ја их познајем, те иду за мном.
Дајем им вечни живот, па неће никада пропасти, нити ће их ко отети из моје руке.
Мој Отац - који ми даде - већи је од свих, и нико не може да отима из руке мога Оца.
Ко слуша глас Божији и Бог слуша глас његове молитве и ни једна обмана безаконика не може га отети из Божије руке и предати лажи Европске Уније.

ПУТУЈУЋИ ЛЕКАР
Ја сам путујући лекар. Путујем кроз време, лечим оболело човечанство.
Ево ме и у вашем времену, пролазим кроз њега, разгледам болеснике и постављам дијагнозе.
Дијагноза свакаквих, све врви од болести, од општих до појединачних.
Због изузетно тешког случаја масовних епидемија хитност ми налаже да се позабавим свеопштом епидемијом савременог човечанства.
Стручно посматрање женског дела популације овог времена упућује на заједничку, општу дијагнозу комлекс афродитис.
Клиничка слика ове болести манифестује се низом симптома међу којима су доминанти самодопадљивост, самозаљубљеност до самообожења са тенденцијом губитка самооријентације и чулне перцепције до потпуног раскида с реалношћу и губитком свести о другом.
И дебеле и суве, и ниске и високе, и црне и плаве убеђене су да су баш оне онако како треба, идеална мера за сваку руку и фатална ватра за свако срце. Нормално да све оне не би могле да дођу до истог убеђења да на другој страни нема довољно убеђивача.
Да нема неопходних идолопоклоника не би било ни идола, јер идолопоклоници су ти који себи стварају идоле.
Терапија коју својим пацијентима предлажем не састоји ни у додавању ни у одузимању ни једном од ова два комплекса, повишене и умањене вредности, уместо тога и од једне и од друге стране захтевам суочавање са истином.

ЛИЧНОСТ И ДРУШТВО
Личност се остварује у Богу коме служи послушношћу унутрашњем гласу којим се Господ Бог обраћа свакој слободној личности кроз њену савест. Остварена личност у Христу живи хришћанским убеђењем, благодаћу Божијом у складу са десет Божијих заповести. Хришћанска правна свест не може никад да буде уграђена у законодавство овог света који је не признаје. У идеолошком погледу хришћани не припадају ни једном светском идеолошком правцу. Због њиховог инвестирања у будући живот и због незаинтересованости за пролазне ствари овога света, њима су све власти подједнако ненаклоњене. Ово не значи да они немају мишљење о свим актуелним догађањима, напротив, имају и износе га јавно, али га не износе на пазар у нечасној намери да се приближе ни долазећој ни одлазећој идеји. Хришћани су странци у овоме свету па су им стране и све партијске идеје овога света.

ИЗНАД ЦРВА И ОГЊА

Дошао сам да бацим ватру на земљу.
Господ наш је огањ који спаљује грех у грешнику или грешника у греху. Побуни ли се грешник против греха у телу у њему оживи унутрашња ватра која његово тело прочишћује од греха. Остане ли упоран у свом греху спољна ватра раздваја његово тело од греха. Ватра вечног живота и ватра вечне смрти у Божијој је власти.
Господ подиже и обара, Господ усмрћује и оживљава.
Ватра вечног живота ствара, преображава пропадљиво у непропадљиво и оживљава мртво. Благодатна ватра Духа Божијег је унутрашњи пламен који не пече и не сагорева.
Природни човек је земља, ваздух и вода а кад му се умно духовна сила дода он се издиже изнад смртне природе.
Даћу ти живу воду од које нећеш више жеднети. Ко верује у мене кроз њега ће потећи реке живе воде која увире у вечни живот.
Вода крштења у коју се сахрањују сујетне жеље и телесне страсти у јединству са благодатном ватром прочишћења рађају новог Духовног човека.
Вода и ватра у јединству постају ватрена вода и водена ватра Божија моћна стихија телесног прочишћења.
Ватра воду исушује да не буде потопа, вода ватру пригушује да не буде пожара. Равнотежа ватре и воде одржава Божија створења у животу и преображава их за узвишенији вечни живот.
Умно Духовна сила Божија је та која одржава равнотежу ватре и воде.
Бог одржава равнотежу ватре и воде у свој створеној природи.
И људско тело је део створене природе, састављено од земље и воде, оплемењено неопаливом ватром благодати Божије, под условом да је човек чије је тело истински Хришћанин.
Преображена тела истинских Хришћана за разлику од непреображених природних тела пагана, атеиста не постају храна црвима. Атеисти се због тога међусобно спаљују предајући своја пропадљива тела оном пламену вечног страдања који се помиње у причи о богаташу и убогом Лазару.
Спаљујући једни друге атеисти и несвесно посведочавају силу свемоћне Речи Божије која каже идите од мене проклети у огањ вечни пипремљен ђаволу и његовим слугама.

 ДОБРИ ПАСТИР

Моје овце слушају мој глас, и ја их познејем, те иду за мном.
Дајем им вечни живот, па неће никада пропасти, нити ће их ко отети из моје руке.
Мој Отац - који ми даде - већи је од свих, и нико не може да отима из руке мога Оца.
Ко слуша глас Божији и Бог слуша глас његове молитве и ни једна обмана безаконика не може га отети из Божије руке и предати лажи Европске Уније.

УНУТРАШЊИ ЧОВЕК

Сведоци Живога Бога, Господа Исуса Христа, живе окружени мржњом света. И поред тога они живе у љубави Божијој, окружени слободом којом их је Господ Христос ослободио. За разлику од њих, њихови мрзитељи живе окружени страхом, јер мрзитељ сатана помоћу страха влада људима. Испуњени сваком злобом, пакошћу, завишћу и ненавишћу, ненавидници Божији у мраку својих душа прождиру сами себе. Хришћани живе унутрашњим човеком, прослављају Бога који је у људском телу дошао... да спасе људске душе и тела и који их је ослободио за слободу. Спољашњи човек је тело које се приказује и доказује другим телима. Живот проводи без већих умних напора, у сластима овога света, баш како то овај свет и налаже. Хришћани живе унутрашњим човеком, унутрашњи човек је ум Христов који у неограниченој Хришћанској слободи ствара умна дела, на славу Божију а не за пролазну и безвредну људску славу.

ПЕТ КАПИЈА ЗА РАЈ И ПАКАО

Неретко се деси да доживим породични напад од неких индивидуа нападнутих и савладаних човекомрсцем сатаном. Пре два дана десио се последњи напад у низу на моју породицу од једне побеснеле природе у лику једне недостојне женетине. Овај немили догађај ме је натерао да упослим шесто чуло и да себи и другима разјасним тежину људског паденија и овог последњег робства у коме човечанство у наше дане замире.

Људска природа обдарена је од Бога природним чулима кроз која као кроз пет Рајских капија може да се диви лепоти Божијег света.

Пожелевши више од дивљења, човек злоупотребљава ових пет природних капија, излази у недозвољено, бере забрањени плод и једе га.

Од овог првог проласка кроз пет капија, човек постаје створење оболело грехом и смрћу. Од тада до данас кроз ове некад Рајске капије сатана мами човека, заводи и поробљава му душу смртним греховима из свог богатог арсенала.

На људску срећу у човеку постоји и шесто чуло које делује у човеку Богом усађеним унутрашњим гласом.

Овај унутрашњи глас издиже људско створење изнад остале створене природе и даје човеку власт над осталом природом, биљкама и животињама.

Гушењем унутрашњег гласа у човеку, човек остаје без шестог чула и доживљава силазак из света људи у свет животиња.

Ове човеколике животиње покретане огреховљеним природним чулима разликују се од осталог животињског света једино по злу и мржњи који у себи носе.

Светлост дође на свет али људи више заволеше таму од светлости јер су им дела зла. У садејству са науком Јеванђеља унутрашњи глас у човеку бива обасјаван таворском светлошћу. учвршћује човека и усавршава га за будуће Небеско Царство, док човека природних чула сатана преко светских наука и непрекидне чулне обмане затвара у своју вечну тамницу.

Тамновање почиње у уму, а манифестује се кроз целокупно земаљско трајање петочулног човека. Ово тамновање у времену сели се у вечност тако да нема краја.

Данашњи свет је преко петочулних људи претворен у логор обманутих обмањивача у коме се сви баве међусобним чулним обманама и нико није оно зашта се представља.

Дужан сам да ово што пишем потврдим чињеницама јер сам ја везан својим унутрашњим гласом, што значи одговоран пред Богом за сваку своју реч.

Да бих био јасан почећу од горе поменуте индивидуе која је насрнула на мој породични мир. Шта рећи о жени која са својом висином стошездесет и неког сантиметра носи тежину од стотинак кила. То је очигледан пример индивидуе обмануте чулом укуса, поробљене грехом прождрљивости и претворене у крикатуру тога греха. Не желим јој посветити више ни секунде, јер је не завређује и зато прелазим на друге примере манифестација чулне обмане.

Јутрос сам био код лекара, узео рецепте и отишао у апотеку да подигнем лекове.

Иза шалтера ми се обратио певушећим гласом млади апотекар, један из непрегледне војске чулних обмањивача. Својим певушећим гласом овај обмањивач у белом мантилу прикрива бездушност здравственог система коме служи за плату а чију бездушност прикрива обманом чула слуха. Женска лепота постаде један од великих обмањивача чула вида а парфеми чула мириса. Кад се ова чула узбуде узбуди се и чуло додира што јако радује демона блуда који увелико влада овом цивилизацијом чулног робља.

Укључимо ли шесто чуло и проанализирамо ли телевизију, тровачницу грешних чула и душа, разјасниће нам се да је телевизија икона звери којој се чулно робље клања од јутра до вечери у чулном логору последњег времена.

Могао бих до ујутру набрајати многе видове чулних обмана које владају овим светом, али чему то. Коме је свест чиста и шесто чуло на будној стражи њему је ово јасно и довољно, а коме није од њега треба дићи руке, јер такве њихова чула држе у обмани да све знају и да ништа не требају учити.

Такви су подлегли својој грешној природи и никад се неће, нити могу издићи изнад свог природног трајања у наднаравне висине само најређима доступне.

Жалим их што из своје природне немоћи не могу никад да осете надмоћ Духа, али ко сам ја да их жалим кад се они собом хвале.

СВЕТ КАРИКАТУРА

Блажени сте кад вас одбаце, успрогоне и нагрде, свакаквим лажима лажући, мене ради. Радујте се и веселите, јер је велика ваша плата на Небесима.
Од Нерона до наших дана истински верујући служе као дежурни кривци свим лажућим и неверујућим карикатурама овога света.
Да појасним онима којима никад и ништа није јасно, ко су те карикатуре света.
Отац духова подиже своје синове из земаљског пепела за своје вечно Царство.
Отац духова савршених праведника је и Отац светлости који светлошћу непроменљиве истине чисти срце, ум и савест својих синова на путу њиховог временског усавршавања за живот вечни.
Одступањем од вечне истине, у ове наше, по свему судећи, последње дане, многи људи су претворили себе у карикатуре.
Одступници од истине искривили су свој вечни лик у Божијем огледалу претворивши га у асиметричну временску карикатуру.
Ове карикатуре, покретане духом лажљивог времена, својим карикатурално искривљеним душевним видом посматрају свет у кривом огледалу.
У тој својој искривљеној визији света, карикатурални ум види себе на првом месту светских праведника.
На жалост ових светских праведника у свету праведника нема, ако се изузме један једини, Син Божији.
Сви су људи грешни, а понајвише ове карикатуре праведника, које једна другу собом оправдавају а не траже оправдање од јединога Бога.
Син Божији, Господ Исус Христос, једини савршени, сишао је у овај свет да сатанским грехом и обманом недостојној човеколикој карикатури поврати изгубљено људско достојанство.
Одбачен од изопачених човеколиких карикатура, Он је поднео добровољну жртву распећа свог људског тела, да би бесмртном Божанском природом победио људску смрт.
Победивши смрт, дао је моћ, свима који у Њега веују да буду причасници Његовог Светог Духа и сила неуништивог живота кроз своје Свете тајне.
Подарио је краикатуром поробљеном човечанству Свето Јеванђеље, Пут Истине и Живота, неопходан за људско усавршавање за Царство Небеско.
И после овог, по важности највећег догађаја у људској историји, сатана је наставио са стварањем и обучавањем својих карикатура за своје привремено времеснко царство осуђено у вечности.
Христос учи човека кроз човеково срце а сатана га обучава изокола, зато су Божије слуге директне а сатанине околише.
Сатанине карикатуре мере себе по светским мерилима, жуде за светским успехом и воле да се доказују људима. Гладне су пролазне светске славе, власти, части а у најнижем карикатуралном виду и масти.
Божије слуге, за разлику од ђаволских карикатура, усавршавају себе по Божијим нормама, славу од људи не траже и не уподобљавају се свету, знајући да је светска и слава и срамота пролазна а само Божија вечна.
Светске и Божије слуге, путују овим светом у два супротна смера, са невидљивом, али непремостивом провалијом између себе.
Светски праведници, само су карикатуре праведника, светски мудраци карикатуре мудраца а све што се у свету сматра великим, гадост је пред Богом. Светско царство је царство материје, зато је у искривљеном свету карикатура на цени све што је гига, мега и ултра.
У царству трошне материје, дебљина се сматра здрављем а имовина успехом.
Човек карикатура, не може никад разумети човека Божијег, јер му је за то потребан ум а он улаже једино у своје до карикатуре асиметрично тело.
Умење и имање у овом пролазном свету никад нису били сапутници, и по, многима тешко читљивом, Божијем правилу умем је искључивало имам и имам умем.
Лукави сатана, од Нерона до данас, озлобљава своје деформисане, асиметричне карикатуре и шаље их у напад на људе Божије.
У свим овим нападима асиметричне карикатуре извлаче дебљи крај, јер Божија Реч рече ,,ако је Бог са нама ко ће против нас''

ВЕРУЈЕМ У НЕМОГУЋЕ

Знајући да је Богу све могуће верујем у немогуће, јер Бог је рекао не бој се само веруј. Вером стојим на страшном месту постојања, одолевам свим непријатељским нападима. Непријатеља ко плеве а пријатељског зрна мало, али шта да се ради. Један истинити и верни пријатељ је потребан у свако доба а њега имамо у Сину Божијем. Ко у Њега верује неће се постидети, ко у Њега верује неће му се судити а ко не верује самог је себе осудио. Реч Божија није шала и најозбиљније је треба схватити, нарочито у ово покварено време кад је већина одбаци као шалу.
Због људске невере државе се претворише у казнене заводе а њени поданици у кажњенике који пред њом дрхте. Кроз нашу новију историју, на овом страшном месту постојања прошле су многобројне казнене експедиције и сејале смрт. После Турака, углавном су се смењивали Аустроугари са Немцима покушавајући да нас поробе и потчине својим потребама. Њихове казнене експедиције завијале су градове и села у црно, убијајући и старо и младо. Сви њихови убилачки походи неславно су се по њих завршавали.
Ми би смо пострадали затим се деценијама опорављали за неке будуће казнене експедиције. Сва ова страдања подсећају на заламање лозе у Божијем винограду а изазвана су колективним богоодступништвом. Овако је било док смо постојали као национална држава а и касније кад смо вољом моћника прерастали у вишенационалну државу.
Вишенационална држава је умножавала компромисе а компромиси су доводили до изневеравања Бога и нације. Неприметно смо силазили у денационализацију и унутрашње растројство некад на темељима братске љубави устројене нације.
Човек појединац и људско друштво могу свој систем вредности успоставити на љубави, правди или користи.
Љубав је врхунска свеза људског и друштвеног устројства, за коју се ваља непрестано трудити и несебично жртвовати да би се избегло хлађење љубави. Хлађењем љубави друштвено устројство потпада на нижи ниво устројавања по правди, док се хлађењем личне и друштвене праведности наставља потонуће у неправду и себичну корист.
Тешко друштву и држави у којима корист постане покриће за сва лична и друштвена злодела и неправде а савест се потискује изгони на периферију друштва.
Последња казнена експедиција НАТО пакта за рачун светске владе богатих завршила је за три месеца своје ограничено оружано казнено деловање, да би по праву јачег успоставило свој глобални систем власти и на нашим просторима.
Наметнути систем глобалне власти претворио је све институције некад давно наше државе у покорну администрацију светске владе и у мирнодопске казнене институције које се немилосрдно обрушавају на све што је србско, национално и морално. Казнене институције свакодневно шаљу казнене експедиције у борбу против свих непоклеклих Срба пред глобалном пошасти светског користољубивог и неморалног поретка.
Казнене институције Србије економски уклопљене у наставак оружане казнене експедиције НАТО пакта, бездушно спроводе казнену политику према оним Србима који знајући да је Богу све могуће верују у немогуће.
У глобалном друштву господара и робова најређи су слободни и непоклекли и лако је том малом броју досађивати, али га је тешко победити јер су слободни иако малобројни победничка војска Непобедивог Сина Божијег који се за њих жртвовао, за кога се они жртвују и који кроз њих побеђује.

СЛУЖБЕНА ИСТИНА

СЛУЖБЕНА ИСТИНА ЧОВЕКОЛИКИХ ПОТРОШАЧА

Свет у коме живимо у највећем делу је одвојен од Божије воље и заплетен у нерасплетиву мрежу себичних људских хтења. Сталним медијским надраживањем жељног дела душе зомбирано човечанство се покреће пројектованом путањом пропасти.
Непрестаним деловањем медијске пропаганде за потребе контроле људског друштва свакодневно се производе паралишући страхови. Осећајним делом душе умсето старе љубави Божије господаре мрзост, страх и гнев.

Не желећи да се суочи са својим нарастајућим страховима зомбирано, полусвесно човечанство бежи из осећајног у жељни део душе. Овим бегом од страхова душа се удаљава од слободе. Губитак личне слободе уплашени створ надомешта стварима које му омогућавају привид слободе. Нарастајуће ропство захтева нарастање жеља за стварима које дају привид слободе.
Да би се ово стање нерасплетивог заплета одржавало и продубљивало по зацртаном пројекту, пројектанти се служе још једним својим пројектом који се зове службена истина.
Службена истина је ,,Алфа и Омега'' људског друштва, али то није она истина која ослобађа за слободу човечанству предана од Сина Божијег. Службена истина је лажна истина роба и господара а не слободних људи.
Службену истину модерног људског друштва одавно стварају ,,ангажовани истинољупци'' у плаћеној служби друштвених пројектаната.
Службена истина се креће у границама које подижу пројкетанти модерног друштва а свако прекорачење службене истине повлачи различите казне. Контролори службене истине будно стражаре да би се осујетило свако прекорачење службене истине.
Ово би у најкраћем била анализа модерног глобалног друштва човеколиких потрошача времена и пара.

БЕЗ МЕНЕ НЕ МОЖЕТЕ НИШТА ЧИНИТИ

Човек је подељено биће. Сви су људи исти, у сваком човеку истовремено постоје добро и зло. Желећи да чиним добро видим да је зло у мени важи за сваког човека, ако се изузме Богочовек Исус Христос. Једина савршена људска природа је Исусова која сапостоји у нераскидивој заједници са Божанском природом Христа. Две природе Исуса Христа омогућавају успостављање хармоније у подељеном људском бићу. После Исуса Христа људи се мере по Исусу Христу. Људска битност стиче се кроз Богочовека а људска вредност по мери Христа коју је човек примио у себе. ,,Христос у вама нада на славу''. Богочовек Исус Христос је у телу живео у свету, не како светски грех у телу захтева, него како Бог од човека захтева. Он који у себи није имао греха, дао је могућност и нама грешницима да се одупремо захтевима греха и заживимо како Бог од нас захтева. Знајући стару животну мудрост ,,с ким си онакав си'' на нашој је слободи да одлучимо коме ћемо се присајединити и потчинити, Богу или греху. У заједници са савршеним Сином Божијим и ми постајемо бољи. Његово добро у нама расте а наше зло света се смањује, то је она њива засејана Божијом речи која расте и кад спавамо.

ПАД

Већину људи непрестано треба подсећати да се пад дешава одозго надоле, а не како наопако покушавају да прикажу рушитељи закона гравитације одоздо на горе.
Одоздо на горе одвија се процес антигравитације, процес духовног узлажења ослобађањем од сувишка масе и гравитирајућих физичких жеља.
Кад овај антигравитациони метафизички процес запне у земно гравитирање неминовно наступа психо физички пад.
Организатори и контролори лета небригом и непажњом претварају се у организаторе и контролоре пада који почиње са највишег места.

ФАКУЛТЕТ И КАПАЦИТЕТ

Био је осамнаести март. На картонској кутији коју сам сложио и претворио у простирку за седење седим испред зграде суда. Застаје један човек, старији од мене, гледа моје књиге. Осмотрих му лице, делује ми попролично ракијски прозукло.
Изволте, кажем му.
Погледа ме незаинтересовано и процеди да су му књиге преко главе, да је он из света науке. Природно математички факултет, физички смер.
Наука је велика ствар којом се баве одабрани духови примећујем ја. Питам га да ли је у ово наше време изокренутих вредности математика остала верна истини, или је као многе друге науке заблудела и дала се у службу неправедној плати. Појашњавам себе, ово говорим о стручној научној јавности која се данас у свим наукама много гласније чује од истинских научника који су увек негде по страни.
Каже, да математика стоји на чврстим формулама због чега не може да одступи од истине. Понавља ми некад давно научено, математика почива на две дефиниције, једној која каже да је све дефинисано и другој која каже да ништа није дефинисано.
Одлично рекох, то се баш уклапа у моју тврдњу о заблуделости математике, потврђујући моје уверење да се стручна научна јавност, од света произведена, за плату света, бави дефинисаним областима науке а истински научници оним недефинисаним.
Не слаже се са мном, по чему закључујем да он припада стручној научној јавности.
Идем даље, кажем да Бог стоји изнад сваке науке и даје свакоме кога је за науку изабрао онолико умног капацитета колико је сам одредио а да свет производи стручну научну јавност преко факултета независно од људских умно духовних капацитета.
Видим, није му пријатно.
Поцрвенели му капилари на лицу а лице помодрело.
Настављам даље. Сведочим му да сам ја, као прост и неук човек, добио на дар од Бога, један сасвим упрошћен вандефиницијски начин решења просте математичке радње одузимања и да у тој простој радњи са било колико бројева у брзини и тачности решења могу да победим и доктора математике. Његова непријатност расте.
Предлажем му да на лицу места утврдимо да ли је моје сведочанство истинито или није.
Каже, какве то има везе ако ја могу неки прост математички задатак да решим брже од њега, кад се он бави високом математиком.
На то му кажем, ако се у најпростијим математичким радњама чврстим математичким дефиницијама математика изврће наглавачке, какво ли је тек стање у областима високе научно дефинисане математике.
Ово није издржао, окренуо се и отишо без поздрава.

БОГУ БОЖИЈЕ А ЋЕСАРУ КРАТКЕ РУКАВЕ

Ударна сила и демонско осиње гнездо настајуће глобалне империје зла, Америка са легионском истомишљеницом Евроропском унијом покренула је одлучујући рат против последњег бастиона и чувара Православља, православне Русије.Сматрајући остале православне народе побеђеним и наметнутим протекторатом Евроропске уније сломљеним, удружена планетарна сила зла убрзано претвара Украјину у Нато базу у коју из дана у дан концентрише плаћеничке снаге за рат против Русије. С друге стране подизањем трговинских барикада и скретањем путева капитала повећава већ успостављену економску блокаду и исцрпљивање Русије.

Све указује да је пред нама велики цивилизацијски сукоб који ће се водити са једне стране плаћеничком војском католичко-протестанстко-материјалистичког запада за успостављање планетарног Царства Ћесара на челу са адским кнезом овога света, и Русије са друге, за очување православног културног идентитета и обећаног Небеског Царства.
Немилосрдна у служби зацарења планетарног зла Ћесарева плаћеничка сила Нато пакта пакленом силом телесне смрти поравњава пут за још увек у сенци скривеног али од самог Бога предсказаног антихриста и Ћесара.
У земљама које су попустиле и приклониле се наметљивом земаљском Царству Ћесара, на власт су постављени његови сарадници, глинени владари и изневеритељи својих народа. Поверовавши духу лажи који каже ,,ко може ратовати против звери'' ови су се предали Ћесаревој адској сили и отпали од силе Божијег Духа.
Ћесар иде да укине Божије, да више не важи Ћесару Ћесарево а Богу Божије. Иде и не слутећи шта га чека тамо где иде. Ми верни Православљу не сумњајући знамо да ће Ћесар остати кратких рукава чак и без Ћесаревог а да ће Богу бити враћено све што је Божије у векове векова.
Земљом се служи земљи а небом небу, свако својим превлађујућим саставом и свако своме годподару Ћесару или Богу.
Зло које се умножава има још једног неприродног сарадника у милитантном Исламу који као друга разјарена звер комада блиски, средњи исток и север Африке успостављајући крваво царство Исламске Државе.
Бежећи од ове крваве звери колоне избеглица пролазе територијама православних земаља данас под намесничком управом Евроропске уније.
Лако се може предвидети да ће у данима пред нама, кад Русија буде у потпуности заузета својим проблемима, за овима који беже доћи и они који их јуре. Где ћемо ми тада бити, коме ћемо се приволети Царству Ћесаревом или Божијем. Ови смртни над нама кажу Ћесаревом Овај бесмртни у нама каже Божијем а Његова је прва и последња.